0
Zdravstvene ustanove u Srbiji vape za specijalistima, koji već godinama nezaustavljivo odlaze u inostranstvo, u države gde ih čekaju povoljniji uslovi za rad, daleko veće plate i ugovori na neodređeno. O poslu "iz snova" koji je pronašla u Nemačkoj za naš portal pričala je i Dajana Zorić, medicinska sestra iz Šapca, a njenim stopama će, nažalost, krenuti sve više medicinara nakon Uredbe koju je donela Vlada Srbije, a kojom je produžena zabrana zapošljavanja do 31. decembra 2026. Odluka je 1. januara ove godine stupila na snagu.
Medicinari u našoj zemlji, pre svega lekari specijalisti, iz dana u dan na posao odlaze kao na bojno polje. U borbi za zdravlje građana imaju pune ruke posla, jer je sve više obolelih, a kadrova sve manje. U prilog tome govori i sve masovniji odlazak medicinskih sestara i tehničara, za kojima ustanove sada svakodnevno tragaju putem brojnih oglasa, ali njih nema, jer su poput Dajane Zorić, otišli u potragu za boljim životom – u Nemačku. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2021. godine, u našoj zemlji postoji deficit 5.000 zdravstvenih radnika, koji od tada do danas nezaustavljivo raste.
Oni koji su bili angažovani u doba pandemije, ali i svi drugi koji godinama rade potpisujući „neizvesne“ ugovore, koje im nadležni produžavaju na tri, šest ili 12 meseci, izgubili su nadu da će ikada dobiti posao za stalno. Ovom „zabranom“ se, kako kažu medicinari, na mala vrata u ustanove uvode članovi vladajuće stranke ili simpatizeri režima, koji bez zvaničnih konkursa dobijaju zaposlenje.
“Ovo je sramota. Radim već sedam godina na određeno, do sada sam promenio tri ustanove, jer kad god treba da me zaposle za stalno, pojavi se ‚neko podobniji‘ ko dobije ugovor na neodređeno. Obećavali su mi u bolnici u kojoj radim, poslednjih godinu dana, da ću biti stalno zaposlen, iako su mi do sada ugovori na određeno produžavani na tri meseca. Posle ove nove odluke Vlade, nemam nikakve šanse, ni ja, ni kolege koje su u istoj poziciji, a dok mi čekamo sve ove godine, na naša mesta upadaju partijski ljudi, uglavnom nestručni, ali poslušni”, ispričao je za Nova.rs Goran Đ. (33), specijalista medicine rada, koji je zaposlen na određeno u jednom beogradskom domu zdravlja.
U ustanovama u unutrašnjosti Srbije, većina prijavljenih za stalan posao, koji su bili angažovani tokom pandemije još nisu dobili obećane ugovore. Puna četiri meseca pošto je Vlada usvojila zaključak kojim je obećala stalno zaposlenje medicinskim radnicima, koji su bili angažovani tokom pandemije, oni i dalje čekaju na rešavanje svog statusa.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić, navela je pre dva meseca, da je stiglo čak 9.500 zahteva za stalni radni odnos, a da će selekcija biti napravljena najkasnije do 1. januara, što se nije dogodilo.
U manjim mestima, poput opštine Žabalj u Vojvodini, kažu da svako radno mesto mora da odobri Opštinski odbor SNS, a nepodobni uglavnom “ispadaju sa spiskova”.
“Borim se sa vetrenjačama. Moje angažovanje u Domu zdravlja Žabalj bilo je u vreme najgoreg talasa kovida i trajalo je više od devet meseci. Tada sam stažirala, volontirala u laboratoriji koja je bila među prvima na udaru. Pored podrške kolega, kao i šefa laboratorije, nisam primljena na konkurs početkom ove godine, već je zaposlena žena preko političke veze. Da će ona dobiti posao, obavestio nas je sam direktor, par meseci pre raspisivanja konkursa. Kod nas u opštini je inače poznato da se za svako radno mesto u državnoj ustanovi na lokalu, pita Opštinski odbor SNS, što oni i ne kriju”, kaže za Nova.rs Adrijana Šćepanović, iz Žablja.
Deficit lekara specijalista utiče na gužve, prekomeran posao, tri puta više pacijenata u smeni, nego što je protokolima propisano, zbog čega postojeći kadar „beži“ u privatnu praksu ili van zemlje.
“Ovo je neizdrživo, ne znam kako postižemo. Imamo, u proseku, u jednoj smeni 50 pacijenata, više od pola njih dolazi preko veze, a mali broj je zakazan u domu zdravlja. Roditelji se svađaju pred ambulantom svakodnevno jer misle da neki ulaze preko reda, ali nas njihove veze ne zanimaju. Kako ko dođe sa knjižicom, tim redom ide”, ispričao je za Nova.rs doktor iz Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“, koji je zamolio da ostane anoniman.
Pedijatri, neurolozi, anesteziolozi, oftalmolozi, endokrinolozi, radiolozi, samo su neki od specijalista koji nedostaju ustanovama Srbije, njihov broj je dodatno „prepolovila“ pandemija virusa korona, a sad je zabrana zapošljavanja produžena za još tri godine, čime je ugušena svaka nada u stalan posao.
Pročitajte još:
0
12
3
6
“Ta zabrana uglavnom važi za zdravstvene radnike, što mnoge dovodi na ivicu očaja. Volela bih da nova Vlada revidira taj stav o zabrani zapošljavanja zbog cele situacije u zdravstvu. Mislim da će novi ministar ili ministarka zdravlja morati da revidira taj stav i da napravi ili izuzetke vezane za sve zdravstvene radnike ili bar u deficitarnim granama, jer nije toliki manjak u ukupnom broju lekara, ali je ekstremno veliki u broju specijalista. Mnogo ljudi je angažovano tokom pandemije, a neki su radili i po takozvanim projektima u zdravstvu, svima je obećan stalan posao, ali niko nije zaposlen”, kaže za Nova.rs specijalistkinja neurologije dr Gorica Đokić, predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, u osvrtu na novu Uredbu.
Naime, prema podacima NSZ, među onima koji „trunu“ čekajući da ih sa biroa pozovu i jave im da su dobili posao u 2022. bilo je gotovo 17.000 svih zdravstvenih radnika, među kojima su i medicinske sestre, stomatolozi, medicinski tehničari, farmaceuti i drugi, a među njima skoro 2.000 lekara, sa više od 60 specijalista.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje, Srbiji nedostaje 1.000 lekara, a iz Ministarstva zdravlja su apelovali na lekare da specijaliziraju jednu od 11 deficitarnih grana, među kojima su anesteziologija, opšta medicina, radiologija i pedijatrija.
U televizijskoj emisiji u kojoj je gostovala 2020. godine, ministarka Grujičić izrazila je zabrinutost zbog nedovoljnog broja lekara.
„Do 2025. godine, 25 vodećih lekara, koji su načelnici odeljenja na Institutu za onkologiju, odlazi u penziju. Ne znači da neće imati ko da leči pacijente. Imamo mi generacije ljudi koji imaju 40, 50 godina, koji su puno naučili. Međutim, komplikovanija je svake godine terapija i hemioterapija, pacijenti moraju mnogo češće da se kontrolišu i jednostavno mi moramo imati veći broj lekara, koji će preuzeti njihovu ulogu, a oni su danas vodeći onkolozi u Srbiji. Institut za javno zdravlje Srbije i Lekarska komora Srbije moraju da pogledaju sve te podatke koje imaju o nama i da vide koje su to grane medicine kojima će nedostajati lekari“, rekla je tada prof. dr Grujičić, koja je bila deo Vlade Srbije i kad je doneta nova Uredba o produžetku zabrane zapošljavanja.
Podsetimo, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru uvedena je pre deset godina, tačnije u decembru 2013. u cilju fiskalne konsolidacije i trebalo je da traje dve godine, ali je od tada stalno produžavana.
Deficitarne oblasti u medicini u 2023., prema proceni Ministarstva zdravlja.
1. Anesteziologija, reanimatologija i intenzivna medicina
2. Opšta medicina
3. Patologija
4. Medicinska mikrobiologija
5. Transfuziologija
6. Fizikalna medicina i rehabilitacija
7. Palijativna medicina
8. Pedijatrija
9. Radiologija
10. Medicina rada
11. Medicina sporta
U oblasti dentalne medicine:
12. Preventivna i dečja stomatologija
***
BONUS VIDEO: Ugovori za 200 najboljih medicinskih diplomaca i obećanje predsenika da će biti bolje: Hoće li mladi lekari i ostati u Srbiji?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare