Zbog leda koji se stvorio na trotoarima, prilazima i kolovozima usled snega i niskih temperatura, tokom prethodnih dana na beogradskom Institutu za ortopediju Banjica pregledano je više od 150 ljudi, a samo se u ponedeljak hitnoj službi javilo više od 20 pacijenata sa povredama koje su zahtevale hiruršku intervenciju. Malo ko, međutim, zna da ukoliko je pad nastao na javnoj površini, imaju pravo na naknadu štete koja ide i do 600.000 dinara. Advokat Željko B. Simić za Nova.rs objašnjava kome građani u ovakvoj situaciji moraju odmah da se obrate, a kada nemaju pravo da potražuju novčanu naknadu.
Tokom hladnih dana led je okovao Srbiju i napunio beogradska Odeljenja ortopedije, jer mnogi nisu uspeli da se održe na nogama.
Advokat Željko B. Simić ističe za Nova.rs da građani koji su pali na trotoar zbog poledice ispred zgrade ili preduzeća mogu tražiti novčanu naknadu koja se kreće od 20.000 pa do čak 600.000 dinara.
„Naknade štete za lakše telesne povrede i uganuća su od 20.000 do 60.000 dinara, a za teške telesne povrede i prelome naknada je od 150.000 pa do 600.000 dinara, u zavisnosti kakvi su prelomi u pitanju, odnosno da li su komplikovani i višestruki. Višestruki prelomi se, naravno, uvek više naplaćuju, nego, recimo, samo prelom jedne kosti“, objašnjava advokat.
PROČITAJTE JOŠ:
U slučaju pada na javnoj površini koja je u nadležnosti grada, solidarno odgovara Grad Beograd i gradsko preduzeće kome je Grad poverio dužnost održavanja određene površine. Dakle, osim konkretnog preduzeća i Grad je odgovoran zbog nekompetentnog vršenja nadzora u slučaju kada se dogodi nezgoda.
„U takvim situacijama uvek se gleda koliko je pažnje uložio onaj koji se kretao određenim delom trotoara, ali naravno i na koji način je to održavano. Javne površine, površine koje su u nadležnosti ‘Puteva Srbije’, zatim saobraćajnice za koje su zaduženi gradovi i opštine, odgovornost su tih subjekta ukoliko nastane takva šteta. Međutim, trotoar ispred privatnih objekata, kao i krov, dužni su da održavaju vlasnici zgrada odnosno stambena zajednica i svi vlasnici posebnih delova, tako da su oni odgovorni za lice koje je palo. A ako, recimo, padne saksija sa određene terase, odgovoran je vlasnik tog stana koji je tu saksiju i stavio“, podvlači naš sagovornik.
Takođe, ispred privatnih objekata, tržnih centara i prodavnica koje imaju svoj poseban deo ili prilaz, vlasnici tog objekta odnosno zemljišta odgovorni su za lice koje je palo na ledu koji oni nisu uklonili.
S druge strane, ako neko prelazi preko zelene površine preko koje nije predviđen prolazak, a padne i povredi se, onda, naravno, niko ne snosi odgovornost.
Advokat Simić naglašava da lice koje se oklizne mora odmah da pozve Hitnu pomoć, ali i advokata.
„Bitan momenat u svemu tome je da oni koji zadobiju povredu prilikom pada dokumentuju ono što se desilo što pre. Dakle, ne treba samo prihvatiti pomoć onoga koji vam priđe da vas pridigne i onda ta osoba ode, nego je treba zadržati i zamoliti za broj telefona kako bi ona posvedočila da se to zaista dogodilo. Bilo je dosta slučajeva kada, na primer, padne starica, pomogne joj njih dvoje-troje, a onda se oni udalje i nikom ništa. Nju zbrine Hitna pomoć i na tome se završi, a mogla je da naplati štetu. Znači, važno je odmah uzeti podatke očevidaca odnosno ljudi koji su videli šta se desilo, da bi oni sutra mogli da posvedoče da je to autentično“, ističe on.
PROČITAJTE JOŠ:
Dodaje da mnogi građani koji se nađu u ovoj nezgodnoj situaciji ne znaju kome treba da se obrate kako bi naplatili novonastalu štetu. A odgovor je – bilo kome i što pre.
„Građani mogu da se jave upravi te opštine na kojoj su pali ili Gradu Beogradu, ali je najbolje da se odmah posavetuju sa advokatom. Najbolje je da se jave licima koja su u Srbiji obučena da pruže takvu vrstu pomoći, a to su jedino advokati i po Ustavu i po Zakonu. A štetu će naplatiti svako ko dokaže da je događaj autentičan. Teret dokazivanja je uvek na tužiocu odnosno na onome ko tvrdi da se povredio. Ako to lice ne zapiše imena i kontakt podatke svedoka, jako je teško dokazati da se to zaista desilo“.
Prema objavljenim informacijama iz Gradskog pravobranilaštva Grada Beograda, pacijenti koji su zadobili povrede usled takvih padova, imaju pravo na naknadu štete, a tokom prošle godine podneto je čak 11 tužbi za naknadu štete zbog ovakvih nezgoda.
Naš sagovornik kaže i da je sam bio advokat u više slučajeva, kada su povređeni na ledu uspeli da dobiju odštetu.
Ipak, parnični postupci traju i nekoliko godina do pravosnažnog okončanja (prvostepeni i drugostepeni postupak po žalbi).
Gradska javna i javno komunalna preduzeća oformila su Komisije za procenu štete koje brže odluče po podnetim zahtevima u odnosu na pokrenute parnice pred sudom, s obzirom na neophodnost veštačenja u sudskom postupku.
Inače, svaka skupština stanara zgrade je dužna da očiti sneg i led ispred zgrade i oni to neretko ugovaraju sa agencijama za čišćenje.
Međutim, u slučaju nezavisnih institucija odgovoran je Grad Beograd jer nije uklonio led uz pomoć komunalnih službi koje je osnovao.
U slučaju saobraćajnih površina od 2017. godine odgovara preduzeće „Putevi Beograda“.
Javne saobraćajne površine mogu da budu i trotoari i kolovoz, kao i biciklističke staze.
Ukoliko nije reč o gradskoj ulici, već saobraćajnici višeg ranga, koju održavaju „Putevi Srbije“, za nesreću će odgovarati ovo preduzeće. U nekim slučajima može da odgovara i „Zelenilo Beograd“, koje održava zelene površine.
BONUS VIDEO: Stigli ledeni dani, na snazi žuti meteoalarm
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare