1
Na izlozima beogradskih prodavnica sve češće se nalaze fotografije lopova, usnimljenih preko nadzornih kamera. Na ovaj način prodavci pokušavaju da se obračunaju sa onima koji im pustoše robu sa rafova. Među onima koji kradu nalaze se preporodavci koji tu robu koriste na buvljacima, ali i oni koji su neretko samo gladni. Ovo ukazuje na to da su građani sve siromašniji i puno je onih koji ne mogu da priušte ni osnovno - hranu.
U Ulici kraljice Marije, u centru Beograda, na izlog jednog marketa zalepljeno je osam fotografija, a preko njih je napisano „Lopov“.
Nakon krađa koje su postale sve učestalije, javno objavljivanje fotografija lopova, jedino je ostalo prodavcima, a posebno imajući u vidu da sve što je ukradeno u njihovoj smeni, na kraju nadoknađuju sami zaposleni.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, skoro pola miliona stanovnika Srbije spada u grupu apsolutno siromašnih, što znači da ne mogu da zadovolje životne osnovne potrebe, nemaju odgovarajuće stambene uslove i pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama i ne mogu da se zaposle.
Posebno poražavajući podatak je i da je minimalna zarada za skoro 10.000 dinara manja od potrošačke korpe u Srbiji, čija je cena u julu bila 44.856 dinara.
Reporter Nova.rs obišao je nekoliko prodavnica na Novom Beogradu kako bi proverio šta se najčešće krade.
U razgovoru sa zaposlenima saznajemo da „najbolje idu“ kafa i čokolade od 300 grama, a oni koji su namerili da kradu, uzimaju i upakovane suhomesnate proizvode i paštete.
„Jednom se desilo da je jedan mladić ušao u prodavnicu i u ceger stavio sigurno 15 pakovanja kafe od 200 grama. Pokušala sam da ga zaustavim na ulaznim vratima, ali nisam uspela. Da nisam primetila na vreme, verovatno bi odneo sve, kaže jedan od zaposlenih u prodavnici.
Pesto sos pod ključem
Kako bi dodatno sačuvali svoje namirnice, prodavci su otišli korak dalje, pa svi pamtimo fotografije na društvenim mrežama na kojima se vidi pesto sos zaključan u plastičnoj kutiji, ali i tunjevina na koju postavljene zujalice.
Dobar dan gospo možete li ovaj sef otključati da uzmem ovo blago pic.twitter.com/yCOn1jc9nx
— jeky (@dzeksonvill) September 12, 2022
Oni koji pustoše prodavnice, pribegavaju brojnim metodama. Jedan od najčešćih trikova koju lopovi koriste jeste da unutrašnost, najčešće cegera, oblože aluminijsumskom folijom.
PROČITAJTE JOŠ
Na taj način sprečavaju reagovanje uređaja na ulazu u prodavnicu i neprijatno pištanje koje se javlja. Naravno, ovo se odnosi na velike markete koji vode računa o takvim sistemima, dok su manje prodavnice prepuštene video nadoru, koji ne može da registruje krađu u trenutku.
Kakve su kazne?
Sitna krađa, prema Krivičnom zakonu, spada u grupu krivičnih dela protiv imovine i predstavlja privilegovan oblik krivičnog dela krađa. Po pomenutom zakonu osobe koje kradu do iznosa od 5.000
dinara ne mogu biti krivično gonjene.
Za krivično delo sitne krađe u koji spadaju i prevara i utaja predviđeno podnosi se privatna tužba građana.
Naime, da bi protiv kradljivca bila podneta krivična prijava vrednost ukradene robe mora da bude veća od 5.000 dinara.
Ukoliko je ona manja, država ne tereti lopove, a oštećeni mogu da ih gone samo po privatnoj tužbi što najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati.
Inače, do pre nekoliko godina ta granica je bila tri puta veća i iznosila je 15.000 dinara, što je svakako bio oš veći problem.
Sitna krađa – različiti oblici
Značaj razlikovanja sitne krađe od njenog osnovnog oblika je višestruk.
Propisana kazna zatvora je znatno niža – za sitnu krađu je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci.
Pokušaj sitne krađe nije kažnjiv. Krivično gonjenje se za sitnu krađu preduzima po privatnoj tužbi kada je zvršena na štetu imovine građana, a po svojoj prirodi ovo delo i jeste najčešće izvršeno na štetu građanstva.
***
BONUS VIDEO: Pogledajte dramatičan snimak pljačke kazina u Velikoj Plani kada su lopovi uperili pištolj radnici u glavu
