Janković: Distanca je najvažnija

"Da se ne prave gužve, da ljudi ne dolaze u blizak kontakt jer neko može imati virus a da ne zna. Nije sad toliko važan broj ljudi, koliko razmak, da ne prilaze svi istoj tezgi, da ne dolazi do bliskog kontakta licem u lice, i paziti na ruke jer ćemo njima uneti virus a da nije kapljično", ističe Janković.Prema njegovim rečima, još uvek postoje uslovi da se virus ubrzano širi."Ako krene da dopire do novih rezervoara infekcije i osetljivog stanovništva, može ponovo da se razbukti. Treba da odogovno i solidarno radimo, držimo se mera opreza i dalje, a ne da kažemo 'jupi, gotovo je'", navodi imunolog sa Univerzitetske dečje klinike.Napominjući da je distanciranje na prvom mestu svih mera, Janković je rekao da ćemo se "normalnom obrascu ponašanja vratiti kad budemo znali da je sve normalno".Govoreći o skorom otvaranju ugostiteljskim objektima, Janković je ukazao da je neophodno "odgovorno otvaranje". To znači da je potrebno da u njima boravi ograničen broj ljudi u odnosu na broj kvadrata i distanca od dva metra.Sve dok postoji rizik od zaraze, zaštitne mere – poput maski i rukavica – treba da postoje, rekao je Janković indirektno odgovarajući na pitanje da li bi trebalo da konobari nose maske kad se kafići otvore.Toplo vreme neće samo po sebi da eliminiše virusNarednih nekoliko dana ponovo će pasti temperatura, a onda će ponovo da otopli i očekuje se sve lepše vreme.Imunolog sa Univerzitetske dečje klinike napominje da toplo vreme neće samo po sebi eliminisati virus, već će stvoriti povoljnije uslove da se ne prenosi."Mi i dalje moramo svi zajedno da suzbijamo epidemiju, to je lakše kad su uslovi takvi da se virus teže prenosi", ističe Janković.Od 3.111 testiranih osoba za poslednja 24 sata, zaraženo je 312 osoba, što je oko 10 odsto. Janković smatra da je, za ovu fazu epidemije, to sasvim dobra vest."Taj procenat nije veliki i opada, usporava se prenošenje virusa. Izgradnja koletivnog imuniteta nije bila cilj, jer bi to imalo stravičnu cenu", navodi Janković.U kontektsu kolektivnog imuniteta, ukazao je na Švedsku kojojoj je to primarni cilj. Švedska je to mogla jer, kaže, imaju drugačije okolnosti: manja gustina naseljenosti, više generacije retko živi zajedno.Kada je reč o pojedinim istraživanjima koja pokazuju da imunitet od koronavirusa nije trajan i da osoba može ponovo da se zarazi, imunolog iz Klinike u Tiršovoj ukazuje da je "vrlo malo verovatno" da je reč o novoj infekciji."Tipski virusi uglavnom ostavljaju specifična antitela. Daleko najverovatnije je da je bilo reči o nepotpunoj eliminaciji virusa. Znamo da može da virus u malo količini zaostane, pa onda prođe vreme, pa se razbukti. Ne bih očekivao da imunitet brzo okopni, posle nekoliko meseci", napominje Janković.Komentarišući navode da su ljudi vakcinisani Be-Se-Že vakcinom otporniji, Janković ukazuje da je to "vrlo zanimljivo pitanje"."Ona ima nespecifično dejstvo jer podiže opštu otpornost, to postoji. Da li to može da se odrazi i na bolesti kovid 19, ne zna se. Ako pogledamo čisto geografske razlike za teške slučajeve između zemalja gde nema Be-Se-Že vakcine i gde je ima, one postoje. Te razlike su velike da bi se objasnile samo vakcinom. Ima toliko drugih činilaca koje utiču na ove razlike. Ona je možda jedan od faktora, ali koliko presudan – ne valja se zaletati", ističe Janković.