133
U srpskim bolnicama sve češće hirurzi otkazuju ili odlažu operacije, a lekari specijalisti različite intervencije, ne samo zato što nema anesteziologa, što je donedavno bio glavni razlog, već što ambulante ni operacione sale ne mogu da rade bez medicinskih sestara, kojih – nema. Direktori zdravstvenih ustanova u očaju traže rešenje za ogroman deficit osoblja, na konkurse se mesecima niko ne javlja, a od države ne dobijaju nikakvu pomoć, ni razumevanje. Pojedine klinike ne mogu da oragnizuju ni rad u dve smene jer nema sestara koje asistiraju lekarima, a na kojima je 70 odsto posla oko svakog pacijenta.
Pre nešto manje od godinu dana, na našem portalu pisali smo da ćemo medicinsku sestru, koja je školovana za svoj posao i ume da ga radi, tražiti svećom po Srbiji, jer one edukovane i stručne, beže odavde glavom bez obzira.
U proteklih nekoliko meseci zdravstvene ustanove u Srbiji svakodnevno raspisuju konkurse za medicinske sestre, ali se na njih niko ne javlja. U ustanovama nema kadrova koji bi asistirali lekarima u ambulantama i hirurzima u salama, zbog čega opet trpe pacijenti, jer se operacije, intervencije, snimanja odlažu, ali i zakazuju isključivo u zavisnosti od broja malobrojnih sestara koje su u smeni.
“Dođe mi nekad da zaplačem. Ne znam kako da rešimo ovaj problem, ne možemo da organizujemo hirurgiju i neka druga odeljenja u dve smene, jer nemamo sestara. Konkursi su neprekidno otvoreni, ali se na njih niko ne javlja. I dalje se dosta devojaka školuje za sestre, ali nijedna neće da radi u srpskim klinikama za male plate. Posao je naporan, pa još kad vide da ih nema dovoljno, da moraju da rade prekovremeno, ne zadržavaju se dugo”, priča za Nova.rs direktor jedne beogradske bolnice, koji je zamolio da ostane anoniman.
Na konkurse Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) za 30 do 40 radnih mesta za sestre, javi se jedva sedam kandidata, a ostanu dve do tri, jer većina ubrzo ode u inostranstvo ili pređu u privatan sektor.
“Ne razumem zašto se direktori bolnica hvataju za glavu, umesto da pitaju predsednika i ministarku zdravlja kako su mogli da dozvole da dođemo u ovakvo stanje i kako to da nigde nema sestara. Bilo je pitanje vremena kada će ustanove ostati bez osoblja i sistem prestati da funkcioniše, jer mi sprovodimo 70 odsto svih procedura u ustanovama. Međutim, sestre neće više da rade u državnoj službi, jer zašto bi ostajale u nekoj opštoj bolnici i radile za platu od 80.000 dinara, kad u svakom butiku mogu da zarade 1.000 evra i baš ih briga da li su taj dan nešto prodale. U bolnicama jedna sestra radi posao za tri osobe, jer su deficitarne, a opet prima jednu platu, bez regresa i toplog obroka”, kaže za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.
Malobrojne sestre, očekuju da će im se uskoro pridružiti koleginice iz Indije i Palestine.
“Ministarka je pričala da će dolaziti da rade sestre iz Indije, Palestine i drugih zemalja, jer je to izgleda isto kao kad su vozači autobusa sa Šri Lanke. Jedva čekam da dođu te Indijke, da vidim na šta će to da liči. Ova vlast je iskasapila zdravstvo u svakom smislu te reči. Ne odlaze sestre iz Srbije samo zbog plate, ali ona jeste jedan do glavnih razloga, jer ipak plaća hranu i račune, ali koga briga za naša primanja u ovoj državi. Niko se ne bavi ovom temom, dok ne završi u bolnici. Ministarstvo zdravlja bi trebalo to da potencira, a mi kao sindikat nijedan sastanak sa ministarkom nismo imali za više od godinu dana, eto koliko je zanima naša situacija. Glavna sestra jednog kliničko-bolničkog centra u Beogradu, pre neki dan mi je rekla da im je već dva meseca otvoren konkurs za sestre, ali se niko još nije javio”, naglašava Ilić.
Ona ističe da je nedostatak školovanih medicinskih sestara razlog zašto nama i našoj deci vade krv i daju injekcije, dojučerašnje frizerke, kozmetičarke, spremačice.
Pročitajte još:
133
27
13
6
“Za diplomu u privatnoj školi treba sačekati pola godine i prekvalifikacija je tu. Svima su puna usta priča o novim bolnicama, skupocenoj i savremenoj medicinskoj opremi i aparatima, a niko ni da zucne o zdravstvenim radnicima, naročito medicinskim sestrama i tehničarima, koji nestaju”.
Podsetimo, ministarka zdravlja Danica Grujičić najavljivala je prenamenu nekadašnje kovid bolnice u Batajnici, u palijativni centar, ali lekari tvrde da se ta zamisao nikada neće ostvariti.
“Pa kako da otvaraju palijativni centar, kad nemamo medicinske sestre, bez kojih tako nešto ne može da funkcioniše. Ljudima na palijativi, koji su u terminalnoj fazi bolesti, treba medicinska nega tokom 24 sata, potrebne su im sestre da ih hrane, okreću, kupaju, oblače. Mi nemamo sestre u postojećim ustanovama, već se dovijamo kako znamo i umemo, a pričaju nam bajke. Sa ovakvim brojem kadrova, kakve trenutno imamo, nikada nećemo dobiti taj centar, a Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema palijativno lečenje, iako smo prvi po smrtnosti od raka u Evropi i takva klinika nam je neophodna”, naglašava za Nova.rs doktorka iz jedne beogradske bolnice.
Zbog zabrane zapošljavanja na neodređeno, koja je 1. januara ove godine produžena čak do kraja 2026, većina konkursa za medicinske sestre odnosi se na posao na određeno, odnosno na ugovor od tri ili šest meseci, koji se naknadno produžava u zavisnosti od odluke uprave određene ustanove.
Nedovoljan broj otvorenih stalnih radnih mesta, niske plate, prekomeran posao, teraju naše sestre u inostranstvo, pre svega u Nemačku, Norvešku, Kanadu, ali i u Sloveniju, gde su uslovi rada, mesečna primanja i ugovori, daleko povoljniji nego u Srbiji.
Na naša pitanja o boljem statusu, uslovima rada i većim platama medicinskih sestara u Srbiji i strategiji zadržavanja ovih neophodnih zdravstvenih kadrova, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Radica Ilić: Medicinske sestre odlaze da sačuvaju živu glavu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare