Mladi ljudi donose odluku o tome da li da zasnuju porodicu ili emigriraju na osnovu svoje percepcije perspektive dobrog života u rodnoj zemlji. Trend pada u stopi rađanja i uporna emigracija mladih, ubedljivo govore o trendu koji je, barem u srednjem roku, neizlečiv
Pišu: Ognjen Radonjić, Ivan Ostojić
Ključni faktor proizvodnje koji kombinuje prirodne resurse, kapital, organizaciju i inovacije u više ili manje napredni tehnološki algoritam jeste humani kapital – njegova starosna i kvalifikaciona struktura. Dosledno, što jedna zemlja ima više stanovnika, što je populacija mlađa i kvalifikovanija, to je veći potencijal proizvodnje i obrnuto. Zemlje koje se suočavaju sa opadanjem broja stanovnika, a koje nisu u stanju da taj pad nadomeste imigracijom i/ili naprednom tehnologijom, suočavaju se sa padom u proizvodnoj moći i produktivnosti, piše Nedeljnik.
Nekoliko je ključnih činilaca pada u broju stanovnika. U tekstu Odliv mozgova: Svake godine ostanemo bez 26,2 milijarde dolara , analizirali smo emigraciju radne snage koja ima za posledicu pad u produktivnosti zemlje porekla sa jedne i rast u produktivnosti i proizvodnoj moći zemlje destinacije sa druge strane.
Srbija je po stopi smrtnosti druga zemlja na svetu u 2021. sa 20 preminulih na 1000. stanovnika. Primetno je da od 25 zemalja sa najvećom stopom smrtnosti na svetu, njih 20 su bivše tranzicione zemlje, kao i da se sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Albanije, nalaze na ovom spisku
Jedan od glavnih razloga ovako značajnog pada stanovništva jeste negativan prirodni priraštaj (Grafikon 2). U posmatranom periodu, kumulativni negativni prirodni priraštaj iznosi 468.000, odnosno 43.000 ljudi prosečno godišnje.
Sledeća dva faktora kojima ćemo posvetiti pažnju jesu broj umrlih i rođenih jer što je veći jaz među njima, to prirodni priraštaj (razlika između umrlih i rođenih) više raste u negativnom ili pozitivnom smeru.
Tako je, u poslednjih 11 godina, zvanični broj stanovnika u Srbiji pao sa 7,2 na 6,7 miliona, odnosno za 535.000 ljudi (Grafikon 1). Kumulativno gledano, zvanični broj stanovnika Srbije je u posmatranom periodu pao za 7,7%, odnosno za 0,7% prosečno godišnje.
Kako bi obezbedili uporedivost podataka sa drugim zemljama, potrebno je ove podatke izraziti kroz stopu smrtnosti (preminulih na 1.000 stanovnika) i stopu rađanja (rođenih na 1.000 stanovnika).
Dosledno tome, na Grafikonu 3 možemo videti poražavajuće podatke – Srbija je po stopi smrtnosti druga zemlja na svetu u 2021. sa 20 preminulih na 1000. stanovnika.
Takođe, primetno je da od 25 zemalja sa najvećom stopom smrtnosti na svetu, njih 20 su bivše tranzicione zemlje, kao i da se sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Albanije, nalaze na ovom spisku. Ne manje važno, u poređenju sa naprednim bivšim tranzicionim zemljama koje su bile predmet naše prethodne analize, odnosno Poljskom, Slovačkom i Češkom, stopa smrtnosti je u Srbiji veća za 48%.
Kada su novorođeni u pitanju, Srbija je u 2021. bila na 19. mestu na svetu po najnižoj stopi rađanja sa 9,1 rođenim detetom na 1.000 stanovnika (Grafikon 4).
Takođe, primetno je da od 25 zemalja sa najnižom stopom rađanja na svetu, skoro polovina, odnosno 11 njih su bivše tranzicione zemlje. U odnosu na Poljsku, Srbija ima nešto višu stopu rađanja, ali i daleko višu stopu smrtnosti. Slovačka i Češka su i po ovom pitanju bolje rangirane od Srbije sa stopom rađanja od 10,4 i 10,6.
Opširnije čitajte OVDE.
****