Kišne bašte – eko odgovor na problem ubrzane urbanizacije

U okviru projekta Niko kao ja, u svakom gradu lokalno stanovništvo imaće priliku da zajedno sa profesionalnim baštovanima, ali i uz pomoć zaštitnih lica projekta, glumice Mione Marković i putopisca i TV autora Andreja Maričića, radi na istom zadatku: kreiranje i uređenje kišne bašte, u skladu sa potrebama svakog grada ponaosob.Detaljnije o projektu i benefitima kišnih bašti razgovarali smo sa dr Nevenom Vasiljević, pejzažnom arhitekticom i vanrednom profesorkom na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Šumarski fakultet je prava adresa kada je u pitanju stručna briga o zelenim površinama, a među prvima ste prepoznali važnost ovog projekta i podržali njegovu realizaciju. Recite nam za početak zašto ste odlučili da se uključite u ovaj projekat? Na Univerzitetu u Beogradu, na Šumarskom fakultetu već više od šezdeset godina se realizuje studijski program u okviru kog se obrazuju inženjeri pejzažne arhitekture koji se bave planiranjem, projektovanjem, izvođenjem i održavanjem zelenih prostora, bilo da se oni nalaze u urbanim, ruralnim ili prirodi bliskim predelima. Baštinimo dugu tradiciju primene ekološkog pristupa u rešavanju problema kvaliteta životne sredine na različitim razmerama.„Niklo kao ja“ je jedan od projekata kojim se, na mikro lokacijama na teritoriji 10 gradova u Srbiji, na ekološki održiv način rešavaju problemi životne sredine koje donose procesi urbanizacije i ubrzane promene klime. Nema sumnje da smo mi, kao ljudska rasa, ti koji utiču na promenu klime. Realizacija ovakvih projekata u kojima učestvuju i ekološki svesne kompanije kao što je kompanija A1 Srbija, daje priliku svima nama da pokažemo koliko smo svesni i odgovorni prema generacijama koje treba da naslede resurse kojima mi danas upravljamo. S obzirom na to da su idejni tvorci projekta kišnih bašti naši bivši studenti, a sada uspešni pejzažni arhitekti, naša je obaveza, ali i veliko zadovoljstvo, što možemo da ih podržimo i skrenemo pažnju javnosti na značaj i vrednost znanja i umeća pejzažnih arhitekata u rešavanju rastućih problema s kojima se sučeljavaju stanovnici savremenih gradova. U isto vreme,dodatan motiv je i mogućnost koja je pružena studentima pejzažne arhitekture da u komunikaciji sa svim akterima u projektu „Niklo kao ja“, od projektanata, donosioca odluka do neposrednih korisnika kišnih bašti, stiču dragocena iskustva.Možete li da nam objasnite šta je kišna bašta, koja je njena svrha?Kako im samo ime kaže, kišne bašte su različiti ozelenjeni prostori koji koriste kišnicu. To su obično prostori manjih dimenzija, najčešće se nalaze u gusto izgrađenom delu grada a deo su parking prostora ali i parkovskih površina. Nekada su to potpuno nezavisne male bašte. Kada su deo izgrađene gradske strukture, njihov osnovni zadatak je da usvoje višak atmosferske vode nastale obilnim padavinama sa ciljem da rasterete kanalizacionu mrežu.Da li biste sada mogli malo detaljnije da nam predstavite koje sve ekološke izazove možemo rešiti sa kišnom baštom i na koji način?Značaj kišnih bašti se najbolje može predstaviti kroz zelenu infrastrukturu koja funkcioniše kao održivi urbani drenažni sistem i predstavlјa sredstvo za upravlјanje kišnicom, konstruisano tako da oponaša prirodne sisteme za odvodnjavanje. Danas se ta rešenja nazivaju „rešenja inspirisana prirodom“ („nature based solution“). Moguće su različite tehnike za efikasno upravlјanje drenaže atmosferskih voda, a pored kišnih bašti to su i: vetlandi, vodeni bazeni, sadne jame, ozelenjeni krovovi, poluporozni zastori, bioretenzije, kanali i mnoge druge mere, od kojih svi imaju za cilј da zadrže oticanje, odnosno infiltriraju atmosferske vode u vodotokove ili zemlјište.U čemu se kišne bašte razlikuju od ostalih zelenih prostora? To su plitke depresije zasađene biljkama i travama dubokog korena. Predstavljaju estetske oaze živopisnih boja i oblika različitih biljaka koje imaju svoje ekološke funkcije i ekonomske prednosti. Kao jedno od rešenja inspirisano prirodnom, kišne bašte oponašajući prirodne sisteme, na najjeftiniji način doprinose smanjenju površinskog oticaja atmosferskih voda, povećavaju infiltraciju i evapotranspiraciju, ali i prečišćavaju vodu smanjujući koncentraciju zagađivača. Podnose ekstremnu vlagu i koncentraciju hranljivih materija kao što su azot i fosfor koji su prisutni u površinskim vodama.U gradu funkcionišu kao prirodni šumski i livadski ekosistemi apsorbujući 30 do 40 procenata više površinskog oticaja od tipičnog baštenskog travnjaka. Kišne bašte obezbeđuju prirodni proces kruženja vode, doprinose olakšavanju infiltracije čiste vode, čime se ona čuva i obnavlja podzemne vode. Pored toga što povećavaju apsorpcionu moć grada („grad sunđer“ – „sponge city“), kišne bašte su vredna staništa koja povećavaju nivo biodiverziteta grada.Šta možemo da uradimo da gradovi imaju više zelenih površina, šta je pravo efikasno rešenje?Gradovi su najnaseljeniji habitati na Zemlji. Više od 60% svetske populacije danas živi u gradovima. Prema nekim izvorima, projekcije rasta govore da do 2050. godine taj procenat može da dostigne 70% svetske populacije. Kada govorimo o kvalitetu života u gradovima, moramo biti svesni trendova maksimalne izgradnje fizičke strukture i zastiranje tla neporoznim materijalima u kompaktno izgrađenim delovima grada što za posledicu ima trajni gubitak poroznih površina i površina pod vegetacijom. To dovodi do izmenjenog režima razmene energije i promenu hidrološkog režima u urbanim područjima. Tako nastaju urbana toplotna ostrva – mesta na kojima se beleže ekstremne temperature i visok stepen zagađenja vazduha. Efikasno rešenje se prvo mora tražiti u planiranju zelene infrastrukture. Urbanisti i planeri, kao kreatori budućih gradova, treba da razumeju i prihvate zelenu infrastrukturu kao neophodan funkcionalni deo strukture grada. Značajan deo projekcije izvesne budućnosti urbanog predela počiva na konceptu zelene infrastrukture - klimatske infrastrukture, a kišne bašte su samo jedan mali ali neophodan element u tom mozaiku zelenih prostora: parkova, šuma, skverova, drvoreda, kejova, dvorišta javnih i privatnih objekata, ozelenjeni krovovi i zidove. Kada govorimo o Beogradu, stručna javnost ali i građani, koji sve češće pokazuju interesovanje i zabrinutost za kvalitet sredine u gradu u kom žive, očekuju da će po uzoru na velike metropole i Generalni plangrada Beograda institucionalizovati zelenu infrastrukturu i ekološki indeks. To su neophodni instrumenti koji doprinose ostvarenju niza različitih ciljeva kojima se postiže pozitivan uticaji na posledice klimatskih promena, očuvanje biodiverziteta i zaštita i poboljšanje kvaliteta vazduha,voda i zemljišta, ali i očuvanje karaktera i identiteta grada.Sve bašte biće prikazane na sajtu www.svetkakavzelis.rs, na kom će se odvijati glasanje za najlepšu.