0
Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša kaže da bismo, nažalost, zbog pojave drugih podtipova koronavirusa, južnoafričkog i britanskog, koji ne rezultiraju ozbiljnijom bolešću, ali se lakše prenose, mogli imati i težu epidemiju zbog većeg broja obolelih.
U trenutku kada je dva miliona ljudi umrlo u svetu, a za koji dan se očekuje da će broj potvrđenih inficiranih biti 100 miliona, Ivanuša za N1 situaciju u svetu opisuje kao još uvek jako ozbiljnu.
On naglašava da u Srbiji epidemija dolazi u talasima. „Znamo da je nedeljama Srbija bila među vodećim u evropskim državama po broju novoobolelih na 100. 000 građana. Srbija je sada negde na sredini evropskih država po broju novoobolelih“, ističe Ivanuša.
Ocenjuje da je situacija sigurno bolja nego u novembru i decembru ali da svakodnevno imamo novi broj novozaraženih i da ona može u svakom trenutku da se pogorša. Zato je, dodaje, važno da ljudi drže distancu, da ne izlaze, drže „higijenu ruku i kašlja“.
„Ima i dobrih vesti, dolazak vakcine. Nešto manje od 50 država započelo je vakcinaciju, i Srbija je među prvima koja je to učinila. Počinje korak po korak i nadamo se da će se taj proces sledeće nedelje jako ubrzati kako bi se što više ljudi moglo vakcinisati“, kaže.
Na pitanje kada se može očekivati masovnija vakcinacija, on navodi da kada pogledamo podatke za svet, država koja je vodeća po broju apliciranih doza vakcine na 100 ljudi – Izrael sa više od 20 vakcinisanih na 100 državljana, ali da bez obzira na to Izrael ima intenzivnu epidemiju kovida.
„Moramo postići kolektivni imunitet, visok procenat ljudi treba da je zaštićen vakcinom da bismo sprečili epidemiju“, ističe Ivanuša.
Kada će građani Srbije steći kolektivni imunitet?
Problem je, kaže, jer je teško na početku dobiti dovoljnu količinu vakcine i treba uspostaviti sistem za mosovnu vakcinaciju, što ne može da se učini preko noći.
„Imate i različite vakcine koje treba da se čuvaju na različitim temperaturama što je komplikovano ali moguće. Nadam se da će Srbija uspeti da dobije uskoro dovoljnu količinu vakcine jer će se time obezbediti zaštita najvećeg broja ljudi“, kaže direktor SZO u Srbiji.
On je istakao da je Srbija sistem masovne vakcinacije krenula korak po korak, kao i mnoge zapadnoevropske države koje su odlučile da se prvo vakcinišu najviše ugrožene grupe – zdravstveni radnici koji rade sa kovid pacijentima i stari u domovima.
To je logistički najlakše jer bolnice imaju resurse, a i u domovima za stare je logistički jednostavno otrpemiti određenu količinu vakcine. „Nakon te početne faze, kako dolazi više vakcina, tako se razrađuju i ti logistički putevi i širi populacija koja dobija vakcinu“, ističe Ivanuša.
On dodaje da nažalost nema odgovor na pitanje kada će se u Srbiji postići kolektivni imunitet jer to zavisi od toga koliko u količinama vakcina će Srbija da primi.
„Čuli smo od vlasti da je potpisan ugovor za 8 miliona doza vakcina, ali kakav je terminski plan isporuke vakcina je podatak koji nažalost nemam. Nadam se da će to biti što pre, nadam se svakako u ovoj godini“, naglasio je Ivanuša i dodao da da li će sa tih osam miliona doza biti vakcinisano četiri miliona stanovnika pre leta zavisi od toga koliko će vakcina biti na raspolaganju.
Nade u sistem Kovaks
Upitan da li će biti solidarnosti bogatih država prema siromašnijim i da će profunkcionisati Kovaks sistem, Ivanuša kaže da je na neki način idealista i da se nada da će se pokazati barem ograničena solidarnost među državama.
Dodaje da razume i unutrašnje-političku situaciju u pojedinim državama, gde predstavnici vlada žele da obezbede što veću količinu vakcina za svoje građane jer su pod velikim političkim i ekonomskim pritiskom.
On se nada da će ipak biti pokazan određeni nivo solidarnosti, da će neke od tih država odstupiti od određenog broja vakcina ili donirati doze koje im neće biti potrebne. „Naša poruka je da nam treba solidarnost, ne možemo zaustaviti epidemiju ako se ona zaustavi u pet, 10 ili 50 država“.
Povodom odlaska tima SZO u Vuhan, navodi da će istaga o poreklu virusa jako dugo trajati jer su pitanja kojima se bavi vrlo teška i da je ta misija bitna da bi se saznalo kao sprečiti takve viruse ubuduće. Ipak, kaže Ivanuša, za borbu protiv pandemije rezultati misije neće imati nikakvog uticaja. „Fokus mog trenutnog interesovanja je kako se sprečiti širenje epidemije i kako se boriti u ovom trenutku sa epidemijom koja je u toku“, naglasio je Ivanuša.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
