3
Lekarima je opaljen veliki šamar, puklo je, još uvek odzvanja. Osramoćeni su i poniženi. Ne, ovoga puta nije reč o platama i lošim uslovima rada, na to su navikli decenijama. Ovoga puta osramoćeni su time što je politički deo Kriznog štaba svesno ignorisao apele i predloge medicinske struke i oštrije mere koje su lekari zahtevali kako bi se suzbila zaraza koronom i umiranje od po 50 ljudi dnevno. Premijerka Brnabić je saopštila da, uprkos, zahtevima struke sve ostaje po starom. Čak ni posle ovog javnog poniženja niko od lekara iz Kriznog štaba nije rekao da napušta ovo telo iako se to čini kao jedino ispravno.
Šamar lekarskoj profesiji i ekser u njen kovčeg zadala je premijerka lično.
„Medicinski deo Kriznog štaba tražio je kao što ste znali da usvojimo mnogo restriktivne mere, a trenutne mere su maske u zatvorenim prostorima i na otvorenom gde nije moguće držati distancu. Ovaj deo štaba zahtevao je da najmanje 10 dana imamo mere zabrane javnog okupljanja iznad pet osoba, skraćenje radnog vremena do 17 sati za one objekte koji nisu esencijalni. Odlučili smo da nastavimo ovako kako smo počeli sa ovim merama uz apel da je potreba vakcinacija, vakcinacija i vakcinacija“, rekla je Brnabić.
Posle ovih reči ostalo je da odzvanja pitanje – čemu uopšte služe lekari u Kriznom štabu i kako će oni odreagovati na ovakvo direktno nipodaštavanje njjihove stručnosti?
Deo struke koji i dalje sedi u Kriznom štabu kao da nije dovoljno ponižen.
„Tražili smo obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike i zaposlene u javnim službama. Ja lično sam uradio sve, molio sam da me opozovu ako im smetam. Gubimo energiju na rasprave. Odlaganje mera je po mom mišljenju pogrešno razmišljanje“, istakao je Kon.
„Insistirali smo zato na tome da se javno objavi da smo mi bili za uvođenje restriktivnijih mera. Jedino oko čega smo se saglasili je neophodnost vakcinacije“ objašnjava Kon gostujući na jednoj televiziji.
Ipak, na pitanje Nove, da li namerava da nakon nepoštovanja stava struke u Kriznom štabu napusti to telo, nismo dobili odgovor.
Oglasio se i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek. On je ocenio da se na „isti problem gleda iz dva ugla“.
„Jedan je čisto iz lekarskog i mi smo tu dali, govorim u ime Ministarstva zdravlja, predloge da se brzo zaustavi širenje epidemije. Premijerka je jasno rekla da su to neka kratkoročna rešenja – što, imajući i iskustvo sa prethodnim talasima, pa i možemo da se složimo. Takođe je rekla i da je vakcinacija dugoročno rešenje i da treba da se ugledam na Dansku, Portugaliju sa imunizacijom oko 80 odsto“, rekao je Đerlek za Pink, ali se za Novu nije oglasio i odgovorio na pitanje, ima li bitisanje u Kriznom štabu svhrhe, ukoliko lekare niko ne sluša.
Na naše poruke i pitanje da li lekari nakon pretrpljenog poniženja treba da ostanu u Kriznom štabu nisu odgovorili ni Darija Kisić Tepavčević, kao ni direktorka „Batuta“ Dr Verica Jovanović.
Za Novu je, ipak, progovorila članica Kriznog štaba i virusološkinja sa Medicinskog fakulteta Tanja Jovanović.
„Mi smo samo mislili, s obzirom na velike brojke, da bi restriktivne mere postigle neki efekat, ali u našoj zemlji je problem kontrola sprovođenja mera. Ovako, uz nemogućnost sprovođenja mera, dogovorili smo se da se ta kontrola pooštri i poveća broj inspektora i insistira na vakcinaciji“, kaže Jovanović.
Ona ističe da su lekari mislili da bi restriktivne mere možda pomogle za taj kraći vremenski period da se „ljudi opamete“, ali da te mere nisu prihvaćene.
„Da li se napušta brod koji tone? Ja ne znam da li se napušta, ja sam potpuno apolitična osoba i ne interesuje me politika. Nikada nije i neće me interesovati, ja samo znam da imam dovoljno stručnog znanja i da u tako mogu da pomognem, ali da li se napušta brod koji tone, to je pitanje morala i etike“, odgovara članica Kriznog štaba.
Iz potpuno drugačije perpektive gledaju lekari koji nisu u Kriznom štabu.
Doktor Dejan Žujović, u izjavi za Novu, lekarima iz Kriznog štaba poručuje – sram vas bilo.
„Da sam na mestu lekara iz Kriznog štaba, sazvao bi konferenciju za novinare i rekao: Ljudi, izvinite, jeo sam go*na. Nešto sam hteo, nešto sam probao, nije išlo. Ovde me guše neki Vesići, Mali, Brnabićke. Izvinite, ja sada odoh, evo vam ovi naučnici vaši, polupismeni, oni sada neka glume stručnjake za oblast sa kojom nemaju nikakve veze. Neka glume doktore, epidemiologe, oni neka to rade, a ja odoh da pecam ribu na Dunavu i da čekam da se i ja zarazim i da umrem“, jakim rečima se Žujović obraća kolegama.
Ipak, smatra da lekarski deo Kriznog štaba neće tako postupiti.
„Tako bi bilo da su ljudi normalni, ali oni će da ćute, zato što imaju neke sitne interese u celoj priči – da zaposli ćerku, da joj popravi karijeru… Prodane duše, koje gledaju propast naroda i ćute. Neka ih je sram. Sram vas bilo zato što ste saučesnici u ovako nečasnoj raboti“, konstatuje Žujović.
Virusolog Milanko Šekler kaže za Novu da bi on lično odavno napustio Krizni štab i da „ne razume“ kolege koje to već nisu uradile.
„Ja bih iz Kriznog štaba izašao već 100 puta. Čini mi se da je ponižavajuče da svi oni imaju mišljenje i da ne uspeju da se izbore protiv ekonomskog dela štaba, a ekonomski deo treba da bude podredjen medicinskom“, jasan je Šekler
Farmakolog Radan Stojanović i epidemiolog Radmilo Petrović, takođe, poručuju da struka nije smela da bude toliko degradirana.
„Suština je da budu donete mere koje nalaže situacija. Čuli smo Brnabić da je vođena ljuta borba između stručnjaka i lajka, a i svedoci smo da su stručnjaci položili oružje pred laicima, plaća se cena za to i može se meriti ljudskim životima“, kaže Stojanović.
Radmilo Petrović je oštar i kritičan prema premijerki. „Daje sebi slobodu da komentariše predlog stručnog dela Kriznog štaba, šta će tamo nestručni ljudi, a ima mnogo političara. Premijerka nije u pravu, ne bi smela da se meša u medicinu, a kamoli u epidemiologiju“, rekao je Petrović.
Bonus video: Dr Uroš Lazarević Ujedinjeni protiv kovida
Pratite nas i na društvenim mrežama:
