Kako je nastao i slavio 22. decembar – Dan JNA

Društvo 22. dec. 202021:53 > 22:21
Podeli:
Foto:Screenshot/Youtube

Društvene mreže i profili bivših visokih oficira, ali i podoficira, puni su od ranog jutra čestitki povodom 22. decembra - dana Jugoslovenske narodne armije, vojske koja je umrla kad i država u krvi građanskog rata. Svi dojučerašnji saborci, koji su se pet godina gledali preko nišina, počeli su odjednom da slave 22. decembar. Ovu "čorbu" zakuvali su mediji koji JNA vezuju za vojnički pasulj, drnč, M48 i vojni rok, jel' te ko je bio požarni, a ko stražar….

Iako Socijalističke Federetivne Republike Jugoslavije već 30 godina nema, kao i JNA, neomitska priča o tadašnjoj vojsci i te kako je živa, mada većina onih rođenih posle 1991. ne zna ni kad je nastala, kako je nastala i kako je umrla. Neki JNA vezuju za Vojsku Jugoslavije i SRJ, pa „opale“ i da S ima veze sa socijalstičkom?! Ali, to nije tema.

Oko datuma JNA među nekim „povjesničarima“, „svjedocima historije“, istoričarima i raznim generalimusima bilo je spora kad se zapravo slavio dan JNA. E, sad, tu postoje dva perioda. Jedan od 1941. do 1948. i drugi od 1948. do 1991. godine.

Foto:Screenshot/Youtube

Zvanično, u vojnoj literaturi se kaže da je Dan Jugoslovenske narodne armije bio ustanovljen kao praznik u čast stvaranja Prve proleterske brigade, prve regularne jednice NOVJ i znak sećanja na borbeni i revolucionarni put naše armije. Dan JNA proglašen je za praznik naredbom Vrhovnog komandanta oružanih snaga i ministra narodne odbrane FNRJ 20. oktobra 1947. Ovako to zvuči zvanično i formalno.

Posle propasti Užičke republike gro partizanskih snaga izbeglo je u istočnu Bosnu. Glavna koncentracija partizanskih jednica bilo je malo bosansko mesto Rudo. Drug Tito, po odluci CK KPJ, donosi naredbu da 21. decembra 1941. godine bude formirana  Prva proleterska narodno oslobodilačka udarna brigada. Brigada je bila sastavljena od šest bataljona (1. lovćenski, 2. crnogorski, 3. kraljevački, 4. kragujevački, 5. šumadijski i 6. beogradski bataljon), kao i prištapske jednice, prateće komore i saniteta. Formacija je predviđala i da se u brigadu uključe još neki bataljoni.

Kratko vreme, od formiranja brigade do postavljenja Koče Popovića za komandanta, brigadom je komandovao lično vrhovni komandant Josip Broz Tito.

Foto:Screenshot/Youtube

Komandni kadar brigade sačinjavala su tri učesnika u Španskom građanskom ratu i komandanti bataljona i komandiri četa, koji su služili u bivšoj jugoslovenskoj vojsci. Za komandanta brigade izabran je španski revolucionar, komunista i predratni student na pariskoj Sorboni Konstantin Koča Popović, za politkomesara izabran je Filip Kljajić Fića, za zamenika komandanta brigade Danilo Lekić, a za zamenika politkomesara Mijalko Todorović Plavi, svi kasnije visoki funkcioneri SFRJ. Brigada je tokom svog ratnog puta učestvovala u najtežim bitkama za oslobođenje Jugoslavije od nacističkog okupatora, zbog čega je bila odlikovana Ordenom narodnog heroja.

Ironijom sudbine ili namernom odlukom druga „Starog“, brigada je osnovana baš na rođendan sovjetskog lidera Josifa Visarijonoviča Džuhašvilija Staljina. Neki teoretičari su tvrdili, da je brigada kao udarna pesnica komunističkog pokreta, trebala da pokaže „tavarišu“ Džugašviliju da će komunizam biti odbranjen i jednica biti spremna za svetsku revoluciju. Neki tvrde da „tavariš“ Staljin i nije bio oduševljen njenim formiranjem, ali nemilosrdna Kominterna je popustila.

Elem, sa formiranjem Prve proleterske brigade započeta je bila nova faza NOR – a i razvitka armije. Opredeljujući se za oružani ustanak i revoluciju Partija je odredila njen karakter i karakter nove armije. Regrutovanje u ovu brigadu bilo je pojedinačno ili kolektivno dobrovoljnim putem. Oko 40 odsto boraca nije služilo vojsku, pa nisu bili stručno osposobljeni za vojna znanja i veštine. Brigada je formirana, uglavnom, od ljudstva sa teritorije Srbije i Crne Gore, ali je u njenom sastavu na dan formiranja bilo boraca i iz Slovenije (ceo jedan vod), Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

U svojim retkim intervjuima Koča Popović je na pitanje. kako je baš njega Tito izabrao za komandanta, rekao da ga je primetio verovatno na istupanju u Stolicama, gde se pojavio kao komandant Posavskog odreda i istakao da partizanski, odnosno gerilski rat, treba biti osnova borbe protiv okupatora što je Tito, prema Kočinim rečima, zapazio.

Foto:Screenshot/Youtube

Ratni put brigade počeo je sa zbornog mesta, okršajem sa Italijanima u Gaočićima, a ostalo je istorija, jer nije bilo nijednog dela SFRJ gde ova brigada nije učestvovala u okršajima sa Nemcima, Italijanima, ustašama, četnicima….

Posleratna idila trajala je jako kratko, svega tri godine je Jugoslovenska armija slavila 21. decembar kao svoj praznik. Sve, pa i datum slavljenja praznika, menja se prema tvrdnjama nekih istoričara posle ideološkog razlaza sa Sovjetima i donošenjem Rezolucije Informbiroa. Zbog svađe sa Staljinom za zvanični datum proslave uzima se 22. decembar i od tada to ostaje praznik JNA.

Tog dana u Oružanim snagama SFRJ delili su se novi činovi, unapređenja. U čast Dana armije Savezni sekretarijat za narodnu odbranu je svake godine dodeljivao nagradu „Dvadeset drugi decembar“, a povodom svake desetogodišnjice JNA jubilarne spomen-medalje.

Foto:Screenshot/Youtube

Sastav JNA

JNA se sastojala od vidova, rodova i službi. Vidovi su bili: Kopnena vojska, Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana i Ratna mornarica. Rodovi su bili: pešadija, artiljerija, artiljerijsko-raketne jedinice protivvazdušne odbrane (u sva tri vida JNA), oklopne jedinice, inženjerija, ABH odbrana, veza i granične jedinice.

Službe u JNA bile su: tehnička služba, građevinska služba, intendantska služba, saobraćajna služba, vazduhoplovno-tehnička služba, organi bezbednosti i vojna policija, sanitetska služba, veterinarska služba, finansijska služba, administrativna služba, pravna služba, geodetska služba, muzička služba i informatika u OS. Krajem 80-ih godina VOJIN (Vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje) postao je rod vojske.

Vojna obaveza u JNA bila je opšta. Sastojala se od regrutne obaveze, obaveze služenja vojnog roka od godinu dana i služenja u rezervnom sastavu. To su bili pripadnici Teritorijalne odbrane koje su imale svaka od šest republika i dve autonomne pokrajine. Upravo TO, koja je nastala 1968., postala je kasnije baza za razvoj čak nekoliko vojski.

Foto:Screenshot/Youtube

Mit o četvrtoj ili sedmoj vojnoj sili u Evropi

U polemikama na internetu česta su prepucavanja nekadašnjih pripadnika JNA, od generala pa do običnih redova, o tome da li je JNA bila četvrta, treća ili sedma, pa čak i osma armija u Evropi. Tema beskonačna, ali zanimljiva. Uoči raspada imala je 240.000 vojnika pod oružjem, a u slučaju mobilizacije ta cifra se, prema nekim izvorima, penjala od milion do milion i po. Iz Drugog svetskog rata izašla je sa brojnim stanjem od 800.000 vojnika i bila je u vrhu evropskih armija.

Komentari

Vaš komentar