1
Kućni red, odnosno spisak pravila kojih stanari moraju da pridržavaju, postoji u svim zgradama u Beogradu i drugim gradovima. Zamišljen je sa idejom da olakša suživot svih stanara u zgradi kako bi mogli da uživaju i odmaraju u svoj stambenoj zajednici, ali i da obave sve neophodne dnevne obaveze.
Kućni red regulisan je prema Zakonu o opštim pravilima kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji grada Beograda. Prema ovom zakonu, kućni red predstavlja spisak mera i pravila ponašanja kojih stanari zgrade moraju da se pridržavaju kako bi svi neometano mogli da žive ili rade u zgradi.
Tačna definicija, prema navednom zakonu, glasi: “Pod kućnim redom podrazumevaju se prava i obaveze stanara zgrade u cilju nesmetanog stanovanja i pravilnog korišćenja stambenog i stambeno-poslovnog prostora u zgradi, zajedničkih delova zgrade, zemljišta za redovnu upotrebu i katastarske parcele na kojoj je zgrada, korišćenja, upotrebe i čuvanja od oštećenja zajedničkih instalacija, opreme i uređaja zgrade, i održavanja čistoće, reda i mira u zgradi”.
Takođe, ovim zakonom se određuje i dozvoljeni nivo buke u korišćenju posebnih delova zgrade (stan, poslovni prostor, garaža, garažno mesto ili garažni boks), kao i uslovi pod kojima se mogu obavljati određene privredne delatnosti u zgradi kako se stanarima ne bi remetio mir u korišćenju stanova i drugih delova zgrade. Zakon reguliše i kolike su kazne za kršenje kućnog reda.
Pravila kućnog reda važe tokom svih sedam dana u nedelji, s tim da se neznatno razlikuju po danima, odnosno postoji mala razlika između radnih dana u nedelji i vikenda kada je u pitanju period dana koji se naziva vreme odmora.
Prema zakonu, tokom radnih dana od 16.00 do 18.00 i od 22.00 do 7.00 časova narednog dana stanari se moraju ponašati na način koji obezbeđuje mir i tišinu u zgradi. To, u praksi znači, da u navedenom periodu treba izbegavati korišćenje bučnih kućnih aparata, poput usisivača, aspiratora ili sličnih aparata ukoliko oni proizvode mnogo buke. Takođe, skakanje, trčanje ili vika u stanu u tom periodu nisu dozvoljeni.
Pored samog pridržavanja pravila u samoj zgradi, u pomenutom periodu zabranjeno je koristiti i mašine za održavanje zelenih površina oko zgrade kao što su kosačica, motorna testera i slično.
Kada je u pitanju kućni red vikendom, pravila su ista, s tim da se razlikuje period koji se smatra vremenom odmora. Tokom vikenda, kada najveći broj ljudi ne radi i veliki broj stanara je u zgradi, vreme odmora je produženo. Umesto od 16.00 počinje u 14.00 i traje do 18.00, a uveče počinje u isto vreme kao radnim danima (od 22.00), ali traje sat vremena duže – od 08.00 narednog dana.
Da li sve navedeno znači da treba da zaboravite na proslave ili porodična okupljanja u stanu za praznike? Ne, ali i ovaj deo je regulisan zakonom.
Prema zakonu, u slučaju porodičnih slavlja i drugih okupljanja, najkasnije dva dana ranije stanari su dužni da postavljanjem obaveštenja na vidnom mestu u zgradi o tome obaveste ostale stanare, s tim da se od 01.00 posle ponoći mora obezbediti mir i tišina u zgradi.
Kada je reč o kućnom redu u različitim prostorima u okviru zgrade i ovaj deo je regulisan zakonom.
Prema zakonu, zajednički prostori u zgradi su: stepenište, ulazni prostori i vetrobrani, zajednički hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, zajednička terasa i druge prostorije namenjene zajedničkoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade.
Svi stanari u zgradi imaju pravo da koriste zajedničke prostorije, s tim da moraju da ih koriste u skaldu sa namenom. To znači da se, na primer, na zajedničkoj terasi mogu držati samo koje su nužne, osim ako se vlasnici nisu drugačije dogovorili.
Stanari su dužni da održavaju čistoću zajedničkih prostora i obezbede nesmetan i slobodan prolaz kroz njih. Zabranjeno je bacati ili ostavljati otpatke, smeće i nečistoću po stepeništu ili drugim zajedničkim prostorima, ali i pušenje cigareta na stepeništu i u hodniku. Takođe, zabranjeno je crtati, pisati ili na bilo koji način oštećivati zidove, vrata, prozore i uređaje, koji pripadaju zajedničkim prostorima.
Kada dođe trenutak za to, stanari moraju ovlašćenoj organizaciji da omoguće dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju zajedničkih prostora u zgradi.
Zakonu o opštim pravilima kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji grada Beograda detaljno reguliše i upotrebu prostorija kao što su podrum ili lift.
Ulazna vrata u podrum moraju biti zaključana, a stanari moraju imati ključ od vrata. U podrumu nije dozvoljeno držanje bilo kakvih zapaljivih materijala i tečnosti.
Bitno je naglasiti da prema zakonu, prozori na podrumskim prostorijama (ukoliko postoje) moraju imati rešetku ili gustu žičanu mrežu koja sprečava ubacivanje predmeta koji mogu da izazovu požar ili druga oštećenja zgrade. Postavljanje ovih rešetki takođe je posao upravnika.
Kada je reč o tavanu, ulazna vrata u ovaj deo zgrade takođe moraju biti stalno zaključana, s tim da ključ ne mogu svi da imaju. Ključ od tavanskog prostora se nalazi kod lica koje odredi skupština stambene zajednice. Kao i u podrumu, i na tavanu je zabranjeno držanje i upotreba zapaljivih materijala i tečnosti.
Zakon predviđa da na krov i neprohodnu krovnu terasu stambene zgrade pristup imaju samo samo stručna lica i to radi popravki, postavljanja antena i sličnih uređaja, uklanjanja snega, leda i slično.
U svim liftovima mora biti istaknuto uputstvo za upotrebu lifta o čemu se stara upravnik. U slučaju kvara, upravnik je taj (ili lice koje odredi skupština stambene zajednice) koje mora da isključi lift iz upotrebe, na svim vratima lifta istakne upozorenje da je u kvaru i o obavesti lice kome je povereno održavanje zgrade.
Upravnik zgrade dužan je da na vidnom mestu u zgradi, najčešće u samom ulaznom hodniku ili pored lifta, isakne rešenje o registraciji, jasno naznačeno vreme odmora, spisak zajedničkih delova zgrade sa naznakom njihove namene, zatim obaveštenje kod koga se nalaze ključevi od zajedničkih prostora i prostorija sa tehničkim uređajima, obaveštenje kom javnom preduzeću, pravnom licu ili preduzetniku je povereno održavanje zgrade, kao i uputstvo o načinu prijave kvara i oštećenja na instalacijama, uređajima i opremi zgrade.
Upravnik zgrade ili stanari nepoštovanje opštih pravila kućnog reda prijavljuju nadležnoj inspekciji, a nadzor nad primenama odredbe vrši organizaciona jedinica gradske uprave koja je nadležna za poslove održavanja zgrade.
Poslove inspekcijskog nadzora vrši organizaciona jedinica uprave gradske opštine nadležna za inspekcijske poslove, preko komunalnog inspektora i organizaciona jedinica Gradske uprave Grada Beograda nadležna za inspekcijske poslove, preko građevinskog inspektora, u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada.
U vršenju inspekcijskog nadzora, odnosno obavljanju komunalno-milicijskih poslova, nadležni inspektor, odnosno komunalni milicionar ima ovlašćenje da izda prekršajni nalog za prekršaje za koje su ovom odlukom propisane novčane kazne u fiksnom iznosu.
Ukoliko dobijete prijavu za kršenje pravilnika kućnog reda, možete dobiti kaznu u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara, zavisi u koju kategoriju stanara spadate – pravna ili fizička lica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
