4
U obavezi smo da posvećujemo papirologiji isto onoliko vremena koliko imamo za pregled pacijenta, što je katastrofalno i nedopustivo. Trošimo vreme na medicinsku dokumentaciju, papirnu i elektronsku, jer smo u obavezi da ispisujemo izveštaje, upute, recepte i olovkom u kompjuterski. Čekamo dan kada će konačno ukinuti obavezu papirnih dokumenata i osloboditi nas da možemo da se bavimo svojim poslom, lečenjem obolelih. To bi donelo rasterećenje gužvi u čekaonicama, pregledali bismo više pacijenata u smeni, detaljnije, bez tenzije i razmišljanja o tome koliko nas ’pisanja’ tek čeka, pričaju lekari za Nova.rs, dok novo NALED-ovo istraživanje - zadovoljstva građana i lekara javnim zdravstvenim sistemom, pokazuje da čak 40 odsto radnog vremena lekari provode baveći se medicinskom dokumentacijom, koja se pretežno vodi na papiru.
Naizgled tranzitni period u vođenju dokumentacije u zdravstvenom sistemu Srbije, traje već godinama.
“Mi smo predugo u prelaznom periodu i čini se da ćemo večno pisati papirne upute, izveštaje, recepte, a uz to moramo da vodimo i elektronsku dokumentaciju. Jasno nam je da je neophodno voditi dokumenta, ali besmisleno je što potrošimo sigurno 40 odsto vremena u smeni na ručno ispisivanje i popunjavanje papirologije, a još 10 odsto na sve to isto, samo u elektronskoj formi. Ukupno ode 50 odsto vremena na nešto što zapravo nije posao lekara, dok pacijenti u čekaonicama satima sede i čekaju”, priča za Nova.rs dr Mirjana Savić, doktorka opšte prakse u jednom beogradskom domu zdravlja.
Dokumentacija oduzima vreme za preglede.
“Da ne trošimo toliko vremena na pisanje izveštaja i papirnih uputa, imali bismo mnogo više za pacijente, koji ne bi morali da nose karton iz jednog doma zdravlja u drugi, već bi svi podaci bili na jednom mestu u informacionom sistemu. Gužve bi se rasteretile, pregledi bi se odvijali detaljnije, ne bi trajali 10 do 15 minuta već i do pola sata, ako je potrebno. I sve to bez tenzije i žurbe, a procenat za mogućnost lekarske greške u dijagnozi ili datoj terapiji, sveo bi se na minimum”, objašnjava dr Savić.
Neverovatno je da u zdravstvenom sistemu Srbije u 21. veku, lekari nisu umreženi i da isti pregled ili snimanje mora da se ponavlja, da se bespotrebno gubi vreme i troše resursi.
Pročitajte još:
“Sve je to zato što i dalje nemamo integrisani informacioni sistem. Borimo se već godinama da profunkcioniše, ali neko očigledno nema nameru ili želju da se to desi. Ovaj problem figurira već sigurno pet godina, a to što nema informacionog sistema, ni informacionog tima u Ministarstvu zdravlja, bila je i glavna zamerka u izveštaju Evropske komisije. Sigurno je da taj sistem može da profunkcioniše, ali nema volje da se to pitanje reši”, kaže za Nova.rs dr Rade Panić, bivši predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Kada u jednoj bolnici u Srbiji radite snimanje pacijenta, lekari u svim ustanovama trebalo bi da imaju pristup, tačnije mogućnost uvida u taj isti snimak, bez obzira gde rade.
“Pitao sam ljude u ministarstvu, da li bi mogli da usaglasimo sisteme u Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, pa kad recimo radimo skener pacijentu u Kraljevu, da lekar u Kragujevcu ili Beogradu ima pristup onome što rade kolege u drugim ustanovama. Međutim, kod nas je i dalje praksa da kad snimimo pacijenta u jednoj ustanovi, on ode u drugu i oni ga tamo ponovo snimaju, jer ne umeju da čitaju naš snimak. Kakva je to digitalizacija kad i dalje moramo telefonom da zovemo kolege, kako bismo ih obavestili o pacijentu ili lečenju. Ogroman novac potrošen je na hardver sistema u zdravstvu, a softver je potpuno zapostavljen. Ovo je inače već treći softver sa kojim pokušavamo nešto da uradimo, ali ništa se ne menja jer prosto ‘ne radi’”, naglašava dr Panić.
On ističe da je jasno zašto integrisani informacioni sistem ne funkcioniše i zašto se i dalje insistira na papirnoj dokumentaciji.
“Verujem da ako bi informacioni sistem profunkcionisao, onda bi bilo jednostavno u ministarstvu videti ko koliko radi, ko ima koliko pregleda, pacijenata, ko ispunjava normativ, a ko ne, ko radi duplo, kakav je kvalitet lečenja, da li ima komplikacija, šta se sve radi bespotrebno… Tako bi zdravstveni sistem bio transparentan i sve bi drugačije funkcionisalo. To, međutim, već godinama ne može da se promeni. Dok sam još bio u opštoj praksi, sećam se da smo jedva stizali da pogledamo pacijenta, a nekad nije bilo vremena ni da se kaže ‘dobar dan’, koliko smo posla imali sa dokumentima. Zbog nagomilane papirne i elektronske dokumentacije, lekari neretko ostaju da rade, pišu i popunjavaju, i posle radnog vremena kako bi sve završili. Kad tome dodamo da se na jedan termin zakazuju dva pacijenta, ne bi li se prikrile gužve i činjenice da nema osoblja, dođe se do toga da je jako teško funkcionisati sa ovako nakaradnim sistemom”, zaključuje dr Panić.
Podsetimo, NALED-ovo istraživanje upravo pokazuje da doktori od digitalizacije na prvom mestu očekuju da dobiju jedinstveni eKarton pacijenta sa istorijom bolesti i umrežavanje ustanova na sva tri nivoa zdravstvene zaštite radi efikasnijeg protoka informacija.
Naime, ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić ocenila je rezultate istraživanja NALED-a kao objektivne i navela da su bolja organizacija posla, manje gubljenja vremena na papirologiju, brže zakazivanje pregleda i posebno nabavka opreme i povećanje zarada, prioriteti za jačanje i unapređenje sistema.
Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović rekla je da se prioriteti NALED-a i njegovog Saveza za zdravstvo poklapaju sa stavovima građana i lekara i da će osim razvoja jedinstvenog elektronskog kartona, ključan korak u digitalizaciji sistema biti povezivanje svih ustanova i lekara specijalista.
„Naš predlog je da i lekarima u privatnom sektoru omogućimo da otvore bolovanje pacijentu, kao i da uvedemo uslugu eBolovanje, kako građani ne bi morali bolesni da odlaze do zdravstvene ustanove. Želimo da podržimo resorno ministarstvo i u uvođenju eUputa, kako bi lekari specijalisti mogli da izdaju upute za dalje lečenje, čime bismo poštedeli građane vraćanja kod izabranog lekara, a podjednako važno biće i uvođenje eRecepta za sve grupe lekova“, rekla je Bojović.
***
BONUS VIDEO: Čekaonice Domova zdravlja pune pacijenata
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
