Na "Tajmsovoj" listi najboljih univerziteta, devet je iz Finske, a po "Ekonomistu" imaju najviši indeks obrazovanja za budućnost. Na finski model upravo ugleda se naša zemlja u reformi školstva. Na konferenciji o finskom obrazovanju koja je održana u Palati Srbija učestvovao je i Raimo Salo, ekspert za profesionalni razvoj nastavnika. Ovaj stručnjak izneo je i prilično šokantan komentar da je osnovna struktura srpskog obrazovanja slična onoj u Finskoj.
Raimo Sali, u intervjuu za RTS izjavio je da je mit da se u Finskoj deci ne daju domaće zadatke, ističući da se deca takvim zadacima raduju, posebno u prvom razredu, jer su godinama s nestrpljenjem čekali da krenu u školu.
Finski obrazovni sistem važi za jedan od najboljih na svetu. Koji su neki od najvećih kvaliteta?
Svaka zemlja ima dobre elemente obrazovnog sistema, ima ih i Finska. Hteo bih da naglasim značaj dobrog obrazovanja nastavnika u našoj zemlji. Za kvalifikovanog nastavnika potrebna je mastar diploma, za koju se školuju gotovo pet godina.
U školama za profesionalni razvoj nastavnika, studenti imaju veoma dobru praksu. Imaju mentore koji prate njihov put i razvoj, sve do sticanja zvanja. Teorija i praksa koju imamo u školi za obrazovanje nastavnika, jedan je od ključnih faktora za uspeh.
Teško je implementirati elemente finskog obrazovnog sistema kod nas, jer svako područje je specifično. Jeste li imali uvid u naše školstvo i kakav je Vaš utisak?
Iskreno, nisam do sada mnogo toga saznao o vašem obrazovnom sistemu. Na osnovu diskusija koje smo imali, čuo sam da je osnovna struktura veoma slična našoj.
Postoje nastavnici koji deci pružaju opšte obrazovanje u ranom uzrastu. Kasnije su teme koje obrađuju sve specifičnije.
Učenici se u srednje škole, takođe, upisuju na osnovu poena koje skupe tokom osnovnog obrazovanja. Veoma sam zainteresovan da naučim više o srpskom obrazovanju, o lokalnim univerzitetima i stručnjacima koji rade u toj oblasti.
Jedna od osnovnih ideja konferencije je da stručnjake u Srbiji ohrabri da uvedu nove uloge u obrazovanju. O kakvim ulogama je reč?
Veoma je važno da nastavnici međusobno dele iskustva i znanja. To je nešto što razvijamo i u Finskoj, u skoro svim školama. Mentorstvo je ključna reč, a to znači da starije kolege treba da pružaju podršku mlađima, naročito onima koji su nedavno završili fakultet.
Njima je potrebno mnogo pomoći i podrške, neko ko će im pružiti odgovore na mnoga pitanja kada počnu da rade. Taj sistemski pristup mentorstvu je nešto na čemu zajedno možemo da radimo u Srbiji.
Imaćete i radionicu sa nastavnicima, koje su osnovne poruke za njih?
Razmenićemo dragoceno iskustvo. Što iskreniji budemo govorili o tome koliko profesionalno radimo posao, to ćemo više naučiti.
Ideja je da stručnjaci u školama i na univerzitetima imaju više vremena i prostora da zajedno uče i napreduju. Važno je da stvorimo takvu atmosferu. Za to su, naravno, neophodni i resursi i dobra uprava.