Ko je 2014. imao penziju 50.000 dinara, država mu sada duguje blizu 300.000

Niko od predstvanika vlasti do sada nije u javnost izneo podatak koliko je novca penzionerima uzeto od 2014. do 2018. godine, niti koliko je ukupno penzionera bilo obuhvaćeno Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija.Ove podatke prikupljali su i obrađivali sindikati i udruženja penzionera, koji su objavili da je tokom fisklane konsolidacije koja je bila na snazi četiri godine, oštećeno oko 840 hiljada penzionera od kojih je uzeto 840 miliona evra.

Činjenica je da je svim penzionerima koji su krajem 2014. godine imali primanja veća od 25.000 dinara, država svakog meseca tokom četiri godine uzimala od 22 do 25 odsto od penzije.Najviše novca “izgubili” su penzioneri čije su penzije iznad proseka, ali nisu zanemarljivi ni iznosi onih, čija su mesečna primanja bila znatno manja, a kojih je procentualno i najviše.Koliko se kome duguje?Stručnjaci za ekonomiju izračunali su koliko iznose dugovanja za četiri godine za određene iznose penzija.Tako su penzioneri, koji su 2014. godine imali primanja 30.000 dinara zakinuti za 55.335 dinara, odnosno, toliko im se duguje.Za penzionere koji su u trenutku primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija imali 50.000 dinara, ukupno dugovanje nastalo za četiri godine iznosi 282.353 dinara.Prema ovoj matematičkoj računici, najviše se duguje građanima koji imaju najveće penzije, pa su tako, primera radi, penzioneri koji su 2014. imali 70.000 dinara, ostali bez 523.322 dinara, koliko je država zahvatila od njihovih primanja.Nikezić: Penzionerima može da se vrati dug bez dodatnog zaduživanja državeEkonomista Dušan Nikezić za Nova.rs ocenjuje da je penzionerima protivzakonito četiri godine oduzimano od penzije, te da se procennjuje da država najstarijim građanima duguje preko 700 milona evra.Njegov stav je da taj dug može da bude vraćen.

“Za vraćanje otetih penzija nije potrebno dodatno zaduživanje države, pošto je samo vrednost javnih nabavki roba i usluga za državnu administraciju porasla na 210 milijardi dinara, što je 163 mlijarde više nego 2012. godine. Za otete penzije potreban je duplo manji iznos od ove razlike. A gde su još naduvani troškovi projekata za izgradnju infrastrukture, poput autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad i brze saobraćajnice Bački Breg – Nakovo, koji su pre par godina koštali milijardu evra, a sada je sa kineskim izvođačima, mimo tendera, ugovorena vrednost od četiri milijarde evra”, rekao je Nikezić, uz ocenu da je korupcija u javnim nabavkama i infrastrkturi, glavni razlog što u državi nema para za vraćanje duga penzionerima.Savić: Ne verujem da će penzionerima ikada biti vraćene pareProfesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, za Nova.rs kaže da ne veruje da će penzionerima biti vraćen novac koji im je uzet od 2014. do 2018. godine.Ističe i da je to njegovo lično mišljenje, te da “nije politički opredeljen”, ali da su, kako kaže, istorijske prilike u našoj zemlji pokazale da je “svaka vlast kvarljiva na svoj način”.

“Ne verujem da će penzionerima biti vraćen novac. U našoj zemlji su se dešavale još gore stvari. Komunisti su posle rata nekim ljudima uzeli veći deo imovine, od kojih su pojedini umrli kao najveća beda. Sad se nešto vraća kroz restituciju, ali vlasti nisu mnogo osetljive na tu božansku pravdu. Ne sećam se da je nekome nešto vraćeno, osim kada pokrenu sudski spor. Najveće žrtve svih vlada su uvek siromašni građani, sve se slomi preko leđa tih ljudi”, mišljenja je profesor Savić.Svi penzioneri dobijaju 20.000 dinara pomoćiPredsednik Aleksandar Vučić najavio je jednokratnu pomoć od 20.000 dinara svim penzionerima u Srbiji, koja će na račune biti uplaćena krajem novembra.Rekao je i da će za državu to biti “trošak” od 285 miliona evra.Ova pomoć, koja “zgodno” pada baš pred parlamentarne i lokalne izbore, za profesora Savića je “politička stvar” i kako kaže “linija manjeg otpora” kojom vlast ide.Prema njegovom mišljenju, pravednije bi bilo da je vlast, imala društveno prihvatljiviji pristup prema davanju ove pomoći.

“Nemam ja ništa protiv pomoći penzionerima, ali umesto podele 20.000 dinara svima, mnogo bi bolje bilo da se definitivno naprave socijalne karte i da tačno znamo kome treba pomoć . I to, da onima koji su najugroženiji pomoć ne bude 20.000 dinara, nego nekoliko puta veća. Tu treba praviti vrlo jasnu diferencijaciju, pošto su ova jednokratna davanja zapravo socijalna pomoć, ne klasična, ali ipak jeste pomoć. Naravno da treba povećavati penzije, ali ovo nije povećanje. Zašto pomagati ljude koji imaju visoke penzije, nema smisla davati svima isto. Iz ugla vlade, apsolutno legitimno bi bilo da se naprave te razlike, jer je to vođenje dobre socijalne politike. Preduslov je naravno da imamo dobre socijalne karte, ali ova vlast ide linijom manjeg otpora i svima daje isto”, zaključio je ekonomista Ljubodrag Savić.BONUS VIDEO: Predizborna pisma i poruke penzionerima: Veruju li časne starine u obećanja vlasti i opozicije?