Zanemareno dete je često u većoj opasnosti od zlostavljanog, da ispolji agresivno i neočekivano ponašanje, koje može ugroziti samo dete, ali i okolinu. Kod takvog deteta nikada ne znate šta mu je u glavi, sa njim ili njom niko ne razgovara, ne posvećuje pažnju, ne odgovara na pitanja, a kada ono učini nepopravljivo, pitamo se: ‘Zašto?’ Dete koje je učinilo masovno ubistvo je takođe žrtva, ali sredine u kojoj živi i ovog društva koje nas je dovelo do “pucanja”, priča za Nova.rs Uroš Rajaković, psiholog.

Veliko je pitanje šta je kod kuće trpelo dete koje je počinilo masovno ubistvo, ističe on.

U pitanju je očigledno pametno dete koje je imalo dobre ocene, učestvovalo na takmičenjima, drugari kažu da je bio miran i povučen, pa šta se to onda dogodilo sa Kostom?

Foto: Privatana arhiva/Kosta K.

“Kao neko ko je radio u socijalnoj zaštiti, moram da primetim da ovakvo ponašanje može biti posledica poremećenih porodičnih odnosa, ali ne pričam o zlostavljanju, već upravo o zanemarivanju, koje nije vidljivo, ne može da se prepozna, a posledica su mu najranjivija deca, od kojih ne znate šta možete da očekujete. Takođe, činjenica da je ovo dete znalo gde stoji oružje i kako se koristi pokazuje kakav model je imalo u kući. Oružje, pucanje i nasilje, verovato nisu bili tabu”.

Foto: TANJUG/ STR

Pustili smo duha iz boce i sada pokušavamo da ga vratimo.

“Društvo u Srbiji je već godinama u vrlo nepovoljnoj atmosferi po odrastanje dece. Vaspitavamo ih u užasnim okolnostima, na televiziji su svakakvi programi, slobodno vreme provode na internetu, društvenim mrežama i igricama. Ponašanje odraslih u javnosti, ali i privatno je katastrofalno, a niko ne razmišlja o posledicama. Tog duha iz boce smo pustili mi i nećemo ga lako vratiti. Borba za rejting se neće sama utišati, ali pritisak zajednice, roditelja, prosvete, kvalitetnog i obrazovanog dela društva, tome može da stane na put. To bi značilo uvođenje veće kontrole medija, interneta, porodičnih odnosa u krajnjoj liniji. Konačno moramo da stavimo prst na čelo, da uvedemo zakonske zabrane rijaliti programa, izveštavanja o nasilju, kriminalu i bezvrednim sadržajima, koja deci, uz nasilne igrice i društvene mreže, peru um i preuzimaju kontrolu nad njihovim ponašanjem, uz obavezno odsustvo roditelja iz njihovih život. Kada je suicid u pitanju, postoje protokoli izvešavanja, a isti taj sistem rada treba primeniti na svaki segment nasilja koji se dešava u društvu, da ti sadržaji ne budu dostupni svima, posebno ne deci”, naglašava Rajaković.

Foto:Screenshot/Youtube/Zadruga Official

Ovakve stvari se ne dešavaju slučajno.

“Neće se desiti onda kada vaspitanju dece pristupamo kao posvećeni i prisutni, a to uključuje aktivno i angažovano roditeljstvo. Ako nam nije problem da na radnom mestu brinemo o svojim zaposlenima, o timu, o kolegama, da za te stvari mamo vremena, volje i motivacije, onda bi taj model trebalo prebaciti i na porodicu. Da se isto tako bavimo svojom decom i partnerskim odnosima, iako tu ne dobijamo platu, ali nagrada je mnogo veća, međutim možemo i izgubiti mnogo više, ako ne pazimo”, naglašava Rajaković.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ključne reči su globalizacija i nedostatak vremena.

Pročitajte još:

“Roditelji ove reči koriste često kao izgovor, pa čak i tokom tog ograničenog vremena koje provodimo kod kuće, decu kritikujemo sa ‘Nemojte da čujem te gluposti”, kada kažu nešto neprimereno, ali to ne znači da to ne treba da gledaju, rade, slušaju, već samo da mi ne želimo da čujemo. Oni će onda staviti slušalice i nastaviti u tišini. Umesto da ih kritikujemo, zanemarujemo i zapostavljamo, treba da predložimo kampovanje, fudbal, pozoriše, bilo kakvu zajedničku aktivnost u kojoj će uživati i roditelj i dete”, kaže psiholog.

Roditelji moraju biti otvoreni prema deci i po pitanju ovakvih tragičnih slučajeva.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

“Posle užasnih događaja u ovoj beogradskoj osnovnoj školi, moramo biti otvoreni prema deci, da kroz njihova pitanja, od njih dobijemo sadržaj. Deca su sve čula na internetu, oni sve znaju, ali sačekajte da vas prvo sami pitaju, pa kad iznesu svoj sadržaj i mišljenje o tome, onda ga rekonstruišite i preradite, pa ga tako prerađnog vratite njima. Bez moralisanja, patetike, krupnih reči, ali uz obavezan roditeljski savet”, kaže psiholog.

Podsetimo, u pucnjavi koja se jutros oko osam sati dogodila u osnovnoj školi na Vračaru, ubijeno je devet osoba. Među žrtvama su deca, nastvanica istorije, kao i čuvar škole, dok su šestoro dece i jedan nastavnik ranjeni i zbrinuti u Urgentnom centru i Tiršovoj. Zbog pucnjave uhapšen je Kosta K. (14), učenik škole.

BONUS VIDEO: Zdravstveni radnici o pucnjavi na Vračaru

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare