0
Ključna reč koja je obeležila proces izbora članova Saveta REM-a, bar po načinu na koji je reagovao veći deo članova nadležnog skupštinskog odbora je bahatost, ocenjuje Dušan Aleksić, docent Filozofskog fakulteta u Nišu i jedan od predloženih kandidata za novi saziv REM-a. On za Nova.rs objašnjava zašto je sa grupom kandidata zatražio da se poništi proces izbora i priča na koji način su se poslanici vlasti odnosili prema kandidatima.
Proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije ovih dana privodi se kraju, a u četvrtak su se u Skupštini Srbije na sednici Odbora za kulturu i informisanje poslanicima, ali i javnosti predstavili kandidati za Savet REM-a. Dušan Aleksić, docent Filozofskog fakulteta u Nišu i istraživač u oblasti medija kandidat je grupe udruženja čiji su ciljevi zaštita dece. U razgovoru za Nova.rs priča kakav je utisak poneo sa sednice skupštinskog Odbora koju je obeležila napeta atmosfera, kao i zašto možemo da očekujemo da će i novi REM biti produžena ruka vlasti i zaštitnik njihovog interesa.
Ispod radara javnosti je da se ovih dana završava proces izbora članova Saveta REM-a. Vi ste jedan od kandidata, koji su zatražili da se proces izbora poništi. Zašto?
Sama činjenica da je celokupan proces izbora članova Saveta REM-a prošao ispod radara javnosti govori da sa tim procesom nešto nije u redu. Samo slobodan REM je put do slobodnih medija u Srbiji, a vlasti je u interesu da se o tome što manje govori kako bi kroz izbor njima bliskih kandidata zadržali kontrolu nad regulatornim telom. Kod 7 od 9 ovlašćenih predlagača uočene su ozbiljne nepravilnosti i kršenje Zakona, naročito onih članova koji se odnose na uslove koje predlagači i kandidati moraju da ispune. Sa više strana je ukazivano na neregularnosti, ali su članovi Odbora većinski odbacili prigovore, što je obesmislilo čitav izbor. Takav proces ne mogu da podržim, niti da učestvujem u njemu, zbog čega sam kao univerzitetski nastavnik i istraživač iz oblasti medija tražio da se proces ponovi u skladu sa Zakonom. U suprotnom dobićemo sastav REM-a koji je sve, samo ne ono što stoji u Zakonu o elektronskim medijima.
Šta je su vaše glavne zamerke?
Zakon o elektronskim medijima je u startu prekršen. Odbor za kulturu i informisanje je bio dužan da najkasnije do 4. avgusta objavi poziv ovlašćenim predlagačima za dostavljanje kandidatura, a poziv je objavljen tek krajem novembra, pa trenutno rad emitera praktično nije ni u čijoj nadležnosti, jer je mandat starom Savetu istekao 4. novembra. Na sajt remontuj.tv, koji su pokrenule Građanske incijative, detaljan je pregled svih uočenih nepravilnosti. Po načinu na koji je veći deo članova nadležnog skupštinskog odbora reagovao na ove primedbe, rekao bih da je ključna reč koja je obeležila čitav proces – bahatost.
Samo predstavljanje kandidata u Skupštini Srbije obeležila je napeta atmosfera. Kakav ste utisak poneli iz parlamenta?
To nije bilo nimalo prijatno iskustvo. Takav način komunikacije, zasnovan na konstantom vikanju, nepostojanju dijaloga, nepoštovanju sagovornika i paušalnoj argumentaciji, nije nešto što mi je blisko. Tokom čitavog izlaganja slušao sam dobacivanja narodne poslanice Nataše Jovanović, pa sam morao i da reagujem jer mi se na taj način uskraćuje pravo da se predstavim na adekvatan način. Nazivan sam “đilasovcem”, indirektno sam prozvan da me je opozicija poslala da provociram, iako sam se više puta ogradio i naglasio da nastupam sa stanovišta eksperta i da nisam povezan ni sa jednom političkom partijom. Ipak, ne mogu da kažem da sam iznenađen, jer je institucija Skupštine Srbije odavno degradirana banalizacijom i uplivom diskursa rijaliti programa koji karakteriše prostakluk i nasilje. Iako je predsednica Odbora Nevena Đurić na kraju istakla da je javno slušanje bilo primer demokratije, ja tu demokratiju nisam video.
Kakav je generalno odnos poslanika prema samom postupku izbora?
Iz izlaganja pojedinih poslanika bilo je jasno da nisu ni pročitali Zakon o elektronskim medijima, a u nekim slučajevima su otvoreno priznali da u kršenju zakona ne vide problem. Tako je poslanik Dušan Marić izjavio da ne vidi ništa sporno u tome da SNS bira članova REM-a jer oni imaju većinu u Skupštini, a takav izbor je u suprotnosti sa zakonom. Njegova stranačka koleginica Nataša Jovanović je izjavila da svako može da se kandiduje što je, ponovo, u suprotnosti sa Zakonom. Da su i ostali članovi Odbora primenili ovaj princip pokazuje primer udruženja novinara kao predlagača, koji moraju imati minimum 300 članova sa plaćenom članarinom. Na konstataciju da su prihvaćene kandidature udruženja koja taj uslov ne ispunjavaju (neke čak i po sopstvenom priznanju u dokumentaciji koju su podneli), odgovor je, bio – pa šta. Tako je vlast suspendovala sve zakonske kriterijume kako bi omogućila učešće kandidatima koje smatra podobnim. Argument je bio da je Odbor tako većinski odlučio, potpuno ignorišući činjenicu da ne može da se glasa o tome da li će Zakon biti poštovan ili ne.
U svom predstavljanju članovima Odbora rekli ste da su pojedini kandidati u sukobu interesa. Na koga konkretno mislite?
Većina kandidata je u nekoj vrsti sukoba interesa. Imamo kandidate koji neskriveno kroz svoje javno delovanje podržavaju vladajuću stranku, pa samim tim ne mogu da budu članovi nezavisnog tela. Tu su i kandidati koji su dugi niz godina zaposleni u REM-u, što je očigledan sukob interesa. A treba podsetiti da je jedan od glavnih razloga za donošenje novog Zakona o elektronskim medijima bio taj što REM nije radio dobro. Zatim, tu su i kandidati koji su vlasnici i suvlasnici medija i agencija za proizvodnju medijskih sadržaja, što je direktno kršenje Zakona. Treba pomenuti i kandidate čije projekte finansira vladajuća partija, kao i one koje su nominovale takozvane “gongo” organizacije ili organizacije preko kojih vladajuća većina ispunjava određene interese.
Ocenili ste takođe da ne možete da se takmičite sa osobama koje nastupaju sa pozicija moći. Da li se od takvih osoba može uopšte očekivati da kao članovi Saveta REM-a u brinu o poštovanju medijskih zakona i procedura?
Rekao sam da ne mogu da se takmičim sa osoboma koje su u ovaj proces ušle zahvaljujući izvrgavanju Zakona o elektronskim medijima, a da ne mogu da razgovaram sa ljudima koji se pozicije moći targetiraju moje studente. Tu mislim na predstavnike vlasti, a u konkretnom slučaju odnosilo se na članove Odbora za kulturu i informisanje iz vladajuće partije. Oni su jasno pokazali da su partijski i privatni, a ne narodni poslanici. Nedeljama, pa i mesecima unazad, demonizuju studente, prete im, ucenjuju i stvaraju atmosferu linča neretko koristeći skupštinsku govornicu i prostor koji im dodeljuju režimski mediji. Potpuno je jasno da takvi ljudi neće dozvoliti da REM bude nezavisno i profesionalno telo. Zakon je u ovom slučaju sveden na nivo lepih želja i pozdrava koji ni do sada nije primenjivan, pa sigurno neće ni ubuduće. Tako da REM do daljeg zasigurno ostaje čuvar vlasti, a ne javnog interesa, bez obzira na to za koja će se personalna rešenja poslanici po diktatu odlučiti.
Vi ste među kandidatima koji su tražili poništavanje postupka izbora. Ukoliko se to ne desi, šta uopšte možemo očekivati od novog Saveta REM-a izbranog u ovom postupku?
Iako je nas petoro, od toga tri univerzitetska profesora iz oblasti medija, tokom javnog slušanja ukazalo na regularnosti, Odbor se u potpunosti oglušio o te primedbe. Oni su po hitnom postupku usvojili listu kandidata i poslali Skupštini na glasanje. Na osnovu toga, jasno je šta možemo da očekujemo – REM koji će nastaviti da bude produžena ruka vlasti i zaštitnik njihovog interesa.
Kao profesor Univerziteta u Nišu, podržali ste studentske zahteve. Kako vam kao nekome ko se bavi medijima izgleda izveštavanje o studentskim blokadama?
Što se tiče televizija sa nacionalnom frekvencijom, to je praktično jedna televizija. “Izveštavanje” o blokadama bazirano je na dominantnom narativu koji je uspostavila vladajuća većina na čelu sa predsednikom države. Time su ove televizije same sebi ukinule informativnu funkciju i postale portparoli vladajuće stranke. Upravo taj primer nam pokazuje koliko neefikasan REM može da bude poguban po čitavo društvo. Dodeljivanje nacionalnih frekvencija ovim televizijama, uprkos jasnim konekcijama sa vladajućim strukturama, zločin je protiv javnog interesa. RTS je pokazao da je i dalje daleko od javnog servisa (koji svi mi plaćamo, inače). Njihova agenda bazirana je na tome da ne naljute SNS i predsednika Vučića, iako im se on svakako ljuti. Tokom izveštavanja prošli su fazu od potpunog ignorisanja, preko izveštavanja u terminima i emisijama koje ne beleže veliku gledanost, do konačnog priznanja da se na ulicama dešava nešto, ali uz obazriv ton. Ipak, ne treba zaboraviti da negativno uokviravanje studenata nije zaobišlo ni RTS, pa su tako u centralnoj informativnoj emisiji simboli koji se koriste na protestima dovedeni u vezu sa simbolima terorističke organizacije Hamas. Moram da istaknem da su studenti veoma posvećeni tome da razbiju taj “medijski mrak” i jasno je da taj put neće biti ni brz ni lak. Zato mi kao građani moramo da im pomognemo i svi zajedno učestvujemo u zaštiti javnog interesa.
