3
Ne tako daleka Austrija muči muku sa radnom snagom, a koliko je situacija loša pokazuje činjenica da imaju 230.000 upražnjenih radnih mesta, dok su Srbi na listi poželjnih radnika. Sagovornica našeg portala, Ivana (24) iz Beča, kaže da život u Austriji odavno nije bajka, ali da je svakako bolji od života u Srbiji.
Ivana (24) već nekoliko godina živi u Beču. Studira arhitektruru, a do posla je došla tako što je na adrese nekoliko firmi poslala svoj CV.
„Ovde ima puno naših ljudi, pa ako se krećete u tim krugovima, možete preko preporuke da nađete posao“, kaže naša sagovornica.
Dodaje da je situacija takva da gde god da se okrene, ima naših ljudi – od marketa, preko restorana, do državnih institucija.
Zanimalo nas je i da li joj se obraća puno ljudi iz Srbije, da li se raspituju za posao u Beču i da li su zainteresovani da dođu u Austriju. Ivana kaže da ima dosta zainteresovanih, ali da našim državljanima nije baš lako da dođu do neophodne dokumentacije.
„Veliki broj ljudi dolazi i radi na crno, pogotovo na građevini i poslovima čišćenja. Znam mnogo situacija u kojima su naši ljudi odlučili da napuste Austriju nakon pandemije i inflacije koja je pogodila zemlju“, kaže Ivana.
Dodaje da se sve mnogo promenilo u odnosu na raniji period.
PROČITAJTE JOŠ
„Nažalost, zbog visokih cena kirija i struje, namirnica i ostalih potreba, ljudi su došli do toga da preživljavaju od meseca do meseca i to je navelo dosta njih da se vrate nazad. Svi koji su ovde duže vremena kažu da život i radi u Austriji nije više kao što je to bilo ’70, ’80, ’90. i 2000, dosta toga se promenilo. I stvarno je dosta njih u zabludi kada misli da ovde ljudi zarađuju veliki novac, da se ogradim ima i takvih, ali većina radne snage koja dolazi baš zbog posla većinom je to naporan rad, a zarada prosečna“, kaže sagovornica Nova.rs
Ivana ipak naglašava da postoje uslovi rada koji su bolji nego u Srbiji, kao i da je standard daleko bolji.
Kako se može videti na oglasima, poslovi koji prednjače su oni iz oblasti građevine, traže se i vodoinstaleri, medicinski radnici, negovateljice.
Nedostaju kuvari, moleri,i automehaničari, staklari, zidari, bravari, elektrotehničari-inženjeri energetike.
Na listi deficitarnih zanimanja su i inženjeri informacionih tehnologija, tesari, limari, lekari, zavarivači, strugari, građevinski stolari, instalateri i monteri cevi, diplomirani inženjeri mašinstva, optičari, stakloresci, poreski savetnici, mesari i drugi.
Austrijanci koj su zaposleni i imaju do 29 godina, u proseku imaju platu veću od 2.500 evra.
Do novembra prošle godine poeni su se dobijali samo za znanje engleskog i nemačkog jezika, ali sada su uvedene i dodatne olakšice, pa za dokazivo znanje srpskog ili bosanskog jezika, na primer, radnici dobijaju još pet bodova.
Važi pravilo i da radnici koji dolaze iz drugih zemalja moraju da budu plaćeni više nego što branša u koju dolaze ima garatnovanu platu. Naime, postoji propisan najniži nivo zarade, pa mašinski inženjer, na primer, ne može da ima manje od 2.900 evra.
Po ugledu na američki „green card“ – Austrija je uvela crveno-belu-crvenu kartu.
Svi sa crveno-belo-crnom kartom mogu da očekuju veće plate za minimum 10 posto više od garantovanih.
*****
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
