2
Beton, nekontrolisana gradnja, seča drveća - sve to dodatno podiže temperaturu u vrelim letnjim mesecima. Beograd je žrtva urbanizma - pa postoje čitava toplotna ostrva na kojima je tempertura veća nego u ostalim delovima grada.
Prijatnija temperatura na Košutnjaku ili, na primer, zvezdarskoj šumi odvlači ljude iz betonskih delova grada.
Što urbanije, to vrelije. U beogradskom vrelom okeanu najužarenija ostrva su Stari grad (sam centar grada), Vračar, urbanizovani deo Novog Beograda (blokovi kojisu udaljeniji od obala reka), kao i Beograd na vodi.
„Ostrva toplote su posledica urbanizacije gradova. U centru imamo velike količine betona, gvožđa, stakla i onda su centri gradova više topli od okoline“, kaže za Novu Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju.
On ističe da je to zato što u nekim rubnim delovima, za razliku od centra grada, ima više zelenila, više šuma, više hlada – elemenata koji utiču na to da temperatura bude i po nekoliko stepeni niža nego urbanim delovima.
„I onda je temperatura u centru obično viša nego na periferiji. Mi sada trenutno vršimo istraživanje koje je u procesu, ali ne možemo sa veklikom sigurnošću trenutno da kažemo koji su to delovi grada. Znamo za sada da je Vračar u pitanju, blokovi na Novom Beogradu, Beograd na vodi i neka naseljenija/urbanija mesta u gradu. Svakako, nakon istraživanja će ljudi biti detaljnije obavešteni koji su to najtopliji krajevi“, kaže Đurđević za Nova.rs.
Bonus video: Koliko vas košta izlet na Adu Ciganliju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
