Foto:Foto:shutterstock.

Na bakteriju koja oštećuje nervni sistem, zglobove, ali i rad srca, u Srbiji je nemoguće testirati se besplatno. Zdravstveno osiguranje, tvrde lekari, ne pokriva test na lajmsku bolest, koju uzrokuje opasna bakterija Borelia burgdorferi, koja u organizam čoveka dospeva ubodom zaraženog krpelja. Građani su prinuđeni da ovaj test plaćaju 4.000 u državnim ustanovama ili da rade antitela u privatnim laboratorijama, što ih košta daleko jeftinije, oko 1.500 dinara. Iz RFZO tvrde da je ovo testiranje besplatno, ali u praksi će vam ipak ustanove tražiti novac.

U prolećnom periodu krpelji su uobičajena pojava, kako u prirodi, tako i u gradu na zelenim površinama, a najčešća meta su im – deca. Vađenje ovog “mikro-insekta” iz tela, odnosno skidanje sa kože, mora se obaviti stručno i najbolje je otići kod lekara.

Foto:shutterstock.

Međutim, najveći problem nije u samom krpelju već u zarazi koju on može da prenese, a testiranje na bolest koju izaziva, u Srbiji košta.

Cena „lekarskog pregleda“ za krpelja

“Pre nekoliko dana sin se vratio iz parka i primetila sam nešto na njegovoj desnoj nozi. Bio je to insekt, nalik na krpelja. Odvela sam ga odmah u dom zdravlja, koji nam je u komšiluku, tako da smo ubrzo bili kod lekara. Pedijatar ga je pogledao i ustanovio da se zaista radi o krpelju. Stručno ga je izvadio i sačuvao ostatke. Stavio ga je u fiziološki rastvor i dao nam da ga nosimo. Nije mi bilo jasno zašto nam daje krpelja, a onda je objasnio da bi trebalo da ga testiramo na Lajmsku bolest, ali da će to da nas košta”, priča za Nova.rs naša čitateljka Gordana Jovović, majka šestogodišnjaka iz Beograda.

Foto:shutterstock.

Na “upozorenje” doktora da će test da košta, ostala je šokirana.

“Sramota je da zdravstveno osiguranje ne pokriva testiranje na bolest koja izazva ozbiljne posledice po zdravlje. Šta ako nemamo novca? To nikome ne pada na pamet. Doktor nas je uputio u državne ustanove na Vojnomedicinsku akademiju ili u Zavod za biocide, ali, kako je naglasio, knjižica tamo ništa ne znači. Krpelja će testirati, a to će nas koštati oko 4.000 dinara, pa da sami odlučimo želimo li da radimo test ili ne. Odnosno da li ćemo čekati da vidimo postoje li simptomi ove bolesti kod deteta, koji se ispoljavaju tek posle nekoliko nedelja. Pa koji roditelj bi čekao tako nešto?”, pita ova majka.

Foto:shutterstock.

Pitali smo RFZO zašto se testovi plaćaju, ali oni tvrde da uz uput mogu da se obave o trošku osiguranja.

„Testiranje na lajmsku bolest o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje može uz uput da se obavi u većem broju ustanova u Srbiji, među kojima su VMA, Klinički centar Kragujevac, Klinički centar Srbije, Institut Batut, Institut Torlak, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i zavodi i instituti za javno zdravlje u gradovima širom Srbije“, kažu za Nova.rs u RFZO.

Foto: TANJUG/TARA RADOVANOVIC/ bs

Međutim, praksa je pokazala da ono što se desilo našoj sagovornici, desiće se većini građana.

Kako bismo proverili navode lekara, ali i Fonda, pozvali smo državne ustanove u kojima je moguće uraditi test na lajmsku bolest, gde su nam potvrdili pomenutu cenu.

„Ne vredi Vam knjižica“

“Donesite krpelja, a mi ćemo utvrditi da li je pozitivan ili negativan. Ako je loše izvađen ili suv, ide na mikrobiologiju. Testovi se plaćaju, ne može sa knjižicom ništa da se uradi. Testiramo krpelja, a možemo da radimo i test iz krvi čoveka na antitela”, rekli su nam na Institutu za epidemiologiju VMA.

Isti odgovor dobili smo i u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Foto: TANJUG/TARA RADOVANOVIC/ bs

“Krpelj se testira i to košta 4.000 dinara. Ako ćete da vadite krv i radite test na antitela, to možete tek za nekoliko nedelja, ali i to se plaća. Međutim, nepotrebno je raditi antitela, ako se ispostavi da je krpelj negativan na bakteriju Borelia burgdorferi, koja izaziva lajmsku bolest”, objasnili su nam u Zavodu.

Foto:shutterstock.

U privatnim laboratorijama pacijenti mogu da uradite test iz krvi na antitela, što ih, u proseku, košta od 1.300 do 1.500 dinara.

Pročitajte još:

Situacija u Beogradu međutim ne razlikuje se mnogo od drugih gradova u Srbiji, gde građani rade ova testiranja u privatnim laboratorijama.

Šaljemo pacijente kod privatnika, nema drugog izbora

“Problem je kad dođe pacijent koji kaže da je imao kontakt sa krpeljem, pa onda naknadno moramo da radimo antitela. Imamo Zavod koji bi to trebalo da pokriva, ali oni nikad nemaju reagense. Neophodna nam je serološka potvrda da je neko zaražen, kako bismo uključili terapiju. Međutim, ima kolega koji se usuđuju da je uključe bez obzira na to da li je krpelj zaražen, odnosno pacijent. Opasno je da ljude, posebno decu, izlažemo antibiotskoj terapiji toliko dugo, a bez potrebe. Privatni testovi nisu mnogo skupi, ipak ima ljudi kojima je mnogo i 1.000 dinara i zato bi trebalo te testove obezbediti o trošku osiguranja. Uvek mi je neprijatno, kao lekaru, kad pacijente moram da uputim privatno da rade test. Naglasim da u bolnici nemamo mogućnost da ih testiramo i da moraju da plate privatno analizu”, kaže za Nova.rs dr Lejla Ćeranić, infektolog u Opštoj bolnici u Novom Pazaru.

Lejla Ćeranić
Lejla Ćeranić Foto: Irfan Ličina/Nova.rs

Komplikacije nastaju ako se bolest ne ustanovi na vreme.

“Bez obzira da li su žrtve krpelja deca ili odrasli, ako se bolest ne manifestuje odmah u vidu crvenila, posle izvesnog vremena mogu da se razviju razne komplikacije na svim mogućim sistemima u organizmu, od zglobova, do srca. Pozitivno je da postoji antibiotska terapija koja je dostupna svima i uzima se tokom tri nedelje”, objašnjava doktorka.

Foto:shutterstock.

Naime, na sajtu VMA stoji da rezultati ispitivanja aktivnosti krpelja ukazuju da brojnost i pojavljivanje ovog insekta u prirodi variraju u zavisnosti od klimatsko-meteoroloških uslova, dok je utvrđena zaraženost krpelja na ispitivanim lokalitetima u Beogradu ove godine od 15 do 35 odsto.

Podsetimo, lajmska bolest je infektivno oboljenje čiji je uzročnik bakterija Borelija burgdorferi. Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda Iksodes, koji su prenosioci ove bakterije. Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi. Lajmska neuroborelioza je bolest centralnog (mozak i kičmena moždina) i perifernog nervnog sistema (nervi) izazvana ovim uzročnikom, čini 10 do 15 odsto svih slučajeva Lajmske bolesti i daje potencijalno najteže posledice.

***

BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Kako pravilno izvaditi krpelja?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare