0
Iz Srbije godišnje oko 600 lekara ode da radi u inostranstvo. Uglavnom su to mladi, neki i tek svršeni studenti medicinskih fakulteta koji "bolju budućnost" vide u drugim zemljama kao što su Nemačka, Švajcarska, Norveška, Slovenija... Ipak, ima i onih diplomaca koji su poželeli da rade u srpskim zdravstvenim centrima i želja im se i ostvarila - njih stotinu najboljih dobilo je u četvrtak ugovore o radu u okviru Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta "100 najboljih", koje im je dodelila ministarka zdravlja Danica Grujičić. Među njima su i Andreja, Katarina, Ognjen, Ivana i Đurđica koji za Nova.rs uglas kažu da su donekle razmatrali opciju da se spakuju i odu, ali je ipak prevagnula želja za pomaganjem svom narodu.
Mlada Đurđica Jovanović (26) iz Beograda diplomirala je na beogradskom Medicinskom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,90.
Njeni roditelji su lekari, starija sestra je takođe završila medicinu i svi rade u Srbiji. Opcija da ode u inostranstvo i tamo potraži posao, u njenom slučaju nije ni postojala. Pritom, ispunjena joj je životna želja – da se bavi oftalmologijom.
„Volontirala sam na Odeljenju oftalmologije u Kliničkom centru Srbije, tako da mi je ovim Programom ispunjena želja. Projekat je sjajan zato što se najboljim diplomcima pruža šansa da svoju karijeru započnu upravo u svojoj državi i da ne razmišljaju o inostranstvu. Kod mene je prevagnulo da ostanem ovde definitivno to što je Ministarstvo uslišilo moju želju da se zaposlim na klinici na kojoj sam volontirala i u oblasti koja me interesuje. Nama samo ostaje da opravdamo njihovo poverenje“, kaže odlučna Đurđica.
Dodaje da nema tremu niti osećaj da od ponedeljka počinje da radi zato što je iza nje dug staž u volontiranju.
„Imaću veću odgovornost kada budem postala zaposlena, ali radujem se svemu što sledi. Planiram da idem na specijalizaciju i nakon toga biću lekar specijalista. Bilo je naporno tokom studiranja, mnogo truda i odricanja je bilo, ali sve se isplati kad tad. Zato mojim mlađim kolegama poručujem da se trude, da uče i polažu ispite jer će se trud jednog dana isplatiti“, poručuje ona.
Drugarice i koleginice na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, ali i na budućem poslu u Zdravstvenom centru Užice, Katarina Ćosić (27) i Ivana Božić iz Užica bile su rame uz rame na dodeli ugovora o radu.
Ponosne na sebe, kažu da su srećne što je Srbija prepoznala trud i rad najboljih diplomaca i nagradila ih poslom.
Ipak, Katarina priznaje da je u njenoj glavi postojala opcija da čim završi studije, potraži posao u inostranstvu.
„Ja sam u jednom trenutku poželela da odem i da u nekoj drugoj državi gradim svoju budućnost, međutim, rekla sam sebi: Mora neko i ovde da ostane i da leči naš narod. Nije to to. Svi misle da je najlakše otići preko. A nije. Tako da, želela sam da radim na Odeljenju ginekologije u ZC Užice i to mesto sam i dobila“, kaže Katarina za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
8
Ona je završila fakultet sa prosečnom ocenom 9,45. Svesna je da je diplomirani lekar, ali još uvek nije svesna da će od ponedeljka zvanično lečiti pacijente.
Njena koleginica Ivana dobila je radno mesto na Odeljenju fizikalne medicine. Kaže da je i njoj želja ispunjena, kao i da je i ona gajila mogućnost da ode preko.
„Meni nikako nije bila prva opcija da odem u inostranstvo, ali je postojala kao opcija, međutim s obzirom na to da smo nagrađeni za trud, drago mi je što su te želje ispoštovane. Ponosna sam na sebe jer sam završila medicinu. Fakultet je prilično težak i zahteva dosta odricanja. Kad se samo setim studiranja… Ali idemo dalje, ovo je sada novi korak u mom poglavlju“, navodi ona.
Andreja Andrić (26) iz Mladenovca je prošle godine diplomirao sa prosekom 9,63. Sada je, nakon godinu dana od stečene diplome, dobio posao i to na Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj.
A da nije dobio posao „ovako brzo“, verovatno bi već sada konkurisao za određene pozicije u Nemačkoj.
„Mislio sam o odlasku iz Srbije, iako to nikada nije bila konkretna opcija, ali je postojala kao neka misao da se, možda, u nekom trenutku spakujem i odem, ali nekako mi je lepše kod kuće. Zadovoljan sam i srećan ovde gde jesam. Diplomirao sam, čini mi se nerealnim da je sve to iza mene. Malo sam i zaboravio koliko je bilo mukotrpno, moram da priznam. Kad mi neko kaže: ‘Ma šta je mediicna, nije to ništa’, ne bude mi dobro. Bilo je strašno. Strašno i teško, ali lepo. Zaista lepo. Sledeći potez je specijalizacija iz Dečije adolescentne psihijatrije, takođe na Institutu na kom sam dobio posao“, ističe Andrić.
Ognjen Petrović iz Beograda, kao i njegove kolege, može da se pohvali svojim zavidnim rezultatima – diplomirao je sa prosečnom ocenom 9,93. Ponosan na sebe i svoj uspeh, Ognjen za naš portal kaže da još uvek nije svestan da je dobio ugovor o zaposlenju na Institutu za onkološku hirurgiju u okviru Instituta za onkologiju i radiologiju Sbrije.
„Zadovoljan sam, tu sam volontirao kada sam bio na trećoj i četvrtoj godini. Upoznao sam ljude koji tamo rade, tako da nemam tremu uopšte. Oduvek sam voleo medicinu. Još kao mali, gledao sam neke emisije iz oblasti medicine i dopale su mi se. Opredelio sam se za hirurgiju jer to volim. Nije mi bilo teško da učim obimne knjige jer volim medicinu i zanima me. Jeste bilo teško, ali ja na to ne gledam tako“, ističe Ognjen.
Dodaje da mu je oduvek bila želja da se bavi hirurgijom u Srbiji.
„Želeo sam da u svom poslu pričam svoj jezik, da lečim svoj narod, da se moja deca sutra školuju ovde kao i ja i da žive u ovoj zemlji. Ima nečeg dobrog i kad se ode preko, ali opet si tamo negde građanin drugog reda. Poznajem ljude koji su otišli iz Srbije, ne rade u velikim bolnicama, nego u malim. Nije to to. Ovde nekako svi želimo da napredujemo, da radimo na fakultetu, u nekim velikim zdravstvenim centrima… I eto, danas sam dobio priliku za to“, navodi naš sagovornik.
BONUS VIDEO: Odliv mladih lekara: „Otišla bih bilo gde, i to me čini ekstremno tužnom“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare