Lani je presađen bubreg, dobila je dijabetes i oslepela, a kad je stala na noge doživela je novi udarac: "Dobijam sramne ponude za posao"

"Ako mogu sama da usisam i obrišem, očistim i spremim, ako mogu sama da imam 12 različitih lekova i doziram, merim šećer i pritisak, dajem insulin... Pa valjda mogu i da se javljam na telefon u okviru neke službe", ovo je objava koju je Lana napisala pre nekoliko dana na društvenim mrežama, nadajući se da će joj se ubrzo javiti neki poslodavac.

Ali - ništa. Kako kaže, niko neće da je zaposli jer je slepa, a zbog toga polako upada u tešku depresiju.

Imala je teško detinjstvo zbog mukotrpnih dijaliza, nije uspela da završi Filozofski fakultet, ali je, navodi za Nova.rs, sposobna i vredna. Ipak, to nijedan poslodavac ne uzima u obzir jer je slepa.

"Krivim sebe za čitavu situaciju, iako znam da ne može biti do mene. Nisam ja izabrala bolest u svojoj devetoj godini, niti sam bila loše dete, niti je to do neke kosmičke pravde. Žalim što nisam imala snage da završim faks, ali sve te razne terapije, kotikostroidi i citostatici, plazmafreza, transfuzije i dijaliza, pa operacije i tegobe, sve to me je vuklo u krevet. Znate, nisam lenja, bila sam odličan đak, radila u bašti, u trgovini, šila, brinula o životinjama", kaže nam Lana na početku razgovora.

Dodaje da je bila aktivna tokom studija, koliko je to mogla, naravno, sve dok se jednog jutra u martu 2014. nije probudila u gustoj magli pred ocima sa jakom glavoboljom i povraćanjem.

"Lekari tri meseca nisu bili zainteresovani za moje zdravlje. Otišla sam privatno na magnet, videla se upala čeonog dela i onda je počelo lečenje retke neurološke bolesti koja je nalik multpla sklerozi, degenerativno demilizirajuće oboljenje centralnog nervnog sistema nepoznatog tipa. Nakon tri godine usledile su i prve komplikacije dijabetesa i tada nisam dobila adekvatnu tj. insulinsku pumpu. Tek u aprilu 2017. prvi put su me pregledali na  Očnoj klinici. Tada dobijam i glaukom i unutrašnje krvarenje. Daju mi manitol i dijamoks i bubrezi otkazuju", objašnjava dalje ona.

A onda joj je mama donirala bubreg. Njeno zdravlje se poboljšalo, a onda je došlo vreme za posao koji, nažalost, nikako da pronađe. Čak dobija i uvredljive ponude.

"Javljaju mi se čike da im čitam ili da im šetam psa i njih, javljaju se usamljeni da im čistim lični prostor... Šta reći... Kakvi smo mi ljudi? Ima i ozbiljnih ponuda, da se družimo, da se usele i da dobiju koji kvadrat. Poslovnih ponuda ima u Beogradu, ali nema prevoza. Dobila sam čak dva ozbijna mejla, ali neophodan je rad na računaru. Jedan čovek se ponudio da mi instalira program za slepe i besplatno obuči. To je sad prioritet".

Brat joj je, navodi, obezbedio lap top, te joj ostaje nada da će se neko javiti i ponuditi joj radno mesto koje ona može da obavlja.

"Nadam se nekom poslu za telefonom, neki kol centar ili neka služba informisanja, portirnica, kancelarija ili rad od kuće. Mislim da mogu sve da naučim i znajući sebe - hoću. Kod kuće sam samostalna u svim poslovima i potrebama, čak i oko insulina i lekova, pa i doterivanja. Imala sam iskustvo života u Beogradu kao slepa. Biti slep nije nikakav funkcionalni nedostatak, niti kognitivni, niti intelekualni, to je samo nedostatak znanja i razumevanja okoline. Znate, jos uvek dobijam pitanje: 'Kako kucaš kad ne vidiš', iako smo svedoci tehnološke revolucije", priča ova hrabra devojka.

Želi i da zaradi kako bi konačno objavila svoju knjigu poezije. Volela bi da nastavi tamo gde je sve stalo 2014, da nastavi studije sociologije i piše.

"Iako neki misle da biram posao, to bi značilo da imam izbor, a ja jednostavno imam ograničene mogućnosti. Jedino je moja volja za životom bezgranična. Želim da budem nezavisna, da budem deo ovog društva kao i svi drugi, da sama prihodujem ako sam već za to sposobna. Umesto toga, često dobijam sramne ponude za posao. Sramota i greota", kaže ova devojka.

BONUS VIDEO: Ponuda za posao na trafici: Ko dovede novog radnika - bonus od 10.000 dinara