0
U svetu navijači na stadion vode žene i decu, a ovde su na tribinama ubice i ljudožderi. Pušteni s lanca, napujdani na svakog ko smeta gazdi, oni su slepo odani i spremni na bilo šta što im se odredi kao cilj. Кriminal je duboko ušao u sve pore društva, pa mislim da se već može govoriti o krimokratiji kao društvenom uređenju ove zemlje. Sve ovo mora se raspasti. Samo, kada, rekao je režiser Goran Marković za najnovije izdanje nedeljnika "NIN".
Кao jedan od najeminentnijih reditelja s ovih prostora, Goran Marković je ovogodišnji laureat nagrade „Živojin Žika Pavlović“. Iako organizatori festivala navode da je time Marković „zaslužio glavno priznanje festivala koje nosi ime našeg proslavljenog sineaste Živojina Žike Pavlovića“, činjenica je da je uradio daleko više, s obzirom na to da su njegova dela bila i osobeni komentar i dijagnoza vremena i društva oko nas, u različitim državnim obličjima. Tako je i danas.
PROČITAJTE JOŠ
Nagrada koju dobijate nosi ime velikog Žike Pavlovića, inače reditelja „crnog talasa“. Mi kao da i danas živimo „crni talas“, kao da iz njega ne izlazimo… Da li je danas „crnji talas“ no što je to bio slučaj u Titovo vreme?
Rekao bih, mi danas živimo u nekoj vrsti morbidnog talasa. Stanje u kome se naše društvo nalazi je krajnje bizarno i drugima teško objašnjivo. S jedne strane, teror vlasti ne popušta i pronalazi sve strašnije načine ponižavanja i pljačkanja ljudi, a sa druge, potpuno apatične žrtve stavljaju dobrovoljno glavu na panj, ne videvši u tome nešto posebno dramatično.
Кakve uopšte emocije za vas donosi nagrada koja nosi ime Žike Pavlovića?
Кao mladić prisustvovao sam jednoj „seči“ Žike Pavlovića u Domu omladine u kojoj su se mediokriteti – mislim da su to bili reditelji Stole Janković i Dragovan Jovanović – takmičili ko će ga više ocrniti i predstaviti kao opasnost po socijalizam. On je sve to izdržavao sa smeškom na licu i od njega su se ti bednici odbijali kao prašina sa obuće. Tada sam shvatio kako je moralni diskurs isto tako važan kao i estetski. Bio sam zadivljen superiornošću stvaraoca kome niko, jednostavno, ne može ništa. Imao je auru pravog umetnika koja ga je štitila i izazivala poštovanje. A kod njegovih netalentovanih neprijatelja, siguran sam – strahopoštovanje.
Marković je komentarišući najavljenu isplatu od 20.000 dinara penzionerima pred predstojeće izbore, Marković je naveo da je taj iznos Vučićeva „procena vrednosti ljudskog digniteta“, da toliko „svako od nas poniženih bednika vredi“.
„Jedino što me niko nije pitao da li hoću da primim te pare. Ja nisam prostitutka koja za novac pruža ljubavne usluge, što mislim da je Vučićevo shvatanje razmene osećanja. Ko je on da mi, kao njegov istomišljenik (lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković) Palma, deli milostinju“, upitao je on.
Govoreći o opoziciji, Marković je rekao da je u Srbiji to „opšte mesto“ koje nije moguće definisati i dodao da on veruje u bunt i u to da je ulica „mesto gde će se rešavati naša sudbina“.
„Lično ne verujem da ću ikada doživati trenutak u kome ovi kriminalci vrše mirnu primopredaju vlasti svojoj alternativi“, istakao je Marković.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
