4
Obline padavine tokom noći zahvatile su deo Bosne i Hercegovine, a u poplavama je preminulo najmanje 15 ljudi. I u susednoj Crnoj Gori voda se izlila na ulice Budve, dok je u Hrvatskoj reka Krupa premašila nivo vanrednih odbrana od poplava. Pitali smo klimatologa Vladimira Đurđevića sa Instituta za meteorologiju i profesora sa Šumarskog fakulteta, Aleksandra Anđelkovića, da li Srbiji preti slična opasnost i jesmo li mi spremni za takvu situaciju.
Zbog obilnih padavina koje su zahvatila veći deo BiH došlo je poplava u više gradova, u kojima je stradalo najmanje 15 ljudi, među kojima je i beba. Strahuje se da je broj stradalih veći, jer im mnogo nestalih osoba. Najteže je pogođeno mesto Jablanica.
Pitali smo stručnjake da li Srbiji preti sličan scenario, odnosno šta će se dogoditi ukoliko i kod nas dođe do obilnih padavina.
Klimatolog Vladimir Đurđević navodi da sve zavisi koji deo zemlje će zahvatiti obilne padavine.
„Ako na nekom području padne 100 litara kiše to ne znači da će biti izazvane poplave jer se recimo na tom području ne nalazi grad, nema ničega, pa je hidrologija prosto takva da ne dolazi do nakupljanja velike količine vode na jednom mestu, dok na drugom mestu može pasti 50 litara pa da bude neka površina poplavljena“, rekao je Đurđević.
On je dodao da su sistemi zaštite komplikovani za upravljanje i da je tehnološki sistem za najavu poplava vrlo složen.
„On zahteva da imate prognozu vremena da pratite stanje u rekama i još neke stvari da bi ste izdali na vreme upozorenje da će doći do poplava. U našem regionu mi imamo takve sisteme ali bi mogli da budu bolji. Nije jednostavno predviditi sve moguće izglede“, objasnio je sagovornik.
On kaže za naš portal da se na svim rekama zna gde su kritične pozicije na kojima može doći do poplave i da se na tim mestima radi zaštita.
„Postoji sistem za odbranu od poplava koji je pravljen više decenija, problem je samo što je danas klima promenjena i to znači da za kraće vreme možete da imate mnogo veću količinu padavina, što dalje znači da svi ti sistemi koji su pravljeni nisu adekvatni za padavine koje danas imamo“, rekao je Đurđević.
On je objasnio da su poplave sve češće i češće upravo zbog toga što je došlo do velikih klimatskih promena.
Pročitajte još:
„Eto, imali ste pre par nedelja poplave u centralnoj Evropi, pa u Italiji evo sada u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj… Ta učestalost nam pokazuje koliko smo mi nespremni u ovom trenutku. Svi ti sistemi bi trebalo da se unaprede da bi bili efikasni, a posebno što se očekuje još kritičnija klimatska situacija u budućnosti. Znači ne samo da treba da se unaprede sada ti sistemi, nego i za taj period jer će za nekoliko decenija biti mnogo razornije poplave“, objasnio je sagovornik.
Đurđević je dodao da se to stručno zove prilagođavanje na klimatske promene, što se odnosi na to kako da se izmeni infrastruktura, da bi ljudi i materijalna dobra bili zaštićeni od vremenskih nepogoda.
Komentarišući kataklizmu u BiH, profesor Geološko-građevinskog fakulteta u Tuzli Nedim Suljić izjavio za N1 da se plaši da bi ove poplave mogle premašiti one majske 2014. godine. Pitali smo Đurđeviča da li se slaže sa tom tvrdnjom.
„Teško je reći u ovom trenutku da li je poplava koja je pogodila Bosnu i Hercegovinu gora od one koja je pogodila Srbiju 2014. godine, jer je kratak vremenski period da bi se to sagledalo“, rekao je on.
On kaže da se za taj deo Bosne, pre dva dana već videlo u prognozama da će biti velike veličine padavina, ali da to ne znači automatski da će doći do poplava.
„Teško je da se tačno prognozira ukupna količina koja će da padne, jer prognoza može biti da će pasti 60 litara, a da tog dana padne preko 100 litara, zato i naš RHMZ daje informacije da će biti padavina preko neke vrednosti i što je veća ta granica to je veći rizik od poplava“, zaključio je sagovornik Nove.
Za naš portal je na ovu temu govorio i profesor sa Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković, on je i stručnjak za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa.
„Očigledno su primetne promene u padavinskom sistemu, imamo sve duže intervale sa jakim sušama, pa nakon toga kratke intervale sa velikim padavinama. One same po sebi prave veći oticaj i veće su vode koje mogu da izazovu poplave, a presušena zemlja mnogo manje može da upije vode, jer voda mora da potisne prvo vazduh“, objasnio je profesor.
On je dodao da kada su u pitanju urbane sredine, sve nam je pod neupijajućim površinama i da nema dovoljno zelenih površina.
„Nema gde voda da se upije – recimo po centralnim opštinama u Beogradu, a kada voda teče niz ulice jer nema zelenih površina, onda bi ona trebalo da ode u slivnike i da drenaža nju sprovede u reke, ali je problem što vrlo često ti slivnici nisu odgovarajućih dimenzija, ne održavaju se i ima tu još puno stvari koje su problematične“, rekao je Anđelković.
On kaže da nas je 2014. naučila da možemo da izgubimo glave zbog toga.
„Kada bi pogledali državni aparat kao sistem – nismo ništa povodom toga uradili, u pojedinim opštinama se radi nešto, pa imate recimo mobilni sistem za odbranu od poplava u Paraćinu, ali je potrebno da se uradi jedna ozbiljna revizija naših sistema za odbranu od poplava da bi se videlo da li naša korita mogu da prihvate iste količine vode, jer je negde došlo do zasipanja, neka se ne održavaju i tako dalje“, dodao je profesor.
Anđelković je rekao da je za velika naselja jako važno u kom su stanju naši nasipi, jer su nasipi objekti koji nas štite od poplava.
„Ja svakodnevno gledam na mrežama kako recimo Savski nasip pored Novog Beograda prekopava ko kako hoće. Sutra da se desi poplava na Savi ako dođe do poplava tu je ugroženo 200 ili 300 hiljada ljudi“, objasnio je sagovornik.
On kaže da je dovoljno da uporedimo prethode poplave u centralnoj Evropi sa trenutnim u Bosni da bismo videli u kakvom smo zaostatku što se tiče mera za zaštitu od poplava.
„Samo pogledajte koja je površina poplavljena u Bosni, koje su količine padavina tamo i uporedite sa zadnjim poplavama koje su se desile u centralnoj Evropi. Videćete na koliko većoj površini su bile poplave i koliko je više milionskih gradova bilo potopljeno, a koliko su oni imali žrtava i koliko sada žrtava imate u Bosni i Hercegovini. To vam dovoljno govori gde su zemlje Balkana i mi kao jedna od predstavnica, a gde su razvijene zemlje u Evropi što se tiče mera za zaštitu od poplava“, rekao je profesor.
On je dodao da treba determinisati plavne zone, da se napravi jedinstvena karta o tome i da se zabrani privatna gradnja u tim delovima, „jer vi sad imate situaciju da u koritu reke ljudi grade, pogledajte u Tutinu je recimo čovek napravio Hotel u koritu reke“, kazao je sagovornik Nove.
„Imate na sajtu RHMZ-a koliko su sumarne mesečne prosečne padavine da pogledate po gradovima, a vi imate pojavu da se u mnogim opštinama u Srbiji dešava da kiše koje su jednointervalne nadmaše mesečne sumarne kiše. Ako negde za mesec dana treba da padne 80mm kiše a RHMZ najavi da će pasti 60 i više za jedan dan, to je odmah alarm za uzbunu – nemojte parkirati auto pored reke niti ostavljati vredne stvari u nizijama, podignite stvari ako ste u plavnoj zoni“, objasnio je on.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
