0
Nikada ne odustajte od onoga što želite, čovek sa velikim snovima mnogo je jači od čoveka sa činjenicama. Beograđanka Jelena Anđić nije želela da odustane od majčinstva, iako su 18 godina borbe, četiri neuspešne vantelesne oplodnje i niz neuspelih inseminacija pokazivali drugačije. Ali, volja i upornost su pobedili i Jelena i njen suprug Aleksandar dobili su svoju nagradu - ćerku Anastasiju, koja će u julu proslaviti svoj treći rođendan. Jelena je primer da "ništa nije gotovo" čak ni kada kažu doktori, a priča ove porodice treba da podstakne sve parove da jaka želja da postaneš roditelj uvek pobeđuje.
Često čujemo sa strane kako se neki bračni par već neko vreme bori za potomstvo.
Često čujemo i kako su neki od njih odustali i pomirili se s činjenicom da nikada neće biti roditelji, osim ako ne usvoje dete.
A često čujemo i kako su pojedini postali roditelji, uprkos svim poteškoćama s kojima su se susreli. Među njima je par iz Beograda, Jelena i Aleksandar Anđić koji su posle skoro dve decenije pokušavanja da dobiju bebu, uspeli i rodili Anastasiju.
Njihovo iskustvo bilo je teško, naporno, iscrpljujuće, ali zahvaljujući veri i jakoj želji, uspeli su u svojoj misiji.
„Borba je trajala punih 18 godina. Nije bilo lako, ali opcija da odustanemo od roditlejstva nije postojala. Verovali smo da će biti onako kako želimo i mislim da je taj poztivan duh ono što je potrebno svim parovima koji imaju problem sa začećem. Kada toliko dugo ideš ka nečemu što jako želiš, s jedne strane imaš utisak da vreme prolazi jako sporo. S druge, toliko ti je dragoceno, jer kako odmiče, šanse su manje. U isto vreme bi i da ga usporiš i ubrzaš. Godine čekanja, nadanja i strepnje učine svoje pa bude tu raznih situacija, ali odustajanje – nikad“, kaže ova hrabra mama.
U dugih 18 godina stale su četiri vantelesne oplodnje i nekoliko bezuspešnih inseminacija.
Probali su sve, ali do trudnoće nije dolazilo.
PROČITAJTE JOŠ:
0
13
0
„Svaka vantelesna oplodnja koja propadne, dovede do nekog zbunjujućeg osećaja. Suprug i ja smo iskusili mnogo VTO procesa, prošli smo kroz mnoge teške trenutke, a posebno što sam ja bila mlada, još uvek nesvesna šta se događa. Imala sam tek 20 godina. Navodno, sve je u redu sa nama, ali bebe nema. U početku su naši nalazi bili relativno dobri i nadali smo se da ćemo do trudnoće doći prirodnim putem. Međutim, godine su prolazile, trudnoća se nije dešavala. Vremenom, oboje smo postajali umorni“.
U takvim situacijama bude podrške, ali i onih nepotrebnih komentara – „Kad će beba?“
„Trudili smo se da ne govorimo mnogo o tome. Ovo je naša borba i tiče se samo nas. Ali, teško je. Ne znaš da li je teže kada si u društvu ili kada ostaneš sam sa sobom. Naravno, imali smo podršku i razumevanje naših najbližih. Ali najveća podrška bili smo jedno drugom. Ljubav je najjači oslonac. Što je više bilo padova i neuspeha, mi smo postajali sve jači. Vera i nada da ćemo jednog dana da se ostvarimo kao roditelji i ugledamo biće o kom maštamo, guralo nas je napred da nikad ne odustanemo“, ističe ona.
Jelena kaže da je u svemu ovome važan i izbor lekara – ako im verujte onoliko koliko i sami verujete, čudo će se desiti.
„Kroz VTO iskustvo koje traje toliko dugo, izbor klinike za svaki novi pokušaj dovede do novog izazova. Kako da pronađeš nekoga kome ćeš da veruješ, jer se izbor sužava, poverenja je sve manje, a vreme sve dragocenije? Poslednji postupak kao i prethodna tri urađena su o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, urađena je sa jednom jajnom celijom. Ispostavilo se da je baš ta bila ona prava“.
Kada su posle toliko vremena videli da je beta HCG, parametar koji može da ukaže na trudnoću, pozitivna, oboje su zaplakali.
„Prvom testu nismo poverovali, pa smo uradili još jedan, pa još jedan. Neverica, radost, olakšanje, sve se to pomeša. Osećaj je neopisiv, naravno, suze radosnice su neizostavne u tom trenutku“, priseća se Jelena prvih srećnih vesti posle toliko godina.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Nakon toga usledila je jedna lepa, uredna trudnoća, puna sreće i osećaja sigurnosti.
„Sve je bilo savršeno do osmog meseca, kada sam se zarazila koronavirusom. Bila sam uplašena, bojala sam se kako će to uticati na bebu koja samo što se ne rodi. Srećom, sve je prošlo sa lakšom kliničkom slikom. Rodila se Anastasija, naša najveća sreća i radost. Njenim dolaksom na svet zaboravljene su sve one slatke muke kroz koje smo prošli“.
Jelena poručuje svim parovima koji se bore za potomstvo
„Jako je važno da partneri jedno drugom budu podrška. To je oslonac tokom čitavog procesa i ono što ti sigurno ostaje. Dakle, vas dvoje, bez obzira da li će beba stići baš tada kada to priželjkujete ili malo kasnije. I strpljenje i upornost su u toj trci sa vremenom jako važni. Ali na kraju vredi svaki trud, svaka suza koja je bila teška. Ponovo bih sve prošla i izdržala. I baš zato što je vreme tako dragoceno, krenite što pre i ne čekajte“, kaže ona.
BONUS VIDEO: Jovana Ružičić i Radica Ilić o porođajnim mukama i akušerskom nasilju: Porodilje više pamte kako se ophode prema njima nego loš toalet
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare