Prijemni ispit za osmake u Srbiji sve je bliži. Posle testa iz srpskog jezika, đaci polažu matematiku. Nastavnik Rade Stojić kaže da je sadašnjoj generaciji malih maturanata matematika lakša nego što je bila prethodnoj, ali da i oni greše u razlomcima i tekstualnim zadacima, za čije rešavanje je potrebno "uključiti mozak".
Prema rečima nastavnika matematike Radeta Stojića, ove godine mali maturanti nisu bili loši na probnom testu iz matematike, kao što je to bio slučaj prethodnih godina.
Ali, jedno je sigurno – đake muče geometrija i tekstualni zadaci.
„Recimo, zadatak sa Lukom koji treba da napuni bazen sa česme u dvorištu. Imamo datu zapreminu bazena, kante za točenje i vreme za koliko bi dečak trebalo da obavi posao. Deca je takav zadatak zbunjujuć, iako po prirodi nije, nego deca žure da ga što pre reše i zaokruže pogrešan kružić“, kaže nastavnik.
Rešenje ovog zadatka je tvrdnja pod poslednjim kružićem.
Na prijemnom ispitu su česti zadaci, navodi nastavnik, u kojima se od dece traži da razdvoje bitno od nebitnog. Oni se, prema njegovom mišljenju, od prostog zadatka pretvaraju u noćnu moru.
„Zbirka zadataka iz matematike koju su osmaci kupili još u januaru da bi vežbali i obnavljali gradivo, podeljena je na zadatke za osnovni, srednji i napredni nivo. Dakle, onaj učenik koji ima trojku, neće znati ili će makar pokušati da reši zadatak iz naprednog nivoa, ali će se jako mučiti. To se najbolje vidi na razlomcima i procentima sa kojima, očigledno, đaci nikako da se ‘pomire’. Radi se o tome što oni ne uključe mozak dovoljno, pa iako znaju da urade prost i jednostavan zadatak sa razlomcima, takav isti, ali sa proširenim zahtevima im je teži“, objašnjava nastavnik.
Rešenje ovog zadatka je tvrdnja u poslednjem kružiću.
Geometrija je nezaobilazna na prijemnom ispitu. Tako je, bar, pokazala praksa. Ali, i ona zna da namuči maturante, na šta upozorava i nastavnik Rade.
Takav zadatak je ovaj s muralom.
„Geometrija je sama po sebi kreativna. Tako razmišljaj, tako i radi. Ali, današnji đaci su nekako zbrda-zdola. Sve što može brzo, oni bi uradili. A to je greška. Treba biti skoncentrisan, kao i u govoru. Pazi šta pričaš, pa tako i pazi kako radiš“, kaže on.
Deca, naglašava nastavnik, idu na privatne časove matematike, a za to su najviše krive oni nastavnicikoji ne teže za održavanjem dopunskih časova.
„I kada dete kaže da razume datu oblast ili lekciju, trebalo bi da nastavnik, po završetku tog časa ili na dopunskom času, sa njima brzinski prođe kroz tu oblast nekim pitanjima ili zadacima na blic, kako bi im se lakše i brže urezali u pamćenje. Međutim, mnogim nastavnicima je lakše da kada se završi čas, izađu i kažu vidimo se u ponedeljak, a onda u ponedelja – vadite papire, imaćete pismenu vežbu“, smatra naš sagovornik.
On izdvaja još dva zadatka koja, smatra, znaju da naprave problem đacima.
I naravno, promenljive i nepromenljive – pa kako bez njih na prijemnom?
BONUS VIDEO: Osmaci se raspuštaju, kreće upisna groznica: Koju školu odabrati?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare