Koga da pozovete kad ste usamljeni i nepodnošljivo tužni: Šta kada „puknemo“

Psihološko stanje građana Srbije je konstantno loše gotovo tri decenije, a pandemija koronavirusa samo je na videlo iznela goruće probleme naše psihe, čiji su najčešći simptomi zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, što dovodi do brojnih mentalnih oboljenja i neretko pokušaja suicida.“Istraživanje o mentalnom zdravlju građana prvo je radio Institut za mentalno zdravlje, a rezultati koje imamo pokazuju da se nismo mnogo pomerili u poslednje dve godine, tačnije da je stanje slično kao i pre koronavirusa. To pokazuje da smo prilično rezilijentni, odnosno otporni na globalne probleme, što je takođe za ispitivanje. Da li to znači da smo toliko već bili u problemu sa mentalnim zdavljem, da nam ni kovid nije mogao doneti neko pogoršanje ili smo otporni iz nekog drugog razloga. Ono što mene zabrinjava je jako visoka stopa zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci kojima naši ljudi izgleda ‘rešavaju’ teška psihološka stanja, umesto da se obrate specijalisti. Mislim da kovid nije uticao mnogo na psihičko zdravlje naših ljudi, jer se mi suočavamo sa brojnim, teškim problemima već dugo” objašnjava za Nova.rs dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Zdravstveni sistem Srbije ima široku mrežu službi za prevenciju mentalnog zdravlja, ističe ona, ali problem našeg naroda je što nemamo naviku da se javljamo specijalistima.“Kod nas je i dalje delimično tabuisano lečenje kod psihijatra, ali zastupljena je i lenjost kod ljudi koje mrzi da potraže pomoć iako su svesni da imaju psihološke smetnje. Imamo brojne centre za mentalno zdravlje u kojima nema birokratije i nikome ne treba uput za terapeuta. Takođe, imamo i besplatan Servis za mentalno zdravlje u okviru neuropsihijatrijske bolnice “Dr Laza Lazarević”, a građani pozivom na broj 0800 309 309, mogu da razgovaraju, ali i da se informišu o potrebnoj pomoći. Taj servis vodi pacijente kroz zdravstveni sistem. Ako žele sa nekim da pričaju, da ih neko sasluša, oni ih upućuju gde i kome da se jave. Redovno preslušavamo te snimke i razgovaramo o problematici” kaže dr Stašević Karličić.U Centru za mentalno zdravlje postoji više različitih grupa.

“Tamo se odvija terapeutski rad sa različitim profilima ljudi, postoje razgovori o prevenciji suicida, potom sa HIV pozitivnima, od nedavno imamo i terapeute koji rade sa ženama koje prolaze kroz vantelesnu oplodnju i za sve vulnerabilne grupe postoji terapeut. Ono što nas raduje je da većina ljudi reši svoje probleme u Centru, a oni koji su teže bolesni moraju ići dalje, u ustanove u kojima će dobiti farmakoterapiju. Laici misle da je psihoterapija zamena za medikamentoznu terapiju, ali to nije isto. Na gugl pleju (google play) sada može da se skine aplikacija ‘Uvek uz tebe’ posvećena mentalnom zdravlju, gde se mogu dobiti odgovori na brojna ključna pitanja iz ove oblasti” savetuje doktorka.U proseku 30 do 50 ljudi svakoga dana pozove Centar za mentalno zdravlje, tražeći pomoć.“U toku 24 sata pozove i do 50 ljudi, a od 2019. godine, od kako je Centar otvoren, imali smo preko 30.000 intervencija. Dobili smo još dve linije za adolescente i za žene u reproduktivnom periodu, a ubuduće planiramo da se više bavimo starima, jer nam generalno stopa suicida opada, ali raste kod ljudi iznad 65 godina” naglašava dr Stašević Karličić.

Za pacijente sa dubljim džepom ili one koji žele apsolutnu privatnost, postoji i privatna psihijatrijska praksa. Oni se mogu javiti u neku od privatnih psihoterapijskih ordinacija, a prema rečima lekara specijalista, prvi psihijatrijski intervju traje oko 50 minuta i košta oko 50 evra.Podsetimo, rezultati istraživanja, koje je nedavno predstavljeno na tribini „Na kafi sa psihologom“, pokazali su da svaki šesti odrasli stanovnik Srbije ispunjava kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, a 80.000 ljudi više nego ranije, je tokom pandemije koronavirusa imalo umerene depresivne smetnje.Od juna i oktobra prošle godine anketirano je 1.200 ljudi u 60 opština u Srbiji, starosti od 18-65 godina. Ispitivani su fenomeni kao što su učestalost psihijatrijskih poremećaja, procena depresije, stresa, usamljenosti, stresna iskustva u vezi sa pandemijom, teorije zavere vezane za kovid i fizičko zdravlje, lični utisak o kovidu. Primećen je i takozvani kovid stres sindrom, koji obuhvata sklop fenomena koji se tiču toga koliko se ljudi plaše da li će se zaraziti kovidom, da li će neko od njihovih bližnjih biti zaražen i strah od toga da će biti u kontaktu sa zareženim osobama.