0
Novinar i rok kritičar Petar Janjatović kaže smo se, što se tiče ekologije, zapustili mnogo, "ponašamo se kao bahata udavača koja se bogato spakovala, pa prestala da vodi računa o sebi i ljudima oko sebe". Ističe da je "potresno u kakvoj je situaciji ova zemlja".
On u Novom danu na TV N1 kaže da je učestvovao u „Ekološkom ustanku“, građanskom protestu održanom 10. aprila, i da je to bio „gorko-sladak protest“, jer su okupljeni, s jedne strane, mogli da čuju zastrašujuće informacije, „a sa druge strane, burna reakcija ljudi na pominjanje raznih političara podsetila me je na proteste devedesetih“.
Pročitajte još...
Podsećajući da su u protestu i ekološkom aktivizmu mnoge javne ličnosti uzele učešće, ukazuje da „javne ličnosti koje imaju uticaj kod svoje publike, moraju da se zauzmu za razumne stvari, ne govorim da treba da zastupaju određene stranke, što u nekim trenucima nije loše… Mora efektnim, agresivnim tonom da se priča o ekologiji“.
Ukazuje da je prostor bivše Jugoslavije đubrište Evrope, a da su Srbija i Bosna najverovatnije najzagađenije zemlje u ovom delu sveta.
Komentarišući izjavu premijerke Ane Brnabić da se na protestu okupila „razularena, pijana banda, koja se napije pa maše“, on navodi da bi sigurno režim reagovao da se pred skupštinom na ekološkom ustanku skupilo 250.000 ljudi.
„Oni gaze koliko mogu da nas nagaze. Svaka sredina mora da kaže ‘alo, bre, ne može’“, ističe Janjatović i ukazuje da ekološke probleme nemaju samo veliki gradovi u Srbiji, već mnoge sredine, poput Bora, Majdanpeka, Smedereva, Pančeva…
A na to kako tumači reči hrvatskog istoričara Hrvoja Klasića da su narodi na Balkanu talentovani za bune, ali ne i za pokrete posle tih buna, koji će doneti konkretne promene, Janjatović se slaže i ocenjuje da se ljudi ovde brzo zagreju za neku ideju, ali brzo i od nje odustanu, o čemu svedoči cela priča u vezi sa 6. oktobrom.
„Impulsivno reagujemo… a ekološki ustanak mi je bio značajan jer je to bila potpuno civilizovana ekipa“, navodi Janjatović.
„Kad si uguran u svoje, smrdi, ali toplo je“
A kako mu izgleda spot protiv govora mržnje „Hejt, SLOVEni, još ste živi?“ reditelja Predraga Ličine, u kojem glavne uloge igraju glumci Hristina Popović i Goran Bogdan i pevačica Severina, on ukazuje da „sama činjenica koliko je prašine digao taj kratki film Predraga Ličine već govori o tome pod kojim teretom tog i takvog jezika mi živimo“.
„Ta glasna, ja se nadam manjina, boli, žulja. Ja sam puno putovao po bivšoj Jugoslaviji i zaista nisam imao neprijatnu situaciju… Strašno iritantno deluju te grozne rečenice (u spotu), nisam siguran koliko je najširi krug ljudi koji je to gledao uopšte razumeo, Ličinin govor je cinizam, ali ljudi su površni“, kaže Janjatović.
„Mnogi od tih ljudi nije makao iz svoje sredine, odrastao je pod uticajem roditelja i dnevnika, funkcioniše u tom stereotipu… po principu onoga ‘kad si uguran u svoje, smrdi, ali toplo je’“, dodaje.
Seća se kada je Ličina dolazio sa grupom ljudi iz Zagreba na koncert AC/DC u Beograd, pa mu je rekao da su njegovi drugari „svi iz Novog Zagreba, odrasli na Tuđmanovim dnevnicima i veruju da svi držite nož u zubima“, pa kad su prolazili posle koncerta pored kafane iz koje su se čuli narodnjaci, Ličina je rekao: „Evo, vidite, sve isto kao u Zagrebu“.
O nedavno preminulom kompozitoru Zoranu Simjanoviću (1946-2021) kaže da je u njegovom rukopisu „strašno voleo prebacivanje iz jednog žanra u drugi jedne iste teme, nije upao u manirizam, radio je vrlo različitu muziku“.
„Imao je izvrstan senzibilitet da oplemeni sliku muzikom, i to su prepoznali neki naši reditelji koji su po definiciji radili sa njim“, naveo je Janjatović.