0
Povećanje plata za 12,5 odsto, koje je od 1. januara stupilo na snagu, prosvetni radnici će osetiti tek u februaru, kada će im biti isplaćena januarska plata.
Budući da se plate zaposlenima u obrazovanju isplaćuju 6. i 21. u mesecu, zaposleni će tek sa drugim delom videti na čemu su, ali će već isplatom prvog dela januarske plate osetiti koliko-toliko povećanje.
Međutim, zbog neradnih dana u ovom mesecu povišica koju će prosvetari dobiti u februaru biće nešto manja od pomenutih 12, 5 odsto, jer se za dane državnog praznika ne prima plata već naknada zarade koja se po Zakonu o radu obračunava kao prosečna vrednost radnog sata za celu proteklu godinu, objašnjava za Danas Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.
On kaže da će deo zaposlenih ostati u januaru bez plaćenog prekonormnog rada koji se ne isplaćuje u dane raspusta, tačnije plaće se po održanom času, iako je sud stao na stranu zaposlenog, obzirom da se ugovor potpisuje za svaku školsku godinu, zaključno sa 31. avgustom.
Pročitajte još:
Iako je raspust po pravilu za učenike, ne i za nastavnike, za mnoge prosvetare deo zimskog raspusta će takođe biti neradni, pošto su ocene zaključene i sednice nastavničkih veća održane. Za ove neradne dane koji se utvrđuju dogovorom u samim školama, zaposleni će dobiti punu platu kao da su radili.
Ministar prosvete Branko Ružić povećanje plata za 12,5 odsto prosvetnim radnicima ocenio je kao „krupan iskorak“, ako se imaju u vidu i ukrajinska i energetska kriza.
Ružić je za RTS izjavio da sindikati misle da to nije dovoljno, ali da je važno da budu svesni da je država i prethodnih godina radila sektorska povećanja i da stalno postoji taj trend.
„Ako se nastavi trend, koji je prisutan polednjih 12, 13 godina, da minimalac raste više od sektorskog povećanja za obrazovanje, nije daleko dan kada će i nastavnici primati minimalnu zaradu. To je put kojim idemo već godinama“, kaže Dušan Kokot, napominjući da se većim rastom minimalne cene rada nego osnovice u obrazovanju dodatno narušavaju odnosi zarada uređeni Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnim službama.
Imajući u vidu da je godišnja inflacija 15 odsto, uvećanje plata zaposlenih u obrazovanju biće samo nominalno, ne i realno, upozoravaju sindikati.
„Osnovica u obrazovanju do sada je bila 3.833,36 dinara, a sa povećanjem od 12,5 odsto od 1. januara iznosi 4.312,53 dinara. Početna plata nastavnika sa VII stepenom stručne spreme (kojih je u sistemu najviše) biće 74.693 dinara, dok će zaposleni sa šestim stepenom imati 64.170 dinara“, izvodi za Danas računicu Dušan Kokot.
Nastavnik sa VII stepenom stručnosti, punim radnim angažovanjem, koji je pritom razredni starešina i ima 10 godina radnog staža u obrazovanju ubuduće će primati 80.600 dinara, a sa 20 godina staža istom zaposlenom će na tekući račun leći 83.650 dinara.
Kokot podseća da minimalna cena rada od 1. januara iznosi 230 dinara po radnom satu i da će minimalac u proseku biti 40.020 dinara. U mesecima sa 23 radna dana i 184 sati minimalac će biti 42.300 dinara, što su obično mart i decembar.
Što se tiče obrazovanja, rast minimalca neće pogoditi nove kategorije zaposlenih, pa će minimalan lični dohodak i ubuduće primati svi do koeficijenta 9,80.
Zanimljiv je primer pomoćnog nastavnika sa trećim stepenom stručnosti koji predaje u srednjoj školi. Njegov koleficijent je 9,85 i on će u mesecu sa 23 radna dana imati za oko 180 dinara veću platu od minimalne.
Ako se minimalna cena rada za mesece sa najviše radnih dana uporedi sa početnom platom fakultetski obrazovanog nastavnika dolazi se od odnosa 1:1,7. To najbolje odslikava gde je prosveta trenutno i koliko smo daleko od zakonskog rešenja da bi odnos između najniže i najviše plate u prosveti trebalo da bude 1:3, zaključuje Kokot.
BONUS VIDEO: Adžić: Država deli šakom i kapom samo za obrazovanje novca nema
