Slobodan, Žaklina i Davor Jovanović živeli su u Luandi u Angoli punih dvadeset godina. Tamo su se uspešno bavili poslastičarstvom, imali su svoju radnju, živeli su svoje snove, a onda im se pridružila Soraja, Davorova devojka koju je godinu dana kasnije i oženio. Jednog decembra 2019. godine svi zajedno došli su u posetu rodbini u Srbiju i tada im se život preokrenuo - rešili su da zauvek ostanu. U srpskoj prestonici nastavili su porodičan biznis, a za Nova.rs Davor kaže da je presrećan što se svima koji svraćaju u poslastičarnicu, dopadaju njihovi brazilski i portugalski specijaliteti.
„Rodbina i prijatelji tražili su nam da im napravimo nešto lepo i tako je počelo, malo po malo, hobi se pretvorio u posao. Na nagovor prijatelja počeli smo uslužno da pravimo portugalske i brazilske slatkiše. Mama je profesionalni poslastičar i Beograđanima se dopao taj spoj, pa se upravo tako i rodila ideja o otvaranju poslastičarnice na Novom Beogradu“, priča nam Davor.
Pastel de nata, odnosno paštel de nata kako se, inače, zove njihova poslastičarnica, ima sve originalno kao i u Portugaliji, priča Davor.
„Lisnato testo i krem. Naravno, cimet je nezaobilazan začin, jedan od osnovnih u više vrsta kolača koje pravi mama. U slatkom programu izdvajaju se i čokoladni kolačić brigadero (brigadeiro), zatim izuzetno popularan mus od marakuje koji se pravi od voća, pa mus od limuna, banof (banoffe) od banane, ali i kindim (quindim) – brazilsko-portugalski kolač od žumanaca i kokosa“.
Pročitajte još:
Od slanih specijaliteta, tu su koišinja (coxinhos) odnosno takozvani „batačići sa piletinom i empada (empadas) koje izgledaju kao projice.
„Mogu da budu od mesa, sira i povrća, bolinja d kejžo su kuglice sa sirom, a popularni trouglići sa piletinom i začinom se zovu šamusa (samosas)“.
Jovanovići kažu da su na početku ponudili gostima više specijaliteta, kako bi u narednom peridou videli šta će izazvati više interesovanja, a šta manje.
„Naišli smo na lep odziv Beograđana, pogotovo onih koji su putovali po svetu pa mogu da uporede ono što su probali u Brazilu i Portugaliji i sada kod nas. Dolaze nam i Portugalci koji žive i rade u Beogradu, bili su i ljudi iz ambasade. Neskromno ću reći da su oduševljeni jer, prema njihovim rečima, paštel de nata je kod nas bolji nego na nekim mestima u Portugaliji.
Jovanovići su živeli po celom svetu, a najduže u Angoli. Slobodan je, kako nam priča Davor, rođen u Alžiru, dok je njegova majka Žaklina Skopljanka.
„Tata je čitav život proveo u inostranstvu, dok je majka bila i u Brazilu i u Portugaliji. Zato često kažem kako sam „svetsko dete“ jer sam odrastao po belom svetu“, kaže nam Davor.
Iako su u Srbiji tačno tri godine, Jovanovićima nedostaju more, morski plodovi i makar malo umerenija klima, barem tokom leta.
„Tamo je više sparno nego ovde, međutim ipak nije toliko vruće u julu kao u Srbiji. Na to ne možemo nikako da se naviknemo“.
Jovanovići često putuju u Brazil jer su Davorov brat i stric oženjeni Brazilkama. A kada su došli u posetu rodbini u Beogradu tog decembra 2019. godine, rešili su da ostanu i da svoje poslastičarsko znanje i umeće prenesu Srbima.
#related-news_0
Žaklina je, priča nam Davor, u Brazilu završila kurs za poslastičara. Tamo je radila neko vreme, a u Portugaliji se takođe usavršavala u toj oblasti i dobila brojne profesionalne sertifikate usklađene sa standardima Evropske unije.
„Ona je šef i pravi sve kolače, dok je tata zadužen za dostavu i organizaciju, a ja za marketing. Soraja je pomagala mami oko pripreme kremova i preliva, međutim pošto smo nedavno postali roditelji jedne devojčice, sada je na porodiljskom odsustvu“.
Žaklina je u Portugaliji završila kurseve i Akademiju za samostansko poslastičarstvo i za cake design (dizajn kolača). Otuda i specijalitet iz manastira, izuzetno tražen kod njih na Novom Beogradu – kolač pastel de nata, koji turisti obavezno probaju u Lisabonu i Portou.
„Samostansko poslastičarstvo predstavljaju manastirski kolači po receptima koje su osmislili fratri i časne sestre. Konkretno, pastel de nata je kolač koji je izašao iz samostana i koji je danas brend Portugalije i portugalskog poslastičarstva“, priča Davor.
Njihova poslastičarska radnja u Lisabonu imala je oko dvadesetak radnika u prostoru na oko 700 kvadrata, a zvala se, pomalo nesvakidašnje, „Puna usta“.
„Naziv „Puna usta“ nastao je na osnovu igre reči, dok je mama sa kolegama još pre otvaranja poslastičarnice, radila ketering za nacionalnu avio-kompaniju u Angoli. Pošto su radnici stalno nešto žvakali, rekla im je da će jednog dana kada bude otvorila poslastičarnicu, nazvati po tome što su radnicima usta uvek bila puna“.
Po preseljenju u Srbiju samo su nastavili ono što su dve decenije radili u Africi.
Snajka Soraja je rođena u Lisabonu, mama joj je Portugalka, a otac Angolac. Dosta je putovala zahvaljujući majci koja je stjuardesa, a pre dve godine se sa suprugom Davorom skrasila u Beogradu.
„Soraja je u Angolu došla sa 18 godina. I njeni i moji su tamo radili, jer je Angola u to vreme bila odlična zemlja za biznis. Nas dvoje smo se tamo sreli i zaljubili. Zabavljamo se od 2012. godine, venčali smo se prošle godine, a jednom smo u međuvremenu bili u Srbiji i ostali četiri meseca. Sada smo tu na duže staze i potpuno smo posvećeni kolačima“, pojasnio je Davor.
Za kraj razgovora, Davor kaže da su im nedavno stigli saradnici sa kojima su radili od samog početka u Angoli.
„To su bili momci od 13 godina kada smo počeli, oni su učili zanat kod nas, sada imaju više od 30 godina i bogato iskustvo. Verujemo da se ništa ne dešava bez razloga. U Srbiji smo ostali tokom proputovanja ka Brazilu. Imali smo ponudu da otvorimo poslastičarnicu u Portugaliji, Dubaiju i Brazilu, gde žive brat i familija. Za sada smo odabrali Beograd kao prvu destinaciju posle Angole i našu novu gastronomsku destinaciju“.
BONUS VIDEO: Čokolade i kolači 20.12.2022.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare