1
Peti je dan kako gust dim kulja iz Regionalne „sanitarne“deponije Duboko koja se zvanično zove Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ Užice. Činjenica da je deponija gorela nekoliko dana počev od 16. marta ove godine pa od 3. aprila ponovo, čije gašenje i dalje traje, jasno govori da se ne radi ni o kakvoj sanitarnoj deponiji niti centru za reciklažu već o klasičnom smetlištu koje se prostire na 7,5 kvadratnih kilometara, a požar je zahvatio više od polovine površine.
Zbog požara čije suzbijanje i dalje traje, na delu teritorije Užica proglešena je vanredna situacija. Odlaganje otpada iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga je obustavljeno a vatrogasne jedinice uz pomoć preduzeća koja kamionima dopremaju zemlju, pokušavaju da reše problem, tačnije posledice višegodišnjeg pogrešnog upravljanja otpadom.
U oktobru 2011. godine kada su u „Duboko“ deponovane prve količine otpada. Od priče kako će eksploatacija prvobitne zemljišne površine trajati 15 godine, ostalo je samo mrtvo slovo na papiru i još jedna propala ideja, dobra zamisao bez kapaciteta za realizaciju. Kako se dogodilo da telo deponije postane tesno već polovinom navedenog perioda eksploatacija, a danas se pretvara u ekološku katastrofu, pitali smo direktora ovog preduzeća Momir Milovanovića.
„To su procesi koji se dešavaju. Telo deponije je kao živ organizam, tamo se ne raspadaju određeni materijali koji se deponuju, dolazi do hemijskih procesa, a posle određenog vremena stvara se velika temperatura i naravno dolazi do tih samozapaljenja. To nije naše eksluzivno pravo u Dubokom, to se dešava kod svih. Nema deponije u svetu i Evropi gde se nisu dešavali požari, veći ili manji. U prethodnih 4-5 godina kod nas se nisu dešavali požari u odnosu na sve druge deponije koje su imale požare. Uzrok, zavisno od vremenskih prilika, može da bude deponski gas, staklo, papir, najlon, tekstil, svi gorivi materijali mogu da se upale“, kaže za Nova.rs direktor deponije „Duboko.“
Tačno je da se na deponijama dešavaju požari, ali kako se dešava na deponiji koja se zove sanitarnom? Direktora ovog preduzeća zamolili smo da nam definiše njen status, da li je reč o sanitarnoj, nesanitarnoj deponiji ili smetlištu?
„Sanitarna je deponija, ali zbog ovih dešavanja i maksimalno iskorišćenih kapaciteta, mora da se nađe novi prostor da bi se nastavilo odlaganje smeća. Na ovom prostoru sada ne možemo odlagati otpad dok ne obezbedimo nove kapacitete“, pojašnjava Milovanović.
Kada je deponija osnovana i počela sa radom, plan je bio da se odlaže maksimalno 10% otpada u telo deponije dok bi se 90% recikliralo. Posle 13 godina situacija nije čak ni obrnuta, u telo deponije odlaže se više od 95% od ukupne količine otpada. Direktor nezvanično tvrdi da je taj procenat veći od 5% i da se u odnosu na pre par godina duplirao zahvaljujući njemu koji je svojim dolaskom na čelo preduzeća uveo i drugu smenu na trakama za razdvajanje otpada.
Selekcija otpada na trakama, pa makar radili u tri smene, neće rešiti problem sa kojim je suočena deponija Duboko, koja je postala primer kako ne treba, u odnosu na prvobitnu zamisao da baš ova deponija bude primer selektovanja otpada u Srbiji. Bez primarne selekcije ne može zaživeti rad ni jednog reciklažnog centra niti bilo koje sanitarne deponije.
Šta će grad Užice i ostali osnivači preduzeti u rešavanju ovog problema sa kojim su suočeni pre svega meštani ovog sela ali i svi Užičani i da li se može popraviti sve ono što je upropašteno, pitali smo gradonačelnicu Jelenu Raković Radivojević.
„Razgovarali smo sa meštanima ovog i okolnih sela i razumeli su problem koji nije od juče, već traje duži niz godina. Da bi deponija prihvatila sav otpad, jedino trenutno rešenje je proširenje samog tela deponije, stabilizacija i zacevljenje potoka da bi deponija i dalje mogla da prima otpad iz svih devet lokalnih samouprava. Sve lokalne samouprave moraju da uzmu svoje učešće i recikliraju otpad na svojim teritorijama, a ovde da se vrši dalji proces“, rekla je na deponiji za naš portal gradonačelnica“.
Svest i odgovornost svih učesnika sistema je ključ rešavanja problema ili daljeg potonuća u sopstvenom smeću. Sve što se trenutno preduzima je saniranje posledica, a problem se neće rešiti bez korenitih promena pre svega u primarnoj selekciji otpada. Na nju treba motivisati ili još bolje obavezati građani svih devet lokalnih samouprava koje odlažu otpad u Duboko.
„Pokazalo se da se na način na koji se radilo do sada ne može više raditi. Svi zajedno treba da krenemo u reciklažu otpada i da se dalje tretiranje otpada dešava na pravi način. Vrlo je važna edukacija stanovništva koji ćemo podići na viši nivo, da ne bismo dolazili un ovakvu situaciju. Ja sam sigurna da posle svega što smo zajedno doživeli ovde u Dubokom, ljudi postati svesni da moramo drugačije razmišljati i maksimalno se uključiti u rešavanje ovog problema. Od svih nas zavisi i ne smemo ništa ostavljati po strani.“, dodala je gradonačelnica Raković Radivojević.
Ovim povodom Užice je posetila potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović. Deponiju je obišla sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem. Međutim, o odgovornosti u radu i postupanju zvanično niko nije govorio. Da li se oseća odgovornim za ovu, slobodno možemo reći ekološku katastrofu, i da li će podneti ostavku, pitali smo direktora JKP „Duboko“.
„Vaše pitanje je isto kao da ste me pitali ko je odgovoran ako sada pada grad. Mi smo sve preduzeli i mislim da maksimalno radimo profesionalno, da menadžment preduzeća zajedno sa mnom i svi zaposleni dajemo svoj doprinos. O odgovornosti možemo da pričamo, neko će drugi o tome odlučivati. Da li se osećam prijatno što se to desilo? Ne. Ja sam zvanično odgovorno lice i pravni zastupnik i odgovaram za sve što se dešava“, odgovorio nam je direktor Momir Milovanović, dok ostavku nije ni komentarisao iznenađen da smo ga to uopšte i pitali.
Jasno je da za grad nismo pitali ovog direktora, a ukoliko se desi da padne i prouzrokuje štetu većih razmera, pitaćemo odgovorne za protivgradnu zaštitu. Ko je odgovoran za ekološki incident na pragu ekološke katastrofe na deponiji Duboko je obavezno pitanje koje zahteva odgovor.
Pored vatrogasnih jedinica na sanaciji požara angaživan je veliki broj mašina, kamiona, bagera što je trenutno oko 70 voznih jedinica. Užarena masa se rastresa, prekriva zemljom i natapa vodom. Kamionima se neprekidno doprema zemlja kojim se prekriva goruća površina. Sa četiri hektara, opožarena površina je svedena na hektar.
BONUS VIDEO Danima gori užička deponija Duboko
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
