35
Iz Kragujevca je početkom jula odjeknula vest da se obrušio zid prilikom rekonstrukcije zaštićene zgrade Gradske tržnice, zbog radova na izgradnji podzemne garaže ispod tog objekta. Više od tri meseca ne nazire se nastavak rekonstrukcije, a stručna i politička javnost Kragujevca, uništavanje ovog kulturnog dobra pripisuje direktoru JP "Urbanizam" Draganu Dunčiću, koji je dao zeleno svetlo za izgradnju garaže ispod zaštićenog spomenika kulture.
U Kragujevcu se sve glasnije priča o „urbanističkim promašajima“ koji ruže grad, a opozicioni političari i deo stručne javnosti smatraju da najveću odgovornost za trenutnu urbanističku situaciju u gradu snosi prvi čovek „Urbanizma“ Dragan Dunčić (SNS) nekadašnji gradski menadžer Novog Sada.
Imenovanje Dragana Dunčića 2017. godine za direktora „Urbanizma“ u Kragujevcu je izazvalo dosta kontroverzi, a u javnosti je okarakterisan kao „kadar Radomira Nikolića“ koji je doveden u Kragujevac kako bi „završavao njegove poslove“.
Opozicioni odbornici svojevremeno su se usprotivili Dunčićevom imenovanju, navodeći da se gradski urbanizam daje u ruke „planeru-geografu“ uz ocenu da su takva imenovanja „pogubna za javni interes grada i građana“.
Među projektima koji su najviše osporavani u javnosti, a dovode se u vezu sa direktorom „Urbanizma“ su rekonstrukcija zgrade Gradske tržnice, izgradnja kuće Đure Jakšića, zatim izgradnja javne nadzemne garaže u stambenom bloku u strogom centru grada i promena lokacije za izgradnju Glavne autobuske stanice. U urbanističkim krugovima, ovi projekti su ocenjeni kao „štetni“, a primer je i trajno narušavanje zgrade Gradske tržnice, zbog izgradnje podzemne garaže.
Novi gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić na početku svog mandata rekao je da će „inicirati smene direktora ako se neko nemarno odnosi prema javnom poslu, ili ga ne obavlja zbog lenjosti, ili iz drugih razloga“.
Posle ovih gradonačelnikovih reči, u Kragujevcu je počelo nezvanično da se priča, da će među prvim direktorima biti smenjen upravo Dragan Dunčić.
Naš portal je pokušao da dođe i do potvrde ovih gradskih priča, ali niko za sada to nije mogao sa sigurnošću da nam potvrdi. Da li će se „gradske priče“ obistiniti, moglo bi da bude poznato već do kraja ove nedelje, odnosno u petak 23. oktobra, za kada je zakazana sednica gradskog parlamenta, na kojoj će između ostalog biti i odluke iz oblasti izbora, imenovanja, postavljenja i razrešenja.
Urbanista o „promašajima“ struke
Doktor tehničkih nauka za arhitekturu i urbanizam i naučni saradnik Aleksandar Rudnik Milanović za Nova.rs govori o projektima kragujevačkog „Urbanizma“ koji su najviše osporavani u stručnoj javnosti.
Prilikom rekonstrukcije zgrade Gradske tržnice, u julu ove godine, obrušio se zid. Da li je projekat za izgradnju podzemne garaže ispod tog objekta urbanistički bio promišljen i opravdan?
Urbanizam kao nauka o prostoru postaje sasvim razumljiv za primenjivanje svim građanima, ukoliko urbanističke planove prate tematske Studije za potrebe izrade planova u kojima se nalaze konkretni odgovori na pitanja zašto i kako i, pre svega, gde je potrebno graditi određenu infrastrukturu i objekte.
Ako Studije nisu izrađene, posebno za nivo Planova detaljne reguacije i ako imate, na primer, situaciju kao sada, da se na čelu JP „Urbanizam“ Kragujevac, po prvi put od osnivanja tog najznačajnijeg preduzeća za grad ne nalazi urbanista – inženjer, za posledicu često imate nepromišljena i neopravdana rešenja u gradskim centrima, u slučaju Kragujevca u njegovom zaštićenom „Starom gradskom jezgru“ .
Da li je naneta šteta kulturno-istorijskom nasleđu (objekat Tržnice i Milošev venac) Odlukom da se ispod zaštićene zgrade pravi garaža?
Nijedna aktivnost u prostoru se ne može i ne sme realizovati nečijom ličnom odlukom, već isključivo planom i potrebama grada ali i građana, koje se sa njegovom izradom precizno utvrđuju. Tokom 2015. postojala je inicijativa za izgradnju te podzemne garaže koja je podneta ka Direkciji za urbanizam od strane Gradskih tržnica, ali smo tada tu ideju odbili kao neprimereno rešenje, pre svega usled opredeljenja Planom, da se ulica Crvenog barjačeta pretvori u pešačku, što je nespojivo sa pozicijom javne garaže , uz činjenicu da 50 parking mesta neće značajno promeniti i unaprediti njen funkcionalni kapacitet.
Posebno u situaciji, kada na samo 50 metara odatle, imate javni gradski parking, koji su prodavci mogli da koriste kao posebnu režimsku zonu za tu namenu (ako se ta mesta, uopšte prave za prodavce, a ne za kupce, kojih ima u daleko većem broju). Taj zahtev je izvesno aktiviran i podržan od strane novog rukovodstva JP „Urbanizam“ Kragujevac sa dolaskom geografa-planera iz Novog Sada i takav pristup formiranju novih sadržaja, kroz projektovanje (projekat je izradilo JP „Urbanizam“) predstavlja trajno narušavanje primarnih budućih funkcija koje su planirane u ovoj zoni, kojima se pristupilo bez Studije koja bi to podržala, а protivno važećem planu sa mnogo aspekata.
U ovom slučaju primenjen je pristup, koji je suprotan internacionalnim postupanjima za zone ovog karaktera i namene.
Kako komentarišete odluku da se promeni lokacija za izgradnju nove Glavne autobuske stanice, koja je „premeštena“ sa poteza kod Šumadija sajma u objekat nekadašnjeg Zastavinog servisa, koji se nalazi praktično na auto putu. Koliko je nova lokacija pogodna za Glavnu stanicu, imajući u vidu da će biti velika frekvencija autobuskog saobraćaja?
Pre odluke o poziciranju Autobuske stanice na lokaciji „Zastavin servis“, postojao je vežeći plan sa lokacijom stanice u zoni preko puta kompleksa DATA Centra. Ta lokacija je bila strateška, posebno posmatrajući dalji razvoj grada u zoni između gradskog centra i obilaznice i pružala je prednosti protoka saobraćaja iz te zone ka ostalim delovima grada.
Prethodni gradonačelnik grada Kragujevca Radomir Nikolić i njegov tim, nisu imali zahteve ka Direkciji za urbanizam u periodu 2014. do 2017. da se ta lokacija promeni, a evidentno je da se promena lokacije za novu Glavnu stanicu, dešava upravo kada upravljanje tim preduzećem preuzima planer iz Novog Sada, koji je pre ove funkcije obavljao i funkciju glavnog menadžera u tom gradu, upravo u trenutku kada se donosi Odluka o izmeštanju autobuske stanice u Novom Sadu.
Objekat izgrađen za potrebe Autobuske stanica u Novom Sadu, već više od jednu deceniju nije stavljen u funkciju, a prema javno dostupnim informacijama, posle debate u javnosti na tu temu, sadašnji direktor JP Urbanizma Kragujevac, a tada gradski menadžer Novog Sada, prestao je da obavlja tu funkciju.
Objekat „Zastavinog servisa“ svakako treba zadržati kao objekat u vlasništvu grada, ali ga možda treba usmeriti ka sadržajima koji bi bili komplementarni ambijentu u čijem okruženju se nalazi, poput Akvarijuma (koji bi bilo poželjno sa PMF-a izmestiti na ovu lokaciju) sa pratećim uslugama u pravcu unapređenja kulturne ponude identiteta grada Kragujevca i jezera Bubanj, koje se nalazi u njegovom neposrednom okruženju.
Da li je JP „Urbanizam“ u još nekim slučajevima u projektovanju gradskih objekata, zanemarilo struku i prethodne urbanističke planove, a koji su „na štetu“ građana?
Umesto javnog poziva i konkursa za projektovanje rekonstrukcije Đurine kuće, tačnije kuće u kojoj je neko vreme stanovao, projektovanje je povereno JP „Urbanizam“ koja je pre svega urbanistička, a ne projektantska kuća. To preduzeće po principu instant kafe 2 u 1 „Đurinoj“ kući dodaje fizičku strukturu kuće pored nje, u koju verovatno ni u trenucima najvećeg opuštanja uz piće, Đura nije mogao ni slučajno banuti.
Evidentno je da se takav propust retko viđa na urbanističkoj i projektantskoj sceni, a kako novi objekat ne pripada nijednom savremenom pristupu projektovanja, a posebno ne arhitekturi ovoga veka, svaki dalji komentar o ovom projektu i objektu je izlišan. Drugi slučaj je izgradnja nadzemne garaže između zgrada u strogom centru grada.
Umesto podzemne višeetažne garaže sa blokovskim parkom i rekreativnim sadržajima iznad nje, u stambeno poslovnom bloku „Branko Radičević“ gradi se kao trajno, a ne privremeno rešenje, nadzemna betonska višetažna garaža, bez filtriranja vazduha od automobila i smanjenja buke prilikom korišćenja garaže. Garaža se gradi na samo desetak metara od višespratnog stambenog objekta, uz sprečavanje provetravanja i insolacije bloka sa pozicijom garaže koja je u izgradnji.
Milanović je magistrirao na temu “Mogućnosti urbane remodelacije zaštićenih prostorno kulturno – istorijskih celina“, a zvanje doktora nauka stekao sa radom o razvoju podzemnih stambenih objekata i njihovoj savremenoj primeni. Kao direktor kragujevačke „Direkcije za urbanizam“ od 2014. do 2017.godine, bio je rukovodilac izrade prve faze Generalnog urbanističkog plana (GUP) Kragujevac 2025.
Zagađenje gasovima od automobila koji koriste garažu u zimskom periodu, dodatno će narušiti već ionako godinama loše stanje po pitanju kvaliteta vazduha u gradu Kragujevcu, pa je pomenuti objekat uprkos njegovoj najavi kao ekološko i energetski efikasno rešenje, upravo objekat koji narušava ekološki, pa i energetski balans objekata u tom bloku, posebno u zimskom periodu korišćenja garaže.
Da je na čelu JP „Urbanizam“ urbanista- inženjer i da je sa svojim timom pratio savremene trendove arhitektonskog i urbanističkog razvoja gradova, a ne geograf- prostorni planer, pomenute situacije se svakako ne bi realizovale sa tako pogrešnim pristupima u pripremi realizacije ovih tema. Garaža je svakako mogla biti i na istoj lokaciji, ali sa pristupom planiranju i projektovanju, koje bi ispunilo kako interese grada, tako i građana koji u tom bloku žive.
Da li je prema Vašoj oceni JP „Urbanizam“ devalvirao svoj ugled zbog ovakvih projekata?
Nakon tri godine rukovođenja geografa- prostornog planera JP „Urbanizam“ Kragujevac, jasno je da je od 2017. godine do danas ugled te institucije devalvirao, pre svega sa ovako skandaloznom realizacijom pomenutih planova i projekata.
Uprkos tom trenutno lošem stanju u JP „Urbanizam“, to preduzeće i dalje ima veliki kadrovski potencijal u stručnim profilima za profesionalnu obradu i vrhunske rezultate koji se mogu ponovo postići i dostići uz redefinisanje urbane obnove grada, zasnovane na internacionalnim iskustvima, koja svakako podrazumevaju interes Investitora, ali i realizaciju programa u svrhu obnove grada i stvaranja novih sadržaja u postojećim ruiniranim zaštićenim zonama.
Prvi naredni i najveći izazov biće svakako urbana obnova Kneževog Arsenala, koji ne može biti planiran bez izrade specijalizovane Studije urbane obnove za tu zonu i konkursa za njegovo oblikovanje i funkciju, koji bi ukazao na to kako bi bilo poželjno tretirati postojeće, ali i nove zone unutar te zaštićene celine. Ugled te urbanističke kuće se još uvek može povratiti, ali se za tako nešto moraju desiti prave okolnosti, poput nadamo se stava novog gradonačelnika, koji će se opredeliti za saradnju za tim preduzećem, uz neminovne promene koje su tamo potrebne, kako bi pored zainteresovanih investitora i interesa grada bili zadovoljeni i interesi građana Kragujevca.
Arhitekta Aleksandar Rudnik Milanović za Nova.rs dodaje i da kragujevačko preduzeće „Urbanizam“ nije prihvaćeno za partnera u konzorcijumu za izradu Prostornog plana Srbije 2021-2035, kao i da značajno kasni sa izradom GUP-a Kragujevac 2025.
„Kašnjenje u izradi tog plana prouzrokovalo je neinvestiranje države u infrastrukturu grada Kragujevca. Određeni podaci koji služe za usmeravanje investicija, morali su se naći u tom planu, poput definisanja strateških pravaca saobraćaja, snabdevanja grada energijom, deponovanje otpada, nove radne i stambene zone, koji su na vreme morali biti ispostavljeni ka Ministarstvu građevinarstva saobrađaja i infrastrukture“, pojašnjava Milanović.
On ističe da postoji značajna razlika između prostornih i urbanističkih planova, te smatra da bi resorno Ministarstvo građevinarstva, na osnovu, kako kaže, negativnih iskustava iz Kragujevca, moglo da ide u pravcu formiranja posebnog Sektora za urbanističko planiranje i urbanu obnovu gradova.
„Kako se pred Srbijom nalazi novi ciklus urbane obnove gradova, pored prostornog, potrebno je i urbanističko planiranje. Ministarstvo bi moglo da formira poseban Sektor za urbanističko planiranje i urbanu obnovu gradova, koji bi kao prioritet mogao prvo da naruči izradu Strategije urbane obnove gradova Srbije od jedinog referentnog Instituta u zemlji, a to je Institut za urbanizam i arhitekturu Srbije.
Uz to bi istovremeno bile potrebne i hitne promene u Zakonu o planiranju i izgradnji, u smislu jasnog navođenja kriterijuma za direktore javnih urbanističkih preduzeća, sa preciznim uslovima i referencama za njihovo angažovanje. Na taj način, ubuduće se ne bi dešavali ovakvi propusti i ‘ad hok’ planska i projektna rešenja pri urbanoj obnovi gradova poput Kragujevca, koje pre svega karakteriše proizvoljnost u urbanističkim pristupima, što je posledica kadrovski nedakevatnih rešenja za rukovodeće funkcije u sistemu urbanističkog planiranja Srbije“ zaključio je Aleksandar Rudnik Milanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
