0
Više od 40 evropskih umetnika, pozorišnih institucija, festivala, prevodioca i novinara podržalo je građanske proteste u Srbiji. U apelu, objavljeno u francuskom listu Mond, navodi se da se u Srbiji na građane, kao i na sektor izvođačkih umetnosti, sručila brutalna i sistemska represija.
Glumica Jelena Stupljanin rekla je da pismo dolazi baš kada svi mislimo da je sezona zamrla i kako niko više ne priča o kulturi.
„I obično se preko leta dešavaju te neke tektonske promene koje nas uvek dočekaju na jesen i ovo pismo dolazi u trenutku koji je veoma važan za nas, pre svega zato što dolazi od strane izuzetno renomiranih umetnika“, ističe.
Kako kaže, među potpisnicima se nalaze izuzetni francuski reditelji, bivši direktori Avignon festivala, zatim Marin More koja je prošle godine na Bitef festivalu bila predsednica žirija.
Ističe i da je Bitef festival doživeo, prema njenim rečima, skandaloznu promenu kada su Nikita Milivojević, Tijana Grumić i Ksenija Đurović nakon samo jednog i po mandata skinuti iz tima festivala, bez javnog obrazloženja zašto se to desilo.
„Kulturna zajednica je mala, pa mi između sebe znamo da se to desilo zbog izuzetno kritičkog i nastrojenog govora čuvenog reditelja Mila Raua na samom otvaranju Bitef festivala, kada je kritikovao kompaniju Rio Tinto, za koju je znao da je ovde došla da uništi dolinu Jadra“, objašnjava.
Naglašava da ne može da se cenzuriše šta će bilo koji umetnik da kaže, ali se kod nas ispostavlja da je to moguće i da zbog toga, cenzurisani budu i otpušteni. To je strašno i jezivo, ocenjuje.
„Kultura zauzima toliko malo prostora. Naravno, na tome se radilo. Zašto? Pa zato što nikome nije u interesu da ljudi ovde budu uopšte kulturno obrazovani jer bi to značilo da imamo slobodno mišljenje. Ovde je to nemoguće“, naglašava.
Kako kaže, jako joj je drago što je upravo ovo pismo upućeno Evropskoj uniji, parlamentu i francuskim političarima kao apel da obrate pažnju na sve cenzure.
Oni, dodaje, u pismu ne pominju samo šta se desilo sa Bitef festivalom, već i sa smenom u Šabačkom pozorištu, Zrenjaninskom festivalu koji je ostao bez sredstava, kao i mnogi drugi festivali.
Ističe i da je do umetnika da se pitaju da li su ugroženi ili će reći „dosta više“.
Govoreći o tome kako je umetnost, kultura i pozorište srozavano od strane predstavnika vlasti, kaže:
„Reč umetnost više nema tu težinu. Mi smo predstavljeni kao neki razmaženi elitisti. Ne shvataju svi ljudi, čini mi se, da ukoliko kulturne radnike spustiš na nivo etiketiranja i varvarizma koji se koristi, cela kultura pada. Mi smo svi zajedno dužni da čuvamo našu kulturu. Inače, dolazi do toga da na raznim televizijama režimskim svi koriste neki govor podela i mržnje koji su doveli do ovoga, da korupcija vlada dok oni prave rijatili od celog našeg života“, navodi.
***
