2
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je novi plan grada – da sva beogradska deca dobiju pravo na besplatan vrtić. Ipak, budući da se nove informacije o vrtićima pojavljuju stalno, roditeljima je teško da “pohvataju” sve novitete, prava i obaveze koje će u budućnosti imati. Zbog toga u nastavku donosimo odgovore na četiri ključna pitanja u vezi sa besplatnim vrtićima.
Kako je najavio gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, Grad Beograd je obezbedio novac za svu predškolsku decu.
Prema rečima predsednice gradskog odbora Samostalnog sindikata predškolskog obrazovanja Srbije Vesne Janjić, ona će se odnositi na svu decu predškolskog uzrasta. To, dakle, znači da odlukom neće biti obuhvaćena samo ona deca koja idu u predškolsko, već sva deca uzrasta od tri do šest godina.
Donošenje ove odluke, kako navodi Janjić, bilo je očekivano i poznato već neko vreme.
Pročitajte još:
Kako je naveo Šapić, odluka će se odnositi kako na decu u državnim, tako i na decu u privatnim vrtićima.
“Sva deca predškolskog uzrasta biće subvencionisana sa 100 odsto, nevezano za to da li idu u državne ili privatne vrtiće”, rekao je on.
Međutim, to ne znači da roditelji dece koja idu u privatne vrtiće neće morati da plaćaju ništa.
Naime, do sada je situacija bila sledeća: roditelji dece u državnim vrtićima plaćali su oko 20 odsto ekonomske cene vrtića, što je oko 5.500 dinara, a grad je pokrivao ostatak, odnosno subvencionisao 80 odsto cene. Od sledeće školske godine grad će pokrivati punu cenu, pa u državnim vrtićima ni taj trošak od 5.500 dinara neće postojati.
Kada je reč o roditeljima dece u privatnim vrtićima, cena koju su do sada plaćali biće umanjena za tih 5.500 dinara. To znači da će oni roditelji koji su, recimo, do sada za privatni vrtić doplaćivali 10.000 dinara, od septembra doplaćivati 4.500 dinara.
I sam gradonačelnik rekao je da ova usluga “strahovito mnogo košta”. Ipak, on uverava da je za to obezbeđen novac u budžetu, bez obzira na to što je u poslednjih nekoliko godina gotovo dupliran broj dece, korisnika predškolskih usluga.
Takođe, on je rekao da je Grad to najavio prošle godine kada je budžet i pripreman.
Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS) za Nova.rs navodi da u budžetu Beograda ima prostora za to.
Ipak, i pored toga, Jovanović u ovoj odluci vidi četiri problema.
Prvi je nedovoljan broj vrtića, zbog čega će neki toditelji, koji i nisu hteli, morati da upišu decu u privatne vrtiće.
“Tu će morati da doplate, jer njihovu konačnu cenu ne pokriva grad u punom obimu. Drugo, problem sa privatnim vrtićima je što, kad se deca razbole i preskoče neke dane, gradska subvencija se umanjuje”, objašnjava Jovanović.
Treći problem, prema njegovom mišljenju, je to što nije jasno da li je i gde napravljen prostor za ovih dodatnih 40 miliona evra godišnje, koliko će biti neophodno, pa bi morao da se radi rebalans.
“I četvrto, duboko verujem da ovakvi programi treba da važe za čitavu Srbiju, a ne da se stvara dodatni jaz među decom prema tome gde žive”, zaključuje Jovanović.
Podsećanja radi, Šapić je najavio i da će Beograd nastaviti da povećava svoje kapacitete gradnjom novih vrtića i ubacivanjem u sistem grada privatnih vrtića koji ispunjavaju te uslove.
Prema rečima Aleksandra Šapića, odluka će se primenjivati od 1. septembra ove godine, što znači da bi deca koja budu upisana u vrtiće naredne školske godine trebalo da imaju prava na besplatan vrtić.
Prema rečima naše sagovornice Vesne Janjić, ova odluka Grada Beograda svakako je dobra za sve građane. Ipak, zaposleni u predškolskim ustanovama razmišljaju i o tome kako će se odluka o besplatnim vrtićima odraziti na njih.
“Na terenu je situacija sledeća: nema dovoljno sredstava – ne dobijaju se uopšte ili jako retko u vidu kancelarijskog materijala. Zaposleni se, dakle, snalaze i sve zavisi od njihovog entuzijazma. Nema dovoljno sredstava ni u ostalim službama, poput toalet papira, ubrusa…” objašnjava Janjić.
Kako kaže, do sada su roditelji plaćali 20 odsto ekonomske cene, a sada kada ne budu plaćali, postavlja se pitanje da li će sredstava za rad biti još manje.
“Takođe nas brine i socio-ekonomski status zaposlenih. Ako je budžet dovoljno dobar da može da izdrži odluku besplatnih vrtića, nadamo se da će i zaposleni to osetiti, budući da čak jedna trećina njih radi za minimalac. Primanja su mala i grad mora da nađe način da pomogne kroz solidarnu pomoć. Zaposleni od 2019. godine nisu dobili ni uniforme, nosimo ove stare koje su već odavno pohabane, a ni klompe na koje imamo pravo na svakih šest meseci”, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO Protest zaposlenih u beogradskim vrtićima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
