0
Marija Stevanović (35) iz Šapca je master primenjeni umetnik s diplomom fakulteta koji godišnje uspe da upiše svega pet studenata. Kreativna je, talentovana i umetnički nastrojena, ali očigledno nedovoljno dobra jer godinama ne može da pronađe posao. Sve ustanove, škole i pozorišta zatvorili su joj vrata samo zbog toga štom kako kaže za Nova.rs, "nije politički aktivna i što joj tata nije faca". Marija je ogorčena i besna, sutra bi se spakovala i otišla iz Srbije, ali mora da misli i na svoju decu s obzirom da je samohrana majka.
„Godinama pokušavam da nađem posao u struci, ali su mi odmah ili nakon nekog vremena zatvorile vrata sve ustanove, škole i pozorište… Nisam politički aktivna. Tata mi je pošten čovek, nedovoljno moćan. Čak su mi zatvorili vrata i saloni venčanica, štamparije i za sve ostale pristojne poslove… Mnogima sam bila prekvalifikovana. Samo su me prihvatile uzgajivačnica, fabrika, krojačnica, njiva. Njima sam bila dobra“, ovo su reči samohrane majke dvoje dece i umetnice iz Šapca Marije Stevanović, koja je svoje nezadovoljstvo zbog toga što godinama ne može da pronađe posaou struci, iskazala na društvenim mrežama.
„Morala sam da probam i preko Fejsbuka i Instagrama, nikad se ne zna. Pokušala sam sve, nije mi ostalo ništa drugo“, kaže već na počektu razgovora naša sagovornica, ogorčena i besna zbog trenutne situacije u državi.
Kaže da nema nikakvu vezu za posao, uredno se javlja na konkurse i oglase, ali uvek „uleti“ neko ispred nje, pa makar i nedoovljno kvalifikovan.
„Diplomirala sam na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2013. godine. Samo nas pet je bilo primljeno na studije, to vam sve govori o ozbiljnosti i težini ustanove. Nakon što sam stekla diplomu, predstavila sam se tadašnjem upravniku šabačkog pozorišta koji mi je dao da uradim jednu predstavu. Radila sam scenski kostim. Posle toga me nije zvao, a umesto mene je ‘uletala’ devojka koja je završila privatni fakultet. No, dobro“, priča nam Marija.
Onda joj se ukazala prilika za rad u školi, što je, naravno, oberučke prihvatila, uprkos tome što nije imala pun fond časova, samim tim nije dobijala celu platu.
„Radila sam u okolini Šapca, u mestima Ribari i Prnjavor. Predavala sam u Osnovnoj školi, putovala svaki dan do posla. To je bila zamena, tako da sam posle tri-četiri meseca tražila novi posao. Ukazala se prilika za Srednju umetničku školu, pa sam i u njoj radila. Opet na kratko. Onda sam shvatila da tako neću moći, pa sam morala da potražim nešto sigurnije. Radila sam u igraonici, bila sam promoterka, sve što sam mogla da pronađem u tom trenutku“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
44
1
Onda je došlo vreme za porodicu – rodila je jedno dete, pa drugo i samo dva meseca nakon porođaja, dobila je poziv iz jedne škole.
„Pristala sam jer sam živela blizu, ali je i to bilo kratko. Baš kada mi je najviše trebao posao jer su mi deca porasla, samim tim su i troškovi porasli, škola mi nije produžila ugovor. Zaposlili su drugu ženu, a ja sam ostala bez ičega. I onda sam morala da se vratim na sam početak i da radim bilo kakav pošteni posao“, nastavlja ona.
Pošto nije pronalazila posoa u struci, Marija se zaposlila u odgajivačnici sitnih životinja. I ne, nije ih „samo“ prodavala – radila je sve i svašta.
„Čistila sam mrtve životinje, krv, parila hrčkove, apsolutno sve. Posao mi nije odgovarao, pa sam bila i dadilja. Jedini ozbiljniji posao bio je u jednoj fabrici u kojoj sam bila inspektor kvaliteta. Nažalost, uslovi su bili katastrofalni, nismo imali grejanje, pa smo radili u jaknama zakopčanim do guše i s kapama na glavi. Poslednji posao na kom sam radila bila je uloga ličnog pratioca jednom detetu. To mi je bilo toliko stresno i strašno jer je dete bilo nasilno. Tako da sam zaista prošla sve, što se i vidi“, navodi Marija.
Ističe da je na vrata svih institucija u Šapcu zakucala i poslala svoj SV, ali ni od jedne nije dobila odgovor.
„Osim kratkotrajnih zamena u školama, ništa se drugo nije događalo. Za mene nema posla u pozorištu, štampariji, školi… Nigde. Možda bi bilo da sam politički aktivna i da mi je tata faca, što sam i napisala. Jer zaista je tako. U Srbiji ne možeš da uspeš ako ne ispunjavaš ta dva uslova. Veza ti je potrebna za sve, a ja je nikada nisam imala. Ni moj otac koji je školovao nas četvoro, sve je sam uspeo „.
Pošto je sama s dvoje dece, trenutno živi kod roditelja jer drugačije, nezaposlena, ne bi mogla.
„Teško je. Sve je skupo, pa čak i u Šapcu. Iznajmljivanje stana je 300 evra. Zbog toga bih se sutra spakovala i otišla iz Srbije. Ne osećam se sigurno ovde. Trudim se da imam nekih ‘sigurnih para’, javljam se na projekte, slikam, ali to je sve kratkotrajno. Šta posle toga? Mnoge firme su mi rekle da sam prekvalifikovana. Kada sam se javila za radno mesto u salonu venčanica, rekli su da nisam za njih. Zato sam, prilikom slanja CV-ja na neka radna mesta, sakrila da sam fakultetski obrazovana. A o masteru da ne pričam, to ni ne smem da spominjem“, objašnjava Marija.
PROČITAJTE JOŠ:
Svesna je da je ulazak u svet mode težak bez novca i poznanstva, a ona bi volela da ima „odskočnu dasku“ na početku.
„Prosto ne vidim način kako da se zaposlim. Zaista. Bez volje sam ovih dana, smišljam šta da radim. Bojim se da nađem neki posao van struke jer sam već prošla kroz sve i nemam lepo iskustvo. Znam da nisam jedina i da je mnogo nas koji šetamo od vrata do vrata i tražimo posao, ali pitam se, zašto onda postoje fakulteti? Konkretno, fakultet koj isam ja završila? Šta vredi njegova diploma, ako nemam gde da se zaposlim?“, pita se ona.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
