Piše Ivan Mrđen: Zagorka nije Laura

Potpisao sam juče peticiju protiv predloga da se mimo javnosti, preko leta, na brzinu, vanredno i sa netačnim obrazloženjem prošvercuje izbor Zagorke Dolovac za Republičkog javnog tužioca. Po treći put!

Iako pokretači ove peticije, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i tim “Kreni – Promeni”, akcenat stavljaju na nepotrebnu hitnost postupka, veliki broj potpisa građana predstavlja i svojevrsnu negativnu ocenu rada Zagorke Dolovac, koja je na toj funkciji od 2009. godine.

Uz kvalifikaciju da je “služila svim vlastima”, nije zaboravljena ni njena uloga u neuspeloj reformi pravosuđa, ali ni odsustvo reakcije na to što se predsednik svega ovoga ponaša kao vrhovni tužilac ili ćutanje što informacije iz tužilaštva završavaju u tabloidima…

Pisao sam juče na ovom mestu o uzaludnosti širenja mudrih izreka i citata u nadi da će se neki “dozvati pameti”. Drugi par tesnih opanaka je ukazivanje na dobre prakse i iskustva drugih zemalja, posebno u našem neposrednom okruženju, pa nije čudo što je ovih dana često pominjana i Laura Kovesi, svojevremeno najmlađi javni tužilac Rumunije i prva žena na čelu tamošnjeg Nacionalnog antikorupcijskog direktorata.

Ona je jednom prilikom izjavila da je „za Rumune korupcija dugo bila način života“, zbog čega je država gubila i do 15 odsto bruto društvenog proizvoda. Pomenuti direktorat je osnovan 2003. godine, ali tek od 2013. kad ga je preuzela Kovesi počele su istrage “krupnih riba”. Rezultati su impresivni – u proseku se godišnje više od 1.200 zvaničnika našlo pod istragom, a čak 92 odsto procesuiranih su i osuđeni.

Među njima, čak 18 ministara koji su bili na vlasti od 2004. do danas, kao i na desetine političara na nižim pozicijama, biznismena, direktora javnih preduzeća… Samo za prvih godinu dana rada Direktorata pod njenom upravom pred sud je izvedeno deset gradonačelnika, četiri ministra, pa čak i premijer Ponta, koji je kasnije podneo ostavku.

Možda i u tom grmu leži jedan sjajan tvit Vojkana Glavinića: „Nekad smo u Rumuniju išli kao Amerikanci, a sad idemo kao u Ameriku!“