Ivan Mrđen: Drugo lice hrabrosti

Društvo 14. maj. 202007:11
Podeli:
Ivan Mrđen Foto: privatna arhiva

Priča profesorke srpskog jezika iz Novog Sada Ene Nedić, koja je u utorak zapalila diplomu ispred Doma Narodne skupštine i objavila na društvenim mrežama kroz šta je sve prolazila kako bi dobila posao i napredovala u karijeri, nije dugo dobijala uzdignute palčeve i pozitivne ocene. Brzo se pokazalo da je reč o ozlojeđenom postupku jednog od nekoliko hiljada, u percepciji javnosti ozloglašenih “botova”, što je ispraćeno komentarima da je ona svoje školovanje i diplomu “spalila mnogo ranije”.

Isključivi kakvi jesmo, na obe strane ovdašnjih političkih šančeva, mnogi nisu bili spremni ni da prihvate vrednost Eninog svedočenja kao insajderske priče o stranačkim putevima koji vode do posla i kako taj “posao” zaista izgleda: fiktivno zaposlena na jednom, morala da radi šest dana nedeljno bez fiksnog radnog vremena na drugom mestu, da putuje o trošku trećeg javnog preduzeća na stranačke mitinge širom Srbije… Čak i oni koji njen gest smatraju korakom ka “demistifikaciji kriminogenog sistema”, kao da ne znaju šta bi sa preciznim opisom razmera i metoda tog zla, gde su “zaposleni masovno ucenjivani poslovima, šerovanjem, botovanjem, glasovima, peticijama, članarinama, kreditima, mestima u predškolskim ustanovama, gerontološkom centru, školama, javnim komunalnim preduzećima, vodovodu, toplani…”, sve do toga da “kroz udruženja građana koja se vode na zaposlene stranka pere ‘simpatične’ iznose preko fiktivnih projekata na javnim konkursima”.

Ukratko rečeno, država nam je “okupirana” i po dubini, i po širini… “Hrabrost mora nečem da služi, da bi s pravom nosila to ime; tek prema prirodi stvari kojoj služi ona dobiva svoju punu vrednost i pravo značenje”, razmišljao je junak Andrićeve pripovetke “Zeko”, tražeči ratnih četrdesetih u okupiranom Beogradu svoj način borbe protiv neprijatelja. Ako negiramo hrabrost Eni Nedić i izvrgnemo je ruglu – ne možemo očekivati da će njen primer slediti bilo ko od ojađenih i obespravljenih izvršilaca stranačkih naloga, tim pre što većina kritičara njenog čina ne radi ništa drugo nego sedi i čeka da se opisani sistem raspadne sam od sebe…

Komentari

Vaš komentar