Dok javnost naivno veruje da će se bitka protiv izgradnje na Makiškom polju tek voditi, jer se još ne gradi metro, neki mudri investitori uveliko na beogradskom vodoizvorištu grade. Duž starog Obrenovačkog puta, niče hala do hale, a prostor vodoizvorišta danonoćno se nasipa zemljom. Ne zna se šta se gradi ni čemu služi ono što je izgrađeno, ali zna se da ni jedni ni drugi nemaju nijednu dozvolu. I može im se.
Uža zona zaštite vodoizvorišta pijaće vode na Makiškom polju. Prostranstvo koje se u civilizovanim zemljama brani oružjem, u Srbiji se napada tonama zemlje, spremne da se na njoj gradi. I na kojem su, poslednjih godina, nikle razne hale i haletine, nepoznate namene.
„Nisam prolazio ovuda dugo i začuđuje me koliko je to objekata. Preko noći niču. I to u najstrožoj zoni zaštite izvorišta. Tako da čini mi se polako gubimo svest o značaju svega ovoga“, rekao je hidrogeolog Branislav Božović.
N1: Mi smo proverili i ovaj objekat nema nijednu jedinu građevinsku dozvolu.
Božović: A trebalo bi da ima set takvih dozvola. Ne može se dati ni građevinska dozvola, ako pre svega nije urađena dozvola kroz procenu uticaja na životnu sredinu.
N1: Je l verujete da ovaj objekat poseduje takvu dozvolu?
Božović: Apsolutno znam da nema.
Ne pripada taj objekat nekom malom investitoru, već velikoj firmi „Aqua still“, koja se bavi uvozom i prodajom vodovodnog i kanalizacionog materijala, te sanitarija, i koja se na svom sajtu hvali da je učestvovala i u projektima čiji su naručiioci razna ministarstva. Bi li se pohvalili i dozvolom za gradnju na makiškom vodoizvorištu – kaže u telefonskom razgovoru izvesni Dejan Babić „za novinare ne dajemo nikakve izjave, prijatno“.
A ipak neprijatno je kad pogledate registar građevinskih dozvola za konkretnu katastarsku parcelu, a ono iskoči „pretraga nije dala rezultate.“
N1: Šta ovde sme da se gradi?
Božović: Ništa. Kad govorimo o užoj zoni ili neposrednoj zoni sanitarne zaštite, ništa.
N1: Nalazimo se na mestu koje bi zapravo trebalo da bude korito za velike vode. Pa je l jeste?
Božović: Pa nije.
Nije, jer je u međuvremenu korito, deo obale do nasipa, nasuto zemljom i zasuto starim nameštajem. Samo još visoke vode o tome niko nije obavestio. Obavestiće one nas kad stignu.
„A to kad nestane, onda je ugrožen ceo Novi Beograd. Jer tok reke, prilikom velikih voda, postaje vodeni bič, onda on probija tamo gde su nasipi najslabiji, a ovo su stari nasipi. Znači nikada nije bilo dozvoljeno da se podiže bilo šta u koritu za visoke vode“, objašnjava Branislav Božović.
Pa uprkos tome, baš u koritu, očito relativno skoro, nikao je jedan objekat. Na katastarskoj parceli 11658/2, čija jedna polovina pripada gradu, a druga društvu s ograničenom odgovornošću Advanveboat, i koje, pogađate, za izgradnju hale, čemu god da je ona namenjena, nema građevinsku dozvolu.
Građevinskoj inspekcije Čukarice, aktivisti inicijative Ne davimo Beograd prijavljivali su više puta nasipanje zemlje na Makiškom polju i izgradnju objekata bez građevinskih tabli. Odgovor je glasio ovako:
„Izveštavamo vas da je građevinska inspekcija izvršila uviđaj i utvrdila da se u trenutku inspekcijskog nadzora nisu izvodili građevinski radovi, a da su ranije navedene parcele nasipane zemljom, što nije u nadležnosti građevinske inspekcije, već komunalne inspekcije opštine Čukarica“.
Nije bilo radova ni u trrenutku kad smo mi išli starim Obrenovačkim putem, pa to ne znači da smo slepi i da ne vidimo da su ovom „hala carstvu“ prethodili radovi. U razgovoru s jednim od vlasnika, koji je želeo da ostane anoniman, a koji je, baš zbog dozvola, odustao od gradnje na Makiškom polju, saznajemo da se ovde gradi uz prećutnu saglasnost grada, a u zamenu za naknadu od 20-30 evra po kvadratu. Kome u ruke? Kaže „pretpostavljate.“
Ono što ne pretpostavljamo nego znamo, sva kanalizacija iz ovih objekata završiće u podzemnim vodama oko vodoizvorišta. Jadni naši reni bunari. Nemi svedoci Divljeg zapada koji niče oko njih.
N1: I rekli ste da je ovo svetinja?
Božović: Pa svetinja. Prvo reka je svetinja. Imati dve ovakve reke i mnoštvo reka oko Beograda, to je svetinja. A vi ste snimali šta se radi.
N1: Šta je onda ovo, svetogrđe?
Božović: Svetogrđe.