8
Kardiolog iz Kragujevca dr Milan Radovanović, na svojoj koži osetio je svu neizvesnost, bolove i ozbiljnost komplikacija izazvanih koronavirusom. Na bolničkom lečenju proveo je skoro mesec dana, a njegovo stanje u pojedinim trenucima, kako kaže, bilo je bliže negativnom ishodu, nego izlečenju. Kao lekar i pacijent koji je prošao kroz težak oblik bolesti, smatra da će svi koji su imali komplikacije izazvane virusom, "jednog dana postati invalidi". On dodaje, da je terapija kiseonikom, bila ključna za njegovo izlečenje.
Borbu za život, doktor Radovanović vodio je više od 30 dana, a najkritičniji period njegovog lečenja, bio je kaže, između 15. i 17. dana, kada mu je zbog jake upale pluća život visio o koncu. Posle tih kritičnih dana, počeo je blagi oporavak, ali je kako tvrdi, i danas, posle mesec i po dana od potvrđivanja virusa, „daleko od potpunog oporavka“.
Pojašnjava da je zbog virusa, ceo organizam pretrpeo veliki šok, pa se i posle zvanične potvrde da je opasnost prošla, brzo zamara tokom normalnog hoda, dodajući da i pri prelasku nekoliko stepenika, mora da zastane „kao da je težak srčani bolesnik ili osoba u poznoj starosti“.
Pročitajte još...
Doktor Radovanović, kao klinički lekar, navodi da su simptomi virusa „jako polimorfni“, pojašnjavajući da u dosadašnjoj praksi nije sreo dva pacijenta sa sličnim subjektivnim tegobama.
„Kao da postoji neki faktor u svakom organizmu koji omogućava da virus deluje na specifičan način. Neko prođe bez ikakvih simptoma, neko sa respiratornim simptomima, neko doživi moždani ili čak i srčani udar, plućnu emboliju, neko gastrointestinalne smetnje, malaksalost, nemoć, gubitak težine. Sve su to simptomi istog virusa. Nažalaost, u periodu koji je pred nama, mi ćemo se suočiti sa posledicama, da će mnogi ljudi koji su imali sreću da prežive, kao što sam i ja, postati možda trajni invalidi i imati značajno smanjen kvalitet, ne samo svog života, nego i radne sposobnosti. Činjenica je da trenutno najviše od virusa boluju ljudi koji su radno aktivni, između četvrte i šeste decenije života i da se kod njih razvijaju teške kliničke slike“, konstatuje dr Radovanović.
On iz ličnog iskustva tvrdi da je bolest „teška i podmukala“, ističuči da se simptomi u pojedinim slučajevima progresivno razvijaju, te da u kratkom vremenskom roku, za nekoliko dana, od blage kliničke slike, mogu da dovedu do teških stanja, opasnih po život, kao što je, kaže, bio slučaj kod njega.
Doktoru Radovanoviću, već posle trećeg dana od otkrivanja virusa, potvrđena je obostrana upala pluća, a bolovi su, priseća se, bili nesnosni.
„Cela pluća su vam stegnuta, kao da ste u gipsanom koritu ili tesnom panciru. Nisam mogao da dišem na odgovarajući način, morao sam da pridržavam grudni koš prilikom svakog udaha. Svaki put kada se nakašljem, bolovi su bili jaki… nesnosni. Bio sam svestan da se razvilo ozbiljno zapaljenje, što su potvrdili i radiografski snimci, prema kojima su moja pluća radila na 20 odsto kapaciteta“, priča dr Radovanović.
Zbog nesanice, pevao i ubrzao protok kiseonika
Doktor koji je preživeo teži oblik virusa, pojašnjava da sada živi svoj „novi život“ zahvaljujući terapiji kisonikom, koju je dobijao tokom bolničkog lečenja. Naglašava da je u najkritičnijem periodu bolesti, čak 11 dana intenzivno bio priključen na „haj flou“ (High flow) aparat koji obezbeđuje visok protok kiseonika od 70 litara u jednom minutu.
Slikovito opisuje, da je količina od 70 litara kiseonika, „kao da vam kroz celo telo produva košava“.
„Sama ta činjenica da se u pluća uduvava vazduh pod visokim pritiskom i sa velikim procentom kiseonika, omogućava da vam se otvaraju svi disajni putevi, pa čak i oni slepljeni, mali, koje mi u medicini zovemo meškovima. U tako otvorenim disajnim putevima se povećava pritisak, a samim tim i razmena gasova preko plućno-krilne membrane. Kiseonik se dalje doprema u arterijsku krv i na taj način dospeva u svaku ćeliju organizma. Upravo je takvo hranjenje organizma kiseonikom, ključno za lečenje i oporavak“, kaže on, ocenjujući da su „haj flou“ aparati revolucionarno otkriće u medicini, te da su doprineli da se u značajnom broju sačuvaju mnogi ljudski životi.
Doktor Radovanović dodaje i da je u pojedinim trenucima svesno uticao na povećanje nivoa kiseonika u krvi. Priseća se da je zbog nesanice, jedne noći odlučio da peva, a kao rezltat usledilo je poboljšanje rezultata kiseonika.
„Kada sam posle najkritičnije faze bolesti počeo postepeno da se oporavljam, u svakom trenutku sam pratio nivo kiseonika u krvi. Kako bih odagnao negativne misli, jedne noći počeo sam da pevam na sav glas. Pevao sam u kontinuitetu sigurno tri-četiri sata i primetio sam da mi se posle tog pevanja povećao nivo kiseonika za tri-četiri procenta, dok mi je u apsolutno mirnom stanju, nivo kiseonika bio manji“, priča dr Radovanović.
Kaže, da je njegovom izlečenju doprinela i mentalna snaga, koju je imao tokom cele bolesti, iako je kao lekar bio svestan opasnosti i rizika da možda neće preživeti.
„Borba je dramatična, ali ja se nijednog trenutka nisam plašio smrti niti sam o tome razmišljao. U tim najtežim trenucima razmišljate samo o svojim najbližima i o svojoj porodici koja vam je oslonac. Bolest je takva da ste vi osuđeni da u toj borbi budete sami. Ma koliko god, da su vam posvećeni zdravstveni radnici i da su oko vas, istina je da ste u ovoj bolesti sami“, iskren je naš sagovornik.
Ovaj lekar, koji je koronavirus iskusio kao pacijent, smatra da je njegovom oporavku doprinelo, kako kaže, i dobro zdravstveno stanje koje je imao pre bolesti. Međutim, iako je virus dobio kao zdrava osoba, navodi da je njegov organizam pretrpeo veliki udar. Osim gubitka funkcije pluća, dr Radovanović kaže da su umor i nesanica doveli njegovo telo do katabolizma, te je i pored redovnog unošenja hrane izgubio 8 kilograma. Objašnjava da zbog bolova u grudima, prvih 15 dana u bolnici gotovo da nije ni spavao, tek, kako kaže 10 do 15 minuta tokom noći, što je i dovelo do gubitka telesne mase.
Priseća se da je prve naznake oporavka, osetio onog trenutka kada mu se vratio apetit, pa smatra da je to dobar znak i savet onima koji trenutno prolaze kroz bolest.
„Bio sam PCR negativan 11. dana, a tek posle toga usledilo je najgore stanje“
Doktor Radovanović za Nova.rs iz ličnog iskustva iznosi još jednu neobičnu činjenicu o koronavirusu, pojašnjavajući da je tokom lečenja u bolnici njegov PCR rezultat bio negativan.
„Ja sam, verovali ili ne, negativan test imao 11. dana bolesti, a moje najkritičnije stanje usledilo je tek posle toga, oko 15. dana lečenja. Kada mi je potvrđena upala pluća, tada test, sam po sebi, gotovo da nije značio ništa. Virus se već spustio i vršio svoj posao u plućima, tako da više nije bio dostupan uzorku, odnosno brisu. Sa druge strane, za razliku od mene, supruga koja je imala blažu sliku i lečila se u kućnim uslovima, bila je pozitivna i 17. dana od prvog rezultata“, kaže ovaj lekar navodeći ‘’ćudljivosti’’ novog virusa.
Borbu sa virusom, koja je trajala mesec dana, dr Radovanović je svakodnevno beležio u kratkim dnevnim izveštajima, u kojima je kao lekar procenjivao svoje stanje, ali je zapisivao i lična i intimna razmišljanja koja je osećao u tom trenutku. Po izlasku iz bolnice, njegov „korona dnevnik“ objavljen je u medijima.
Za Nova.rs dr Radovanović podvlači, da posle bolesti, koja je kako kaže, mogla i drugačije da se završi, na život gleda novim očima, navodeći da sada ima „apsolutno drugačiji pogled na sve oko sebe“.
„Dobio sam novi život i ovaj osećaj je neverovatan. Kao neko ko je prošao kroz neizvesnu situaciju, mogu da poručim, da svako od nas može da se zarazi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. To je pogotovo važno da se naglasi u ovoj situaciji, jer mi i dalje imamo pojavu da trećina populacije u našoj zemlji ne priznaje postojanje virusa i apsolutno negira bolest do koje dovodi, što je potpuni apsurd“, zaključio je dr Radovanović.
Kardiolog dr Milan Radovanović (52) zaposlen je u Kliničkom centru u Kragujevcu, radi na Klinici za kardiologiju i načelnik je Specijalističkog kabineta i Dnevne bolnice.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
