0
Minuti su prolazili sporo kao večnost. Od osam ujutru do dva popodne stajali smo s roditeljima učenika, koji su pred školom molili policiju i bilo koga ko se pojavi na ulazu, na kapiji, da im kažu kako su im deca i gde se nalaze, ali nikakve informacije nisu dobijali, a onda je jedna majka pogledala u telefon i sa vajber grupe saznala da njeno dete nije više živo. Nikad ništa tužnije i strašnije nismo doživeli, pričaju za Nova.rs naše kolege Žana Bulajić i Đura Svilar, novinari televizije Nova S, koji su svedočili užasu kroz koji su prolazili roditelji đaka Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, nakon pucnjave u kojoj je trinaestogodišnji Kosta K. oduzeo devet života.
PIŠU: Ana Marković i Bojana Milovanović
Kao što nalaže praksa novinarske profesije, naše kolege pokušale su da razgovaraju s ljudima koji su se našli na licu mesta, među njima je bilo najviše roditelja, ali njima nije bilo do priče.
“Molili su policiju i svakoga ko bi se pojavio ispred ulaznih vrata škole da im kažu gde su im deca. Policija ih je pozivala i kako je koje dete izlazilo iz zgrade, tako su ih spajali s roditeljima, koji su pristizali u sve većem broju, a niko od njih nije imao nikakve informacije. U medijima, na društvenim mrežama, a najviše putem vajber grupa, roditelji su dobijali delimične vesti, a to je nešto najgore za porodicu, da ne mogu da stupe u kontakt sa svojim detetom. Kroz glavu je njima, a i nama, koji smo tu poslovno, prolazio najgori scenario, a onda opet pokušate da se umirite, pa kažete sebi: ‘Dobro, dete se ne javlja, možda je samo ispustilo telefon ili ga ne čuje u ovom haosu’”, priča Žana.
“Ima još dece unutra”, povikala je jedna od nastavnica.
“Ljudi koji rade u školi odlično su se snašli, iako oni nisu obučeni za ovakve sitiacije. U jednom trenutku učiteljice, nastavnici, izlazili su s grupama dece i vodili ih što dalje od škole. Momci koji rade u obližnjim kafićima i prodavnicama, rekli su nam kako su nastavnice izvodile decu napolje, u park, neki su govorili da je u pitanju igra, vežba, samo da ih evakuišu što pre i što bezbolnije. Onda nam je jedan momak iz komšiluka ispričao, kako je nastavnica, bleda kao kreč, s grupom đaka izašla, pa se osvrnula i viknula: ‘Unutra još ima dece’, okrenula se i pojurila nazad da i njih izvede. Momci koji rade u okolnim lokalima bili su u šoku, jer znaju svu tu decu, pa ni oni nisu mogli da se smire”, priča Žana.
Roditelji nisu imali nikakve zvanične informacije, samo su gledali u telefone čekajući da zazvone i da s druge strane čuju glasić svog deteta.
Pročitajte još:
0
0
13
57
“Stres, panika i strah osećao se u vazduhu, a svaki minut trajao je večno. Trajalo je predugo. Pored nas je stajala jedna majka, koja je više za sebe izgovorila: ‘Ne javlja mi se dete’. Ona nije znala u trenutku da li da čeka ispred ili da ide u bolnicu da je tamo traži. Neko vreme niko nije izlazio da pita roditelje za podatke o deci, da im pomogne i informiše ih. Roditelji su dotrčavali sa svih strana. Agonija onih koji čekaju da saznaju šta im je s detetom bila je jeziva. Bespomoćnost ih je izjedala. Jedan otac vikao je: ’Molim vas, recite mi, šta mi je s detetom?!’. Kasnije su iz policije sporadično pitali ljude u koji razred im idu deca, kako se zovu i slično. Roditelji su se zaustavljali ispred ulaza i čekali. Ona majka je onda ušla u kafić pored škole, za njom je ušao i kolega Svilar. Shvatio je u jednom trenutku da je pročitala na vajber grupi da joj je dete ubijeno. Ovo je nešto najgore što sam doživela i čini mi se da i dalje nismo svesni razmera ovog užasa”, naglašava Žana.
Imala sam utisak da vreme stoji, da su svi ti ljudi oko mene prepušteni sami sebi, kaže ona.
“Tog jutra poslali su dete u školu, koja treba da je neka vrsta ‘sigurne kuće’, a dan se pretvorio u pakao u kojem su samo satima stajali i čekali svoju decu, ne znajući da li će ih i dočekati”.
Od kada radim ovaj posao ovo je bio možda i najteži zadatak koji sam imao, pričao naš kolega, novinar Đuro Svilar.
“U kafić u kojem sam punio mobilni telefon ušla je majka, koja je čekala vesti i onda je u jednom momentu na Vajber grupi dobila informaciju da je dete umrlo. Ja sam se zatekao pored nje. Punim telefon i zakovan sam za zid, gledam nju koja se trese i pada. Tu sam se raspao i rasplakao, nisam mogao da dođem sebi barem pola sata. I ja sam roditelj, a svakom je ovo moglo da se desi. U tom trenutku vajber je, nažalost, bio jedini izvor informacija koje su roditelji dobijali o svojoj deci, a neki su tim putem dobili i najcrnje vesti. Šta drugo reći, posle svega čemu smo svedočili, osim da ostaje večna muka i neverica da je ovako nešto uopšte moguće”.
Roditelji satima nisu dobijali nikakve informacije o svojoj deci, a Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se tek oko podne, puna četiri sata nakon napada.
Naime, MUP je pozvao roditelje da se jave u Policijsku stanicu Vračar.
“Roditelji koji nisu još uvek stupili u kontakt sa svojom decom neka se jave u prostorije Policijske stanice Vračar, u Ulici Radoslava Grujića 14 (bivša Božidara Adžije)”, stajalo je u saopštenju iz MUP-a.
“U svemu ovome najveća tragedija je što su roditelji masovno s vajber grupa i iz medija saznali da su im deca teško povređena ili poginula. Saopštenje MUP-a pojavilo se tek oko podne, kad su već objavljene sve informacije o povređenima, o situaciji, o stradalima. Od roditelja, koji su bili van sebe od muke i bola, očekivali su da dolaze u Božidara Adžije da bi se raspitali o deci, čak ni broj telefona nisu ostavili za informacije, potpuno neshvatljivo ponašanje. Trebalo bi da ljudi u MUP-u budu oni koji su najbolje organizovani u ovakvim vanrednim i po život opasnim situacijama”, zaključuje Bulajić.
Podsetimo, u pucnjavi koja se juče oko osam sati ujutru dogodila u osnovnoj školi na Vračaru, ubijeno je devet osoba. Među žrtvama su deca, kao i čuvar škole, dok su šestoro dece i jedan nastavnik ranjeni i zbrinuti u Urgentnom centru i Dečjoj bolnici u Tiršovoj. Zbog pucnjave je uhapšen Kosta K. (13), učenik sedmog razreda osnovne škole.
BONUS VIDEO: Dan posle tragedije na Vračaru: Kakvo je jutro osvanulo ispred škole „Vladislav Ribnikar“?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare