5
Dok su se njene drugarice igrale lutkama i barbikama, praveći se da su majke i ćerke, Katarina Urošević (26) iz Kamenice nadomak Šapca zamišljala je da je, verovali ili ne, lovac. Kako kaže, stavila bi plastičnu pušku na rame, zavezala maramu oko struka i opasala prazne kutije od municije i zajedno sa mlađim bratom krenula u poteru za plenom po dvorištu. Nekoliko godina kasnije, Katarina je uspela da ostvari svoj dugogodišnji san – dobila je dozvolu za oružje, učlanila se u lovačko udruženje "Tamnava" i tako postala jedini ženski lovac u mačvanskom okrugu.
Katarina priča za Nova.rs da su je otac i brat često vodili na zabave i proslave na kojima su se okupljali lovci, pa je posmatrajući i slušajući priče o fazanima, lisicama i drugim divljačima, poželela da i ona bude deo tog sveta.
„Odrasla sam u kući u kojoj je bilo oružje. Oduvek sam ga volela, maštala sam kako posedujem pušku ili pištolj. Iako je tata dugo bio lovac, tek kada je brat počeo da se bavi lovom, želela sam i ja iako sam znala da me oni, ali i okolina neće shvatiti za ozbiljno“, priča naša sagovornica.
Mlada, ali iskusna Šapčanka priznaje da nailazi na oprečne komentare u svom selu, ali i u gradskim klubovima u kojima joj se momci sklanjaju sa puta.
„Neki mladići su me podržavali što idem u lov. Znali su da su mi i tata i brat lovci. Međutim, drugi nisu mogli da prihvate činjenicu da devojka može loviti fazane i lisice, ističući da je to samo za muškarce, pa beže od mene kad se vidimo u diskoteci, kao da ću da ih ubijem“, kaže Katarina sa osmehom na licu.
Pročitajte još:
5
0
0
Iako je nedeljom u zelenom kombinezonu i dubokim, gumenim čizmama, ova atraktivna crnka itekako zna da obuče kratku suknju i privuče poglede mnogih muškaraca crvenim karminom.
„Volim da se sredim i odem u grad. Nekada uveče zaglavim do kasno, pa ujutru jedva ustanem za lov. Ali mi ništa nije teško. I puška je samo po sebi teško oružje, međutim kad se nešto voli, onda nema prepreka. Da je i najteže, meni bi bilo najlakše jer volim to“.
Katarina priznaje da je imala veliku tremu kada je trebalo prvi put da puca, ali isto tako nije verovala svojim očima kada je odstrelila prvog fazana.
„Osećaj je bio neopisiv i neverovatan, prvo sam pomislila nema šanse, čekala sam da mi neko kaže kako sam promašila, međutim kada sam se uverila tako što mi je moj pas u ustima doneo fazana, srce je kucalo toliko jako da sam mislila da će iskočiti iz grudi. Uzbuđenje je bilo preveliko, ne mogu da vam opišem“.
Uroševićeva je jedina žena lovac u opštini Koceljeva, te zbog toga uživa određene povlastice otkad je član ovog udruženja. Ne plaća godišnju članarinu, dobila je lovačko odelo i punu opremu potrebnu za lov.
„Naravno da mi to nije toliko važno, ali opet, drago mi je što me kolege poštuju i ne omalovažavaju jer sam nežniji pol. Zapravo, često mi pomažu, ako je teren nepristupačan, onda prvo oni prođu, raščiste teren kako bih ja lakše prošla ili oni prođu tuda, a ja odem na drugu stranu gde je lakše za kretanje. Isto tako, ako ima prilike za odstrel, meni kažu da stanem ispred njih da ja pucam. Takoreći, predaju mi svoj plen“.
Katarinini roditelji i dalje ne veruju da im se ćerka opredelila za pušku. I posle dve godine bavljenja lovom, ne mrzi je da ujutru ustaje rano, nekad čak i u pola noći, a dešavalo se da se subotom vrati iz izlaska i samo preobuje cokule i opremu i odmah krene u lov.
„Lov je nedeljom i kreće se jako rano. A ako idemo na tuđi teren, u goste, onda stvarno ustajemo u pola noći, spremamo užinu da ponesemo, hranu za pse, sve što nam je potrebno jer ne znamo tačno lad se vraćamo. Teško mi je ponekad da se razbudim, posebno sada kada je noć duža. Kad ustanem, prvo se obučem, obavezno očistim pušku, popakujem metke u pojas i krenem sa svojim psom na teren koji je nekada dugačak i dvadeset kilometara. Lov je moja najveća ljubav i strast i to mi niko ne može oduzeti“, kaže Katarina.
Katarina je uspela da pripitomi srnu koja je danima „svraćala“ na njeno domaćinstvo. Za Nova.rs je ispričala kako je izgledao prvi susret sa ovom životinjom.
„Zapravo, pre nekoliko nedelja, našla sam u prirodi jedno malo lane, tek nekoliko dana staro. Pretpostavljam da su joj roditelji nastradali i bila je ostavljena prirodi na milost i nemilost. Sasvim je sigurno da bi i ona završila tragično, pa sam je nahranila i ostavila na istom mestu misleći da će se sama snaći“, priča nam Katarina.
Njena pažnja se, izgleda, dopala mladom lanetu koje je počelo svaki dan da izlazi iz šume tražeći baš Katarinu.
BONUS VIDEO: Katarina Urosević iz Kamenice pripitomila srnu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare