0
Skupština Srbije izglasala je večeras novi Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
Inicijativu za njegovo donošenje pokrenula je Pokrajinska vlada, jer je postojeći zakon iz 1991. godine sporadično primenjivan sa neadekvatnim obimom finansijskih sredstava za obnovu mesta od najvišeg značaja za srpski narod.
Prema rečima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, koji je obrazlagao ovaj predlog, novi zakon donet je tri decenije od donošenja starog i neophodan je kako bi se obezbedio stabilan i efikasan institucionalni i finansijski okvir za celovit i održiv pristup obnovi jedinstvenog nasleđa Sremskih Karlovaca, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.
„Kada se u ime jednog zakona ugradi ime naše stare srpske slave – Sremski Karlovci, to je putokaz i potreba da se nakon 30 godina od donošenja zakona stvore uslovi da se revitalizuje i zaštiti značajno kulturno-istorijsko nasleđe, ali i da se ova izuzetna kulturno-istorijska celina stavi u funkciju održivog ekonomskog, društvenog, kulturnog i turističkog razvoja Sremskih Karlovaca“, ocenio je predsednik Mirović.
Prema njegovim rečima, to će značiti da smo kao narod sposobni da obnovimo jedan od najznačajnijih srpskih duhovnih i kulturnih centara, u kojem je, uz ostalo, na Majskoj skupštini 1848. godine proglašena Srpska Vojvodina.
„Izgradnjom brze pruge, Fruškogorskog koridora, novog mosta, ali i uređene saobraćajne infrastrukture koju je realizovala Vlada Republike Srbije, Sremski Karlovci će biti dostupniji i u privrednom i u turističkom smislu. Stvaramo uslove da pokažemo sposobnost pred potomcima i obnovimo sve ono što su nam naši najznačajniji ljudi ostavili kao veliku vrednost. Verujem da ćemo za četiri do pet godina vratiti sjaj Sremskim Karlovcima“, kazao je Mirović.
Pokrajinska vlada je u razvoj ove opštine u protekle dve godine uložila 233,5 miliona dinara preko Budžetskog fonda za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, a donošenjem novog zakona ustanovljava se Odbor zadužen za obnovu Sremskih Karlovaca i utvrđuje i obaveza njenog finansiranja iz državnog i pokrajinskog budžeta, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.
Odlukom Skupštine Republike Srbije od 26. novembra 1990. godine, kulturno-istorijska celina „Gradsko jezgro Sremskih Karlovaca“ utvrđena je kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
U tom jezgru su Karlovačka gimnazija, kao najstarija gimnazija u srpskom narodu, zatim kuća inicijatora njenog osnivanja i velikog narodnog dobrotvora Dimitrija Anastasijevića Sabova, Saborna crkva Svetog Nikolaja, Patrijaršijski dvor, Pravoslavna bogoslovija „Sveti Arsenije Sremac“ i niz drugih istorijski i arhitektonski izuzetno značajnih zdanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
