4
Beograd decenijama čeka metro, to rešenje koje bi trebalo da bude spas od svih saobraćajnih gužvi. Na aktuelni predlog trasa prestoničkog metroa primedbe ima i struka i aktivisti. Neki predlozi usvojeni su na jučerašnjoj javnoj raspravi, ali neke važne zamerke, ipak, nisu usvojene.
Prihvaćena je primedba Udruženja građana „Po meri metro“, pa će za južni krak u planove izgradnje metroa biti uneto i račvanje trasa ka Ceraku, Vidikovcu, Labudovom brdu i Petlovom brdu.
„Komisija za planove Grada Beograda je prihvatila našu primedbu na plan koja se odnosilo na to da kraj prve linije treba da prođe na pravcu od Ceraka preko Vidikovca do Petlovog brda i potom dole do Orlovače. To je prihvaćeno i biće uneto u plan da se gradi u nekom daljem periodu. Neće početi da se gradi sada kada za mesec dana krene gradnja prve linije metroa, nego će to biti uneto kao budući krak prve linije“, objašnjava Vučković.
Do tih naselja trebalo je da ide tramvaj, ali će i ona ipak dobiti metro, objašnjava naš sagovornik.
„Neka stoji u planovima da je usvojeno ono za šta smo se borili. Planirano je bilo da se tramvajska linija sa Banovog brda produži. Do tih naselja neće ići tramvaji, već linija metroa“, zadovoljan je naš sagovornik.
Ipak, druga važna primedba nije usvojena, a ona je vezana za železničku stanicu Prokop i Klinički centar Srbije.
Žao nam je što je odbačena primedba da se u prvu liniju metroa uključi i glavna železnička stanica Prokop i Klinički centar Srbije. I mnogo profesora Građevinskog fakulteta je to obrazlagalo, ali na žalost – nije prošlo“, navodi Vučković.
Neka ranija rešenja su ipak predviđala da KCS i glavna železnička stanica Prokop budu obuhvaćeni metro linijama. To je postojalo i u planovima od 1976. koje su povezivale Čukaricu i centar grada. Trenutni metro projekat prve dve linije za koji postoji finansiranje i za koji se sprema početak izgradnje krajem 2021. godine ih – ne obuhvata.
Biće obuhvaćeni tek trećom linijom koja je još u fazi planiranja, a koja bi u najboljem slučaju ukoliko bude bilo finansijskih sredstva mogla biti gotova tek u drugoj polovini četvrte dekade 21. veka.
Primedbe „Građevinskog fakulteta“
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (GRF) objavio je koje je sve primedbe uložio na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, istakavši da se „oštro protivi“ predloženom rešenju beogradskog metroa. Na tom fakultetu su primedbom obuhvatili planersku osnovu, ciljeve i metodologiju odlučivanja, koncept metro mreže, položaj trasa i faznu gradnju, a kao glavne probleme istakli su trenutna rešenja trasa linija metroa, kao i planirani redosled izgradnje tih linija.
Fakultet je istakao da, gledajući gustinu nastanjenosti, zaposlenih i korisnika javnog gradskog prevoza (JGP), jasno se ocrtava saobraćajna i urbanistička kičma grada, odnosno ono što bi trebalo da bude trasa prve linije beogradskog metroa: istočni obod Zemuna – Opština Novi Beograd – centar grada – Bulevar kralja Aleksandra.
„Nakon višedecenijskog sagledavanja saobraćajnih problema u gradu, Fakultet smatra da je ne samo saobraćajno, konstruktivno, urbanistički i ekološki, već i društveno, jedino ispravno rešenje u kome će prva faza metroa spojiti centre starog i novog dela grada. Ovaj stav Fakulteta ne može se promeniti“, navodi se u primedbi.
Stav GRF je da već u prvoj fazi uvođenja metroa „mora doći do najvećeg mogućeg“ prelaska sa individualnog transporta na metro i ocenili da će, neobuhvatanjem najprometnijih raskrsnica u gradu (kod Skupštine Srbije, na obodima Brankovog mosta i Gazele), saobraćajni zahtevi na tim mestima nastaviti da rastu.
„Očekujemo da će do najvećeg i najbržeg prelaska sa individualnog transporta na metro doći ukoliko se prvo krene sa gradnjom metro linije koja će spojiti centar Novog Beograda sa centrom starog dela grada i krenuti dalje Bulevarom kralja Aleksandra“, navodi se u primedbi fakulteta.
Dodali su da bi se na taj način proporcionalno smanjilo i zagađenje izazvano saobraćajem i da bi se to rešilo jasnom transfomacijom Beograda u metro grad, odnosno grad gde bi metro predstavljao osnovu saobraćajnog sistema.
Istakli su i da trenutna prva linija metroa, duga 20 do 23 kilometra, „veoma slabo pokriva grad“ i dodali da će pokrivenost biti slaba sve do izgradnje treće linije metroa.
U primedbi se navodi i da bi u prvoj fazi trebalo kompletirati „ključne i najskuplje stanice i čvorišta“, odnosno najizraženija težišta poslovnih aktivnosti, najizraženija težišta stanovanja, centre obrazovanja, centre zdravstva i železničke stanice.
Predložena trasa prve linije namenjena privatnim investitorima
„U predmetnom projektu, najznačajnijm delom trasa prve linije povezuje područja namenjena privantim investitorima sa nedovoljno jasnim planovima razvoja: Beograd na vodi, zaleđe Luke Beograd i Adu Huju. Sa druge strane, trasa ne povezuje ni glavne gradske centre, ni železničku stanicu, ni Klinički centar, ni centre obrazovanja, niti u širem centru postiže realnu vezu sa Beovozom“, stoji u primedbi.
Ocenili su i da premeštanje linije metroa iz Bulevara kralja Aleksandra u Južni bulevar, zbog podudaranja sa tramvajskim linijama, „nije prihvatljivo“ i dodali da su metro i površinski sistem JGP funkcionalno zavisni.
„Stava smo da su stanice BG Voza ‘Prokop’ i ‘Vukov spomenik’, Klinički centar i koridor Bulevara kralja Aleksandra morali biti uključeni u mrežu metroa u najranijim fazama. Prva faza razvoja metroa, dužine oko 13 kilometara, prema dokumentu ‘Studija 1981.’ povezuje sve ove tačke“, navodi se u primedbi.
Istakli su i da je pokrivenost centra starog dela grada metro stanicama „slaba čak i u završnim fazama razvoja“, kao i da je i taj deo obuhvaćen studijom iz 1981. godine, gde su definisane stanice Kalemegdan, Trg republike, Terazije, Skupština i Tašmajdan.
GRF je naglasio da trenutno predložene trase metroa „nisu u saglasnosti“ sa važećim Generalnim urbanističkim planom grada.
Fakultet ističe da je od 2019. godine u više navrata, kroz institucije sistema, iznosio svoje kritičko mišljenje prema predloženom rešenju beogradskog metroa.
„Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu je ponosan na svoje nastavnike koji su dali veliki stručni i naučni doprinos razvoju projekta beogradskog metroa još od prvih studija izrađenih sredinom prošlog veka. Čvrsto smo uvereni da je gradu Beogradu metro neophodan, kao sistemsko rešenje za preopterećenu saobraćajnu infrastrukturu, koja odavno nije u mogućnosti da prati planirani razvoj grada“, naveli su iz GRF.
Prva linija metroa mora da prolazi kroz najgušnje naseljen deo grada i povezuje centar grada, Klinički centar i Glavnu železničku stanicu, sve ostalo je neprihvatljivo – ocenili su ranije stručnjaci za Nova.rs
Prema trenutnom planu, prva linija beogradskog metro bi trebalo da krene od Železnika, a potom preko Makiša, Žarkova, Banovog brda, Sajma, Gazele, Savskog trga i Trga republike, nastavi dalje preko Cvijićeve i Pančevačkog mosta, Višnjičkom do Mirijevskog bulevara i na kraju Mirijeva.
Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić podseća za Nova.rs da je arhitekta Branislav Jovin još sedamdesetih godina, dok je Branko Pešić bio gradonačelnik, sa saradnicima napravio prvi projekat metro koji je podrazumevao da prva linija ide od Pravnog fakulteta preko Slavije, Kliničkog centra, do Prokopa i kasnije prema Banovom Brdu.
To je linija koja predstavlja osovinu Beograda jer je to najgušće naseljen deo grada. Ideja metroa, ne samo u Beogradu, nego u celom svetu je da on prođe kroz najgušće delove grada da bi obezbedio ljudima mogućnost da komuniciraju, bilo da su stanovnici, ili su došli iz nekog drugog mesta. Linije koje to ne rade, ne obavljaju glavni posao”, objašnjava Bobić i dodaje su sve studije i projekti koji su na tu temu rađeni to podrazumevali.
“Kad metro ne bi recimo stigao do Prokopa, sada, na žalost, Glavne železničke stanice, to bi bio jedinstven primer u svetu da glavna gradska železnička stanica nije opslužena metroom. Kad bi to ispričali Rusu, Francuzu ili Amerikancu, oni bih vas zapanjeno gledali, mislili bi da s vama nešto nije u redu”, tvrdi.
Smatra da je cela izmena linije koja od Trga republike ide ka Savskom trgu zasnovana na ideji da se Beogradu na vodi obezbedi dostupnost metroa.
“Kad vi na tržištu kažete da imate metro na dva minuta od stana, cena vašeg kvadrata raste. To je jedini način na koji se može tumačiti ta veoma loša odluka”, kaže.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić, koji je u vreme gradonačelnika Nenada Bogdanovića, pre više od 15 godina, i sam radio na planu izgradnje metroa, rekao je ranije za Nova.rs da stanice moraju da se prave prema željama putnika – gde oni hoće da uđu i gde hoće da izađu. Da bi imao isplativost, metro mora da ima 10.000 putnika na sat.
“Za početak treba da budu one linije koje su najtraženije i najizraženije i to jeste ova vertikala – Stari Merkator ka Vukovom spomeniku, a horizontala je ova ka Makišu. Ne vidim ništa nenormalno u tim linijama. Nema tu nekih epohalnih razlika, ne može ih biti – da li će kraj linije biti kod Starog Merkatora, kod opštine Novi Beograd ili kod Meka na Novom Beogradu, to ne može u mnogome da promeni liniju“, objasnio je Vujanić.
Arhitekta Dragoljub Bakić postavio je ranije pitanje zašto bi buduća trasa metroa i imala četiri stanice na samom terenu Makiškog polja u kukuruzima?
“Metro se radi od 1972. godine kad je donet Generalni urbanistički plan. Znači da 50 godina radimo na metrou ali ga nismo počeli. Ima 17 projekata i 17 studija ali sve te studije su imale za okosnicu takozvanu Grebensku trasu. Ona ide od vrha Ustaničke ulice, od Voždovca, preko Cvetkove pijace, pa linijom Bulevara revolucije, Kralja Aleksandra, pa preko Tašmajdana, Terazija i dalje prema Zemunu. To je trasa koja ima 19 fakulteta i srednjih škola, tamo su ljudi, tamo je potreban metro, a ne u kukuruzištu”, poručio je Bakić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
