Srbija se poslednjih godina nalazi u centru biotehnoloških inovacija, naročito kroz ambiciozni projekat BIO4 kampusa koji ima za cilj da postavi Srbiju kao lidera u oblasti biotehnologije na Balkanu. Međutim, šta saradnja sa kineskim genomskim gigantom BGI Group, kompanijom koju američke vlasti žele da zabrane, govori o privatnosti genetskih podataka i napretku biotehnološke scene u zemlji?
Piše: Aleksa Tešić, novinar BIRN
BGI, kineski lider u genomskim istraživanjima sa kojim Srbija gradi intenzivnu saradnju na ovom polju, već godinama se suočava sa međunarodnim kontroverzama zbog veza sa kineskom vojskom i svoje involviranosti u genetsko profilisanje kineskog stanovništva.
Srbija je oberučke prihvatila kinesku ruku prijateljstva i primila BGI institut u kovid laboratorije, BIO4 kampus, fakultete, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo…
Sa druge strane Atlantika, američke vlasti žele da zabrane BGI opremu u strahu od krađe genetskih podataka. “Huawei Genomike” kako su BGI krstili pro-zapadni mediji se od početka pandemije, usled geopolitičkog pritiska, okrenuo manje razvijenim tržištima, uključujući Srbiju.
Kompanija je prošle godine otvorila svoj razvojno-istraživački centar na Novom Beogradu i zapošljava više srpskih kompjuterskih stručnjaka. Laboratorije “Vatreno oko” koje su Srbiji donirane iz Kine najavljuju se kao novi centri za sekvenciranje genoma.
Washington Post je u opsežnom izveštaju krajem prošle godine istakao da je ekspanzija Kine na polju genetskih podataka lokalna pretnja po privatnost osetljivih ličnih podataka, a SAD kroz tzv. Biobezbednosni Akt žele da ograniče saradnju američkih kompanija sa BGI.
U tom svetlu međunarodnih previranja domaći eksperti za zaštitu ličnih podatala komentarišu da Srbija mora unaprediti svoju regulativu i nadzor nad genetskim podacima da bi zaštitila privatnost svojih građana i osigurala da genetski materijali ne budu korišćeni u svrhe izvan prvobitno namenjenih.
BGI je svoju prisutnost u Srbiji učvrstio tokom pandemije COVID-19, kada je, zajedno sa rudarskom kompanijom Ziđin, donirao hiljade PCR testova i osnovao laboratorije “Vatreno oko” u Beogradu i Nišu. Ove laboratorije, prvobitno postavljene kao deo medicinske pomoći, ubrzo su postale predmet međunarodne pažnje, pošto su američke obaveštajne službe upozorile da bi ove kineske instalacije mogle biti korišćene za prikupljanje genetskih podataka u svrhe koje prevazilaze deklarisanu namenu.
Izveštaj Washington Posta sa kraja 2023. stavio je Srbiju u središte biotehnološko-geopolitičkih zbivanja, kao zemlju koja je među prvima prihvatila kineske partnere po početku pandemije.
BGI je početkom i tokom pandemije Srbiji poklonio na hiljade PCR testova za detekciju virusa kovid-19, a zajedno sa rudarskom kompanijom Ziđin i instalirao dve laboratorije Vatreno oko, u Beogradu u okviru Kliničkog Centra Srbije i u Nišu u okviru Instituta za javno zdravlje. Donacije su došle kao šira podrška od Kine ka Srbiji, pa je tako Ziđin krajem 2023. donirao 1.2 miliona evra Centru za sekvenciranje genoma u okviru IMGGI, koji je otvoren u kooperaciji sa BGI.
Pored medicinske opreme, pomoć je stigla i u znanju, “know-how”, pa su kineski stručnjaci pomagali lokalnim prilikom instalacije “Vatreno oko” i godinama nakon, u Centru za sekvenciranje genoma. Ministarke zdravlja i nauke, Danica Grujičić i Jelena Begović, krajem novembra 2022. godine razgovarale su sa delegacijom firme BGI o pretvaranju laboratorija u centre za sekvenciranje ljudskog genoma uvođenjem novih tehnologija koje bi na osnovu jedne kapi krvi mogle da predviđaju bolesti.
Kako pišu Južne Vesti, niška laboratorija “Vatreno oko” danas radi i druge vrste analiza molekularne dijagnostike, među kojima su različiti testovi koji se odnose na HPV virus, HIV, hepatitis B i C.
Iz kineske kompanije nekoliko puta su negirali tehničku mogućnost prikupljanja podataka kada se oprema nalazi pod tuđom jurisdikcijom.
Međunarodne tenzije između SAD i Kine u vezi s genetičkom opremom datiraju sa početka prošle decenije kada je Kina počela da razvija sopstvene sekvencere genoma. Već godinama traje sudski rat između BGI i američke Ilumina oko prava intelektualne svojine.
Pritisak na BGI-ja pojačao se s’pandemijom kada je kompanija donirala medicinsku opremu i osnivala laboratorije „Vatreno oko“ širom sveta, što je izazvalo reakciju SAD-a zbog navodnog prikupljanja genetskih podataka. BGI je označen kao produžena ruka kineske Komunističke partije, dok SAD pokušava da ograniči njegovo prisustvo na svom tržištu.
Rojtersov izveštaj od jula 2021. piše da BGI i kineska Narodnooslobodilačka armija od 2010. godine sprovode niz zajedničkih istraživanja koja se fokusiraju na genetske podatke s ciljem unapređenja vojnih sposobnosti. Rojters piše da su genetski podaci za potrebe ovih naučnih istraživanja prikupljeni putem BGI-ovih prenatalnih NIFTY testova od miliona trudnica širom sveta. Neka od tih istraživanja uključivala su razvoj genetskih terapija i identifikaciju genetskih predispozicija kod vojnika, proučavanje gubitka sluha kod vojnika izloženih buci i eksplozijama tokom obuke, gde su korišćene matične ćelije i genetska terapija. Pored toga, BGI je radio na analizama gena vezanih za otpornost vojnika na visinske bolesti, istražujući genetske varijacije kod kineskih Han vojnika stacioniranih u Tibetu i Xinjiangu, regijama s velikim nadmorskim visinama.
Među retkim pre-pandemijskim kontroverzama američki mediji su isticali naučne eksperimente BGI, koji je 2014. istraživao gene povezane s inteligencijom, analizirajući DNK preko 2.000 izuzetno obdarenih pojedinaca. Cilj je bio da se u budućnosti omogući testiranje embriona na visoki IQ, što su američki naučnici smatrali preuranjenim. Godinu dana kasnije, BGI je proizveo genetski modifikovane mikro svinje koje su prodavane kao kućni ljubimci.
Analiza Australijskog instituta za stratešku politiku ukazuje da kineske regulative iz 2019. godine o upravljanju ljudskim genetskim resursima, nalažu kompanijama koje sarađuju sa javnim bezbednosnim biroima u razvoju novih forenzičkih proizvoda moraju deliti patente i rezultate sa policijom.
Pored naučnih istraživanja za Narodnooslobodilačku armiju Kine, kompanija je posredno učestvovala u kreaciji velike baze genetskih podataka kineskog stanovništa ,čiju je izgradnju, uz prikupljanje genetskog uzorka miliona ljudi bez kriminalne prošlosti, predvodila kineska policija.
Srpski Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti ranije je izjavio za medije da nije bilo prijava prenosa podataka iz Srbije od strane kineske kompanije i njenih podružnica do sada. U proteklih nekoliko godina, u Srbiji su se desili brojni incidenti curenja osetljivih podataka pacijenata, što ukazuje na ozbiljne propuste u zaštiti privatnosti. Od slučaja u Klinici „Dr Laza Lazarević“, gde su podaci o psihijatrijskom pacijentu završili u javnosti, preko skandala u porodilištu Betanija u Novom Sadu, gde su lični podaci porodilja ilegalno stigli do kompanija koje reklamiraju adaptirano mleko, pa sve do hakerskog napada na kompaniju „Fresenius“, gde su kompromitovani podaci pacijenata na dijalizi, do curenja iz nekoliko privatnih klinika jasno je da sistem zaštite podataka u zdravstvenom sektoru Srbije ima ozbiljne manjkavosti. Tokom pandemije, dodatni incident se desio kada su korisničko ime i lozinka za sistem „Covid-19“ bili javno dostupni na internetu, što je omogućilo neovlašćen pristup podacima o pacijentima. Ovi slučajevi otvaraju pitanje odgovornosti nadležnih institucija i ukazuju na hitnu potrebu za unapređenjem sigurnosnih protokola kako bi se osigurala privatnost građana u zdravstvenom sistemu.
Naime, kako analiza Australijskog instituta za stratešku politiku pokazuje BGI podružnica Forenzik Genomiks Internešenal je na listi kompanija čija oprema je korišćena u masovnom genetskom profilisanju kineskog stanovništva.
Kineske vlasti od 2013. prikupljaju DNK uzorke i od pripadnika etničkih manjina i običnih građana, bez njihovog pristanka. Program je počeo u Tibetu i Sinđijangu, a od 2017. se proširio na celu Kinu, uključujući ciljano prikupljanje hromozoma muške populacije muškaraca, koje omogućavaju praćenje i nadzor porodičnih loza. Forenzik Genomiks Internešenal, u vlasništvu BGI, potpisao je avgusta 2018. godine sporazum o strateškom partnerstvu sa Biroom javne bezbednosti u Sijanu i sarađivao je s drugim biroima javne bezbednosti na izgradnji genetkih baza podataka kao deo ovog nacionalnog programa. U program su bile upletene i američke kompanije poput Termo Fišer, koja je početkom ove godine zaustavila izvoz svoje opreme u Kinu. Američka kompanija aktivna je i u Srbiji, gde sprovodi klinička istraživanja.
Kada je u pitanju domaća regulativa koja okružuje zaštitu genetskih podataka, Rodoljub Šabić ističe da niska kultura zaštite ličnih informacija, utiče i na privatnost genetskih podataka, te da postojeći Zakon o nacionalnom DNK registru sadrži brojne mane, poput te da nadzor nad sprovođenjem zakona vrši MUP, koji ga i sprovodi.
“Najgore je predviđanje mogućnosti da se Registar, osim za potrebe krivičnog posrupka koristi i u svrhu ‘sprečavanja i zaštite od pretnji nacionalnoj i javnoj bezbednosti’. Ovakva izuzetno široka formulacija praktično ostavlja mogućnost policiji, BIA ili drugim bezbednosnim službama da bilo koga proglase „pretnjom po nacionalnu i javnu bezbednost“ uvrste u DNK registar. Imajući u vidu sa kakvom lakoćom su već neke postupke građana koji su eventualno bili prekršaji protiv javnog reda i mira tretirali kao ‘napad na ustavno uređenje’ ovo bi pretpostavljalo nedopustivo veliki rizik zloupotrebe”, zaključuje Šabić i podseća da su sve DNK laboratorije na teritoriji Republike Srbije u obavezi da dostavljaju MUP-u genetske podatke za potrebe krivičnog postupka i utvrđivanja identiteta.
I domaći prirodnjački fakulteti intenzivno razvijaju saradnju sa kineskim genomskim gigantom BGI, dok se u isto vreme renomirani britanski univerziteti, među kojima su Oksford i Kembridž, suočavaju s pitanjima britanskih obaveštajnih službi o prirodi svoje saradnje sa istom kompanijom. Dok britanske institucije razmatraju moguće bezbednosne rizike u vezi sa ovim kineskim partnerom, u Srbiji je saradnja s BGI-jem viđena kao ključ za razvoj domaće nauke.
Predlog američkog zakona poznatog kao Biobezbednosni akt, koji ima za cilj da ograniči poslovanje BGI na teritoriji SAD, izazvao je zabrinutost među tamošnjim naučnicima koji se oslanjaju na opremu i saradnju sa kineskim partnerima. Genetičar Oliver Stojković smatra da ovaj zakon neće direktno uticati na srpske naučnike, osim u slučajevima kada su njihovi projekti finansirani od strane američkih institucija, što bi moglo dovesti do uskraćivanja sredstava.
Strateški pristup saradnji sa BGI-jem predstavlja ulazak kineske kompanije u srpsku nauku, otvarajući vrata za ambiciozne projekte i potencijalna tehnološka unapređenja. Srpski stručnjaci već su uključeni u nekoliko istraživačkih projekata koje podržava BGI, a najavljen je i veliki genetski projekat „1000 balkanskih genoma”.
Pretragom otvorenih izvora moguće je pronaći više naučnih istraživanja koja su nastala u saradnji kineskog instituta i domaćih stručnjaka, odnosno ispitanika.
Jedno od istraživanja proučava kako neki pacijenti sa fenilketonurijom, poremećajem koji obično izaziva poteškoće u učenju, uspevaju da izbegnu ove probleme i bez tretmana. Naučnici su otkrili da specifične promene u određenim genima možda pomažu mozgu da bolje funkcioniše, ali to još uvek nije potpuno potvrđeno. Drugo istraživanje, čiji su autori ETF-a i MGI, ogranak BGI, testiralo je metode koje ubrzavaju rad računara dok obrađuju podatke o genima u ćelijama. Uzgred, kineski institut ima i jedan patent u vezi metodologije sekvenciranja nukleinske kiseline registrovan u Srbiji.
Kineski institut BGI, kontroverzan zbog navodnih manipulacija sa genetskim podacima, održava kinesku Nacionalnu BioBanku pod kontrolom vlade Kine. Takođe, jedan je od prvih postao partner na domaćem projektu BIO4 kampusa, ambicioznog projekta vrednog nekoliko stotina miliona evra, čija izgradnja samo što nije krenula na prostoru Instituta “Torlak”, Farmaceutskog fakulteta i IMGGI.
Kako najavljuje državni vrh kampus bi bio spoj biologije i tehnologije, veštačke inteligencije, te bi imao i biobanku za skladištenje genetskih podataka.
Zvanični sajt BIO4 kampusa već je oglasio izdavanje laboratorijskog i kancelarijskog prostora, te ističe resurse koje Srbija poseduje- poput digitalizovanog zdravstva, brzinu odobravanja kliničkih studija, doktorski kadar, Institut za veštačku inteligenciju, superkompjuter…
Centar za sekvenciranje genoma koji je Srbiji donirao BGI ističe na zvaničnom sajtu da podatke skladišti na Nacionalnoj platformi za veštačku inteligenciju. Kompanija BGI ali i državni vrh Srbije ističe značaj primene veštačke inteligencije u genomici, preciznoj i prediktivoj medicini, dijagnostici…
BGI i podružnica MGI su u međuvremenu na Novom Beogradu osnovali razvojno-istraživački centar koji zapošljava više srpskih algoritamskih stručnjaka.
Specijalista za regulaciju veštačke inteligencije Tamara Zavišić ističe da je transparentnost ključna kada je reč o treniranju veštačke inteligencije jer omogućava građanima da razumeju svrhu i način obrade njihovih podataka, što doprinosi poverenju u projekte.
“Genetski podaci spadaju u posebne vrste podataka o ličnosti, a obrada posebnih vrsta podataka može biti dozvoljena pod određenim uslovima, uključujući izričit pristanak lica, u slučaju kada je obrada neophodna zbog značajnog javnog interesa ili naučnih istraživanja”, kaže Zavišić i dodaje da privatne kompanije nemaju obavezu otkrivanja detalja algoritama, tehničkih metoda ili arhitekture modela koji su ključni za njihovo poslovanje.
Podaci koji bi se koristili za projekat “1000 balkanskih genoma” ali i još neke najavljivane medicinske projekte bili bi skladišteni u Državnom Data Centru u Kragujevcu.
Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za zaštitu podatka o ličnosti, osvrnuo se na centralizaciju podataka u okviru Državnog Data Centra i BIO4 kampusa, u kome se najavljuje formiranje biobanke.
“To je tzv. problem „svih jaja u jednoj korpi“, – dakle kad neka baza podataka bude kompromitovana onda su riziku izloženi svi podaci u njoj. Ako su na jednom mestu svi podaci izloženi su riziku svi, ogroman broj podataka. Kad postoji više baza podataka, kojima je ,razume se, u slučaju potrebe ovlašćenim korisnicima obezbeđen efikasan pristup rizik usled ‘provale’ je manji. Ali naša vlast misli drukčije i opredeljena je za uspostavljanje velikih, centralizovanih baza ličnih podataka.”, zaključuje Šabić.