Zbog ratnih sukoba i sankcija cene žitarica su drastično poskupele na svetskim berzama što se odrazilo i na cenu brašna. U odnosu na prošlu godinu, ova osnovna životna namirnica je u Srbiji poskupela sa 26 na više od 50 dinara, zbog čega pekari najavljuju poskupljenje hleba na 80 dinara.
„Cene brašna su prošle jeseni doživele veliki skok sa 26 na 41 dinar i bile su na tom nivou do krize u Ukrajini kada su opet porasle. Moramo znati da su Rusija i Ukrajina najveći svetski izvoznici pšenice sa oko 29 odsto tako da beležimo snažan rast na svim svetskim berzama. To je dovelo do toga da jedan kilogram brašna u Srbiji košta više od 50 dinara i neizvesno je gde će se to zaustaviti. Najnovije prognoze su da će ići i više od 55 dinara“, navodi Aco Ćalović, finansijski direktor „PONS“, najvećeg pekarskog preduzeća u Zapadnoj Srbiji.
Prema njegovoj oceni, trenutne cene će se koliko – toliko kontrolisati sve dok su energenti pod kontrolom.
„Postoje dve vrste hleba. Imamo obaveznu proizvodnju od najmanje 30 odsto narodnog hleba ‘Sava’ čija je cena ograničena na 46 dinara. Ona je održiva zato što se brašno obezbeđuje iz robnih rezervi od strane države, a košta 30 dinara. Tržišne cene brašna koje su više od 50 dinara uslovljavaju da ovaj drugi deo proizvodnje mora biti po znatno višim cenama. Te cene su sigurno i 70 i 80 dinara, i ono što je najgore ponavljam, ne znamo gde će se zaustaviti taj rast. Mi pekari moramo da mislimo i o kupovnoj moći naših potrošača, tako da ćemo biti veoma oprezni kod svakog poskupljenja i gledati da to bude najminimalnije. Podsećam, da do 30. juna imamo obećanja Vlade Srbije da neće biti poskupljenja energenata, tako da će do tada nekako biti moguće kontrolisati cene na ovim nivoima“, navodi Ćalović.
On je pozdravio odluku da se ograniči izvoz brašna, ali, ipak, smatra da to neće biti dugoročno rešenje.
Čačani sa kojima smo razgovarali su svesni svega što se dešava u svetu i kod nas. Oni smatraju da pekari moraju da se rukovode tržištem, ali se pitaju kako će preživeti.
„Živim sa troje odrasle dece, svršenih studenata. Plaćam kiriju za stan i sve obaveze. Struju, telefon, internet, čistačicu… Jedno dete radi, a ostali su nezaposleni. U firmi gde sam zaposlena primam minimalac. Svaki dan mi je neophodno bar tri hleba da kupim. Verujte, ne krivim pekare, ali smatram da je naša država ‘pukla’ po svim šavovima“, navodi za naš portal Snežana Đorđević.
Prema njenim rečima, vlast govori o „zlatnom dobu“, a ono je samo za njihovu felu.
„Bogate se i rade šta god hoće u ovoj zemlji. Pričaju o BDP-u, rastu, kupuju zlato, a mi, mi ćemo da pasemo travu“, kaže naša sagovornica.
Naš drugi sagovornik, Nenad Nešović se iznenadio kada je, nažalost, čekajući u redu u banci video baku koja je došla da podigne devedeset dinara jer toliko ima na računu.
„Zamislite tu muku, pitam se kako ta starica živi. Kako će ona da kupi hleb, jer ne može ni sada da obezbedi ono što joj je potrebno“, ispričao nam je on.
Inače, cena hleba u Čačku uopšte nije ujednačena. Od prodavnice do druge trgovinske radnje razlike su od pet do 15 dinara, za istu vrstu te životne namirnice. Zavise i od prodavca, tj. trgovine u kojoj pazarite, ali i proizvođača. Najskuplje su specijalne, kao što je tost, koje se prodaju od 100 pa do skoro 200, a rezani hlebovi su od 69 do 92 dinara.
Bonus video – Marković: Skuplja setva – skuplji hleb
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare