0
U Evropi se više od 25 miliona ljudi bori sa problemom neplodnosti, dok je u Srbiji to slučaj sa svakim petim parom. Put do potomstva je dug i neizvestan, a statistika pokazuje da je sve više onih koji se susreću sa poteškoćama da se ostvare kao roditelji. Širom Evrope obeležava se Nedelja neplodnosti, a bračni par Nikitović iz Čačka Ivana (37) i Predrag (38) ispričali su za Nova.rs sve o njihovoj desetogodišnjoj borbi za potomstvo na kraju koje je stigla devojčica Iskra.
Ovogodišnja Nedelja neplodnosti na nivou čitave Evrope obeležava se pod sloganom „Um je važan“, pokušavajući na taj način da ukaže na psihološki pritisak i poteškoće koje neplodnost izaziva kod onih koji se sa njom suočavaju ili bezuspešno prolaze.
Čačanka Ivana kaže u razgovoru za Nova.rs da je najvažnije stanje uma. Nijednog trenutka, navodi, nije razmišljala o opciji da se nikada neće ostvariti kao majka, samo je bilo pitanje vremena kada će se to desiti.
„Najvažnije je da imate želju, a moja želja za potomstvom je bila prevelika. Svaki put sam sebi zadala cilj. Potajno sam znala da ću biti mama. Nijednog trenutka nisam razmišljala o opciji da neću uspeti. Nisam sebi dala to za pravo. Kad god bismo bili na nekom dečijem rođendanu, ja bih preplakala. Svako prolaženje pored vrtića i škole, izazivalo je u meni suze. Govorila sam sebi: još malo, još malo. I to je bilo to. Zatrudnela sam“, ističe Ivana, ponosna na svoju porodicu.
Objašnjava da je problem postojao kod njenog supruga koji je, nakon saznanja da možda nikada neće biti otac, bio u lošem psihičkom stanju. I to je, kaže, velika prepreka ka daljoj borbi.
„Kada smo posle deset godina pokušavanja da postanemo roditelji, shvatili da bebe nema, odlučili smo da potražimo pomoć lekara. Spermogram je, nažalost, pokazao loše rezultate. Ni suprug ni ja nismo zapravo znali koliko su ti podaci loši jer ništa nismo znali o sterilitetu. Parovi su, inače, malo obavešteni o svemu tome i mislim da je to pogrešno. Jer, strašno je kada vam kažu da možda nikada nećete biti roditelji, a mladi ste i želite porodicu“.
Za razliku od nje koja je u svakom trenutku bila pozitivna i želela da se bori za potomstvo, Ivanin suprug se, nakon teškog saznanja, povukao u sebe .
„Peđa ni sa kim nije želeo da priča na tu temu. Govorila sam mu da moramo da razgovaramo jer mi nismo jedini par koji ne može da dobije dete. Mnogo je parova koji su u sličnoj situaciji, ali mislim da, kao i mi, nisu dovoljno informisani o svemu. Peđa je čak u jednom trenutku rekao da je možda najbolje da se raziđemo. Rekla sam mu: Ja sam svoj put već odredila, kakav god bio, ali borićemo se zajedno. I tako je počela naša borba“, objašnjava ona.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Ivana i Predrag su „šetali“ od lekara do lekara, išli na preglede, radili razne intervencije, a onda je ona počela dublje da „kopa“ o azospermiji, problemu s kojim se suočavao njen suprug i zbog kog nisu mogli da dobiju bebu.
„Pročitala sam knjigu od spisateljice Vesne Dedić u kojoj se spominje klinika za lečenje od steriliteta i nakon toga sam shvatila da ipak nije sve tako crno i da treba da odemo na vantelesnu oplodnju. Otišli smo u jednu novosadsku privatnu kliniku i u razgovoru sa doktorkom, shvatila sam koliko mi zaista ništa ne znamo o nama. Doktorka je rekla da smo mladi i da će sve da bude kako treba. Bogu hvala, i jeste bilo kako treba. Suprug je odradio punkciju testisa, utvrđeno je da ima spermatozoide. Obavili smo proces vantelesne oplodnje i ja sam zatrudnela iz prvog puta“.
Ivana je imala blizanačku trudnoću, ali je u devetoj nedelji izgubila jedan plod. Ostao je drugi, a posle sedam meseci, rodila se Iskra.
„Deset godina smo čekali našu devojčicu. Uspeli smo, došli smo do željene trudnoće i naše bebice. Sećam se, kada je trebalo da uradim nalaz da potvrdim trudnoću, bila sam uplašena, plašila sam se negativnog rezultata, iako sam zapravo negde predosećala da sam trudna. Kada sam telefonski javila Peđi lepe vesti, osetila sam u njegovom glasu takvo olakšanje i takvu sreću, da prosto ne mogu da vam opišem. Bili smo ponosni što smo uspeli“, kaže Ivana.
Iako bi oboje voleli da Iskra dobije batu ili seku, Ivana kaže da strah još postoji i da bi im bilo teško da ponovo prolaze kroz teške trenutke.
„Nisam sigurna da bih ponovo smela da se upustim u sve ovo. Ne samo ja, nego i Peđa. Mislim da psihički nisam spremna za promašaj i neuspeh. Previše brinem, paničim, možda i preterujem jer razmišljam na daleko. U svakom slučaju, zadovoljni smo našom Iskrom koju nam je Bog dao“, iskreno kaže Ivana.
BONUS VIDEO: Karneval beba i trudnica u Šapcu: Preko 750 mališana, mama i tata prodefilovalo kroz centralne gradske ulice