Marković: EPS se podigao na noge, posluje mnogo bolje nego pre godinu dana

Situacija u EPS-u je daleko bolja nego pre godinu dana, ali treba još puno raditi da bi ta kompanija bila na čvrstim nogama, ocenio je lider za sektor energetike i resursa u konsultantskoj kući Dilojt Srbija Željko Marković.

On je rekao Tanjugu da je primena kratkoročnih mera koje je sprovelo novo rukovodstvo EPS-a dovelo do stabilizacije te kompanije.

Marković, bivši direktor u EPS-u, kaže da se uvozom uglja poboljšao kvalitet proizvodnje, te da se u EPS bolje upravlja sistemom i trgovinom, zbog čega je ta kompanija u decembru bila i izvoznik struje. Navodi da je i meteorološka situacija bila povoljnija sa toplijim vremenom, što je uticalo da potrošnja bude manja, a da je sada i bolja situacija sa dotocima vode za hidroelektrane.

Marković navodi da su stabilnosti doprinele i gasne elektrane, odnosno da je cena gasa bila povoljnija u odnosu na cenu električne energije na tržištu. Precizira da je proizvodnja iz gasnih elektrana isplatljivija od uvoza električne energije, pa je skoro 400 megavata angažovano u pojedinim trenucima na proizvodnji struje iz gasa.

Marković navodi i da su cene struje u periodu između katoličkog Božića i Nove godine nešto mirnije u svetu i da će se tek videti kako će biti u januaru. Očekuje da će vd. direktora EPS-a Miroslav Tomašević nastaviti da održava obećanje i da će se raditi u smeru da se situacija još više poboljša i bude još stabilnija.

Govoreći o perspektivama 2023. i narednih godina, Marković ističe da je potrebno sprovesti veliki niz mera. Kaže da tu spadaju restrukturiranje EPS-a, poboljšanje efikasnosti i smanjiti troškove poslovanja. Dodaje da postoji i niz dugoročnih mera, među kojima su spada razvoj novih investicija i orijentacija kao obnovljivim izvorima energije.

Podseća da EPS ima započete projekte u hidro potencijalu, te da su tu pored RHE Bistrica i investicije sa Elektroprivredom Republike Srpske na izgradnji hidroelektrana Foča, Paunci i Buk Bijela. Marković navodi i da treba razrađivati projekte hidrosistema Zapadna Morava – Lim, te nekih elektrana na Ibru i Moravi.

Kaže da EPS ima u planu investicije u solarne elektrane na zatvorenim pepelištima termoelektrana, a da se u Kostolcu gradi vetropark za koji se očekuje da će biti i proširivan.

On poručuje da treba dosta raditi u narednih 10-20 godina na tranziciji našeg elektroenergetskog sistema na obnovljive izvore energije, što je svetski trend.

„Moramo to tako raditi da ne rizikujemo da ne ostanemo bez energije“, istakao je je Marković.

Govoreći o budućnosti termokapaciteta na uglju, Marković kaže da je EPS započeo rad na otkrivkama novih polja i poboljšanju efikasnosti termoelektrana. Očekuje da će uskoro TE „Kolubara“ i „Morava“ biti ugašene, jer im ističe životni veka, a da će u 2023. biti pušten u rad novi blok u TE Kostolac.

„Moramo u budućnosti razmišljati kako ćemo do 2050. godine da se oslobodimo TE koje i zagađuju, a i ponestaće uglja“, kaže on. Poručuje da Srbija mora da ima strategiju kako da to uradimo u naednih 20 do 30 godina na najbolji način, i da tranzicija bude pravedna i prema radnicima na kopovima u Kolubari i Drmnu, kako ne bi bili njene žrtve.

Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u TENT u Obrenovcu Dragoslav Ljubičić podsetio je da je u martu promenjeno rukovodstvo u EPS-u koje sada čine inženjeri iz sistema.

„Krenulo se u kakvu takvu stabilizaciju proizvodnje i učinilo se što se moglo u datim okolnostima“, rekao je Ljubičić Tanjugu. Kaže da je EPS imao pre toga značajne problem i u termo i u hidro sektoru proizvodnje, kao i nekoliko havarija koje nisu značajno uticale na proizvodnju.

Ljubičić je rekao da su sve havarije sanirane i otklonjenje, pa čak i veliki požar na trakastom odlagaču u „Kolubari“m koji je u pogonu od polovine decembra. Kopovi u „Kolubari“ Tamnava i polje E su ispunili plan proizvodnje uglja, pa će „Kolubara“ izbaciti više od 24 miliona tona uglja, a TENT je, kako kaže, proizveo struje koliko je mogao.

Ljubičić je rekao da je decembar završen u plusu što se tiče uvoza i izvoza. Napomenuo je da se cena megavata kretala prošle godine u velikom rasponu, od čak 40 do 750 evra za megavata, kao i da je sada na tržištu pojeftinila.

Kaže i da su zaposleni u EPS-u imali niže osnovne zarade od minimalnih zarada ugovorenih na Socijalno ekonomskom savetu, kao i da su zbog stanja u EPS-u najveće žrtve upravo bili radnici. Ljubičić je poručio da i zaposleni moraju da osete početak oporavka EPS-a.

„Mora se uvesti red u isplatu zarada, poštovati kolektivni ugovor, zarade u najgorem slučaju moraju pratiti trošak rasta cena, inače smo ušli u ozbiljne probleme sa vrlo neizvesnom budućnošću“, naveo je Ljubičić.

Očekuje u 2023. dalji trend nastavka stabilizacije proizvodnje EPS-a, kako bi se obezbedilo pouzdano snabdevanje tržišta Srbije sa sopstvenom proizvodnjom.

BONUS VIDEO: Andrej Ivanji: SNS je direktno odgovoran za urušavanje EPS-a