Kolike su "zasluge" Kriznog štaba za slabu vakcinaciju

Konsultantkinja za strateške i krizne komunikacije Aleksandra Hristov ukazuje na to da su države na različite načine upravljale pandemijom, a efekti toga u ovom trenutku mogu da se vide u odnosu građana prema pridržavanju propisanih mera i prijavljivanju za vakcinisanje.

"To je sigurano jedan od parametara uspeha upravljanja ovom krizom.  Na početku pandemije cela Srbija je u 15h gledala konferencije za štampu Kriznog štaba i njima se verovalo. Protivrečnim porukama članova Kriznog štaba, pogotovo tzv. kontradiktornim stavovima između tzv. političkog i stručnog dela, gde je tzv. politički uvek donosio prevagu u odlučivanju, došli smo u situaciju da je još tokom 2020. izgubljeno poverenje građana u pouzdanost informacija koje odnjih dobijaju. Jedan od glavnih efekata takvog vođenja krize je i nepoverenje velikog broja građana. Tako da iako imamo četiri ponuđene vakcine, mali broj građana Srbije odlučuje se na vakcinaciju", kaže Hristov.Ona napominje da kada se izgubi poverenje, teško se ponovo stiče."Istovremeno, iako se smatra da je kriza šansa, u krizi se politički sigurno ne može poentirati, a to se odnosi na bilo koju organizaciju u bilo kojoj krizi, pa tako i na državu. Krizom se upravlja tako što se uz jedinstvene poruke mere moraju sistemski i dosledno sprovoditi", poručuje naša sagovornica.

Kampanja i nekompromitovani stručnjaci

"Ako isključimo donošenje mere obavezne vakcinacije, koja po zakonu postoji, rešenje je u promena tela koje upravlja krizom, što je sada teško učiniti jer je poverenje već dobrim delom izgubljeno. Za efikasnu promenu atmosfere u krizi i stava svih učesnika i posmatrača, ključni su ne samo predloženi potezi, nego i ko ih predlaže. Samo to može dovesti do brzog preokreta i promene situacije. To telo treba da se sastoji od kredibilnih ljudi koji nisu izgubili poverenje i koji sa punim autoritetom mogu da daju prognoze i zdravstvene i ekonomske, da donose odluke i da ih država neselektivno sprovodi. Ti ljudi treba da imaju ujednačene poruke kako bi građani znali kako mogu, odnosno kako smeju da se ponašaju i šta je dobro za njihovo zdravlje i zdravlje njihovih bližnjih", navodi Hristov.Ona dodaje da kredibilni ljudi najčešće neće da učestvuju u rešavanju kriza ukoliko ih pozovu oni koji su prethodno prokockali poverenje i tako značajno zakomplikovali situaciju."Pored toga, treba organizovati kampanju za vakcinaciju mlađe populacije jezikom koji oni razumeju, koristeći kanale komunikacije koji su im bliski kao što su društvene mreže i vršnjačku edukaciju", poručuje Hristov.

U službi vlasti

Socijalni psiholog Dragan Popadić smatra da je krizni štab preuzeo na sebe ulogu da opravda i amortizuje kritične odluke i situacije."Ispalo je da je Krizni štab formiran da bi imao funkciju korisnu za vlast, ne toliko za narod. Krizni štab je, zapravo, služio da odluke koje vlast namerava da donese, zapravo učini naučno zasnovanim. Članovi Kriznog štaba su nažalost pristali na takvu ulogu", kaže Popadić.On dodaje da su mnoge konfuzije i loše odluke usledile upravo zato što je vlast imala opravdanje u odlukama Kriznog štaba.

"Mere koje je donosi Krizni štab su imale i takve implikacije da situacija nije toliko ozbiljna. Čini se da su sve mere samo formalne. U takvoj atmosferi ne možete očekivati od mladih da se vakcinišu u nekoj većoj meri. Njihovi javni nastupi su govorili da situacija nije ozbiljna i da maltene sve mere treba ukinuti. Postavja se pitanje zašto da se vakcinišem, ako sitaucija nije staršna", objašnjava Popadić.Pratite nas i na društvenimmrežama:FacebookTwitterInstagram