52
Nije lokacija za horor film, iako bi bila idealna za nastavak „Variola vere“ ili možda priče o grofu Drakuli. Staro, nekada impozantno zdanje, predratna porodićna kuća u bogatom naselju Kalvarija u Beogradu, šest decenija služila je kao bolnica, tačnije Stacionar za lečenje teško obolelih od tuberkuloze. Nažalost, već 10 godina je napušteni, oronuli objekat, od kojeg na prvi pogled podilazi jeza, a koji „ne pripada nikome“, već sakuplja prašinu, paučinu i golubove, dok sakriven među krošnjama i u senci raskošnih vila, čeka da se uruši.
Pročitajte još:
Posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, porodična kuća, ušuškana u zelenilu, u naselju koje spaja Zemun i Bežanijsku kosu, data je na korišćenje bolnici. Tokom više od šest decenija, bila je jedina stacionarna bolnica u Beogradu za lečenje najtežih pacijenata obolelih od tuberkuloze.
Danas je ova kuća prazna, napuštena i zastrašujućeg izgleda, toliko da od nje, posebno noću, zaziru prolaznici. Deluje međutim da ne bi odolela ni malo jačoj košavi, već bi se tako krhka i oronula, rasula u 1000 delova.
“Nažalost, kuću nismo mogli ni da sredimo, ni da je restauriramo, renoviramo, dovedemo je u pristojno stanje, jer smo čekali informaciju od Agencije za restituciju, da nam jave da li su bivši vlasnici, odnosno njihovi naslednici, podneli zahtev za povraćaj imovine. Stalno je bilo nekih previranja o vlasništva, a ono što je bilo jasno je da o renoviranju može da odluči samo onaj ko je vlasnik, a Agencija za restituciju je to rešavala. Kako je vreme odmicalo, objekat je došao u takvo stanje, da više nije bilo normalno da se tamo leče oboleli od tuberkuloze. Pacijente smo onda premestili i tada smo stavili ključ u bravu što se nas tiče. Kuća je isključena iz bolničkog korišćenja i prepustili smo je tim vlasnicima, opštini ili bilo kome ko uspe nešto sa njom da učini“, priča za Nova.rs prof. dr Dragoš Stojanović, direktor Kliničko-bolničkog centra „Zemun“, u okviru kojeg je radio Stacionar.
Ova dvospratna kuća sa krovnom terasom sa koje se pruža zadivljujući pogled na ceo Beograd, mogla je biti sređena, da nije bilo komplikovane papirologije. Bolnica je naime još 2011. godine dobila potrebne dozvole za rekonstrukciju od opštine Novi Beograd, na čijem se zemljištu nalazi. Međutim, od ideje o renoviranju, uprava KBC-a odustala je kada je započeo proces restitucije. Kuća na Kalvariji zapravo nikada nije ni pripadala ovom kliničko-bolničkom centru.
„Mi smo je samo dobili na korišćenje. Nemamo nikakva prava nad njom, niti možemo da odlučujemo da li će biti renovirana ili srušena. O tome moraju da odluče ili bivši vlasnici, opština ili grad, tako da ova nekada prelepa kuća, na savršenoj lokaciji, u zelenilu i šumi, sada kao da ne pripada nikome“, kaže prof. dr Stojanović.
U naselju koje krase luksuzne vile, skrivene iza visokih ograda u kovanom gvožđu, obezbeđenim kamerama, teško da bi iko primetio nekadašnju „lepoticu“. Pre iseljavanja, krov je gotovo 10 godina prokišnjavao, fasada je svakodnevno otpadala deo po deo, dok je kupatila, podove i zidove “pojela“ vlaga.
Naime, nekoliko nedavnih objava, koje su osvanule na društvenim mrežama, u kojima piše kako su u ovoj kući sada smešteni najstariji pacijenti KBC-a „Zemun“, tačnije Odeljenje gerijatrije, direktor je oštro demantovao, a i reporteri Nova.rs uverili su se da je kuća potpuno prazna.
„Nečuveno je da ljudi pišu takve stvari, pa pacijenti su odavde iseljeni pre 10 godina, a iza kuće podignut je novi objekat u kojem je Odeljenje gerijatrije i koji je potpuno opremljen i sređen. Ako neko bude i dalje pisao o našim pacijentima, kako ih smeštamo u kuću koja samo što se ne sruši, biću primoran da podignem tužbu“, naglašava doktor Stojanović.
Neposredno pre iseljavanja, u ovom Stacionaru ležala su samo dva tuberkulozna pacijenta, koji su ostali poslednji dok se za njih nije našlo mesto na Institutu za plućne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Potom su i oni prebačeni, a stacionar je zauvek zaključan prepušten paučini i zaboravu.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
