1
Univerzitet Stanford je nedavno objavio ažuriranu listu najboljih dva odsto naučnika na svetu. Na najnovijoj listi koja broji više od 200.000 naučnika nalaze se i oni iz Srbije, a najbolje rangirani srpski naučnik je profesor Ivan Gutman sa Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu.
Sa Univerziteta u Stanfordu su, vrednujući više kriterijuma, među kojima se izdvajaju samostalni naučni radovi i broj citiranja svakog naučnika, petu godinu zaredom objavili listu najuticajnijih iz svih naučnih disciplina.
Vest da je profesor i akademik Ivan Gutman najbolje rangirani srpski naučnik, nije iznenađenje za naučnu zajednicu, jer je profesor odavno poznat kao najcitiraniji profesor hemije u istoriji kragujevačkog PMF-a, a i nije prvi put da se našao na toj listi.
Gutman se nalazi na 2877. mestu na listi koja broji 217.098 najprestižnijih naučnika. Na listi se pored njega, nalaze i Jeremić Branislav sa Univerziteta u Kragujevcu, Ostojić Sergej sa Univerziteta u Novom Sadu, Pampučar Dragan sa Univerziteta u Beogradu, Miroslav Dramićanin sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, Zaviša Janjić sa Univerziteta u Beogradu, Teodorović Dušan sa Instituta za srpski jezik SANU, Petković Dalibor sa Univerziteta u Nišu, Ćirić Ljubomir sa Mašinskog fakulteta, Miomir Vukobratović sa Instituta Mihajlo Pupin, Janić Milan sa Univerziteta u Beogradu, Ćirić – Marjanović Gordana sa Univerziteta u Beogradu, i mnogi drugi naši ostvareni naučnici…
Ova prestižna rang lista je zasnovana na bibliometrijskim podacima iz baze podataka Scopus i obuhvata istraživače iz grupe od više od 8,5 miliona aktivnih naučnika širom sveta. Analiza obuhvata 22 glavne naučne oblasti i 176 podoblasti. Ovo priznanje je zasnovano na sveobuhvatnoj proceni ključnih istraživačkih metrika, uključujući H-indeks, citate i druge mere naučnog uticaja.
Metrika citata se široko koristi i zloupotrebljava, tako da su sa ljudi sa Stanforda napravili javno dostupnu bazu podataka vrhunskih naučnika koja pruža standardizovane informacije.
Ovaj naučnik svetskog glasa, na kragujevačkom PMF-u predaje više predmeta iz oblasti fizičke, kompjuterske i teorijske hemije, a nabrajanje njegovog članstva u brojnim naučnim akademijama, organizacijama i pominjanje svih univerziteta na kojima je predavao, potrajalo bi.
Profesor Ivan Gutman je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Međunarodne akademije matematičke hemije, Akademije nelinearnih nauka u Moskvi, Evropske akademije u Londonu, počasni doktor nauka na mađarskom Obuda Univerzitetu.
Objavio je, sam ili u koautorstvu sa 770 kolega iz zemlje i inostranstva, oko 1.400 naučnih i skoro 300 stručnih radova koji su citirani preko 30.000 puta u istraživanjima svetskih naučnika.
Profesor Ivan Gutman ceo radni vek proveo je na kragujevačkom PMF-u, a posle odlaska u penziju 2012. godine, nastavio je da predaje kao profesor u penziji.
Ivan Gutman rođen je u Somboru 1947. godine, a školovao se u nekoliko gradova u nekadašnjoj Jugoslaviji. U svojim izjavama često je spominjao da se hemijom ’’zarazio’’ još u osnovnoj školi u rodnom Somboru, od čuvenog profesora Koste Pejića. Ta ljubav ga je kasnije odvela na beogradski PMF gde je hemiju završio sa prosečnom ocenom 10.
Magistarski i doktorski rad iz oblasti teorijske organske hemije, odbranio je u jednoj godini, na PMF-u u Zagrebu, a kasnije prihvatio posao na Univerzitetu u Kragujevcu, gde je proveo čitav radni vek.
Gutman je radio u Institutu za kvantnu hemiju Slobodnog Univerziteta u Zapadnom Berlinu (1977), u Maks – Plankovom Institutu za radijacionu hemiju u Milhajmu, SR Nemačka (1980 i 1985), u Institutu za organsku hemiju i biohemiju Univerziteta u Frajburgu, Nemačka (2000), u Matematičkom Institutu Univerziteta u Bajrojtu, Nemačka (2000) i u Centru za kompjutersku hemiju Univerziteta u Elrangenu (2003).
Gotovo da nema evropske zemlje u kojoj nije održao predavanje, a ime profesora Gutmana, često je bilo na listi pozvanih predavača i u dalekim zemljama.
Ovaj srpski naučnik predavao je na univerzitetima u Japanu, Kubi, Južnoj Karolini, Kanadi, Meksiku, Venecueli, Čileu, Kini, Tajvanu, Saudijskoj Arabiji, Jerusalimu… Za svoj naučni rad i dostignuća, dobio je brojna priznanja strukovnih organizacija.
Proglašen je počasnim građaninom grada Kragujevca i dobitnik je Đurđevdanske nagrade za nauku, najvećeg gradskog priznanja koje dodeljuje taj grad.
U rodnom Somboru, 2019. godine, dobio je Oktobarsku nagradu za životno delo, koja je uz plaketu uključivala i novčani deo nagrade. Profesor Gutman je tom prilikom pokazao i svoju veličinu kada se odrekao novčane nagrade i ustupio je Fondaciji somborske gimnazije, koju je i sam pohađao.
Pročitajte još:
Posle dobijanja najvećeg gradskog priznanja, Ivan Gutman novinarima je u šaljivom tonu izjavio, ’’ova nagrada je materijalni dokaz da sam Somborac’’.
Svoju izjavu obrazložio je rečima da je ceo njegov naučni opus vezan za Kragujevac, sa kojim ga poistovećuju, jer je tamo proveo radni vek, te da ljudi i ne znaju da je rođen u Somboru.
’’Sombor mi je u srcu, a Kragujevac volim kao svoj grad’’, pojasnio je najbolji srpski naučnik.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
