1
"Moji deda i baba imali su blagonaklon stav prema LGBT populaciji. A gle danas kako smo postali zadrti i puni besa. Ljudi izbacuju LGBT decu iz kuća, biju ih, vređaju ih, zatvaraju u ustanove... Nedavno je jedan moj sugrađanin lišio svoje dete nasleđa jer je saznao da je dete LGBT", priča nam Gordana Perunović Fijat, majka koja je shvatila da je jedno od njeno dvoje dece istopolno orijentisano i svom snagom stala uz njega.
Gordanu smo upoznali pre dve godine kada je u okviru kampanje „Da se zna“ kada je objavila javni proglas u kojem je navela: „Ne odričem se svoje dece ni po koju cenu i ni zbog kog razloga, odobravam svaku njihovu odluku koga će voleti i želim im da život provedu kako najbolje znaju“.
U zemlji punoj predrasuda Gordana je redak primer majke koja bez zadrške prihvata svoje dete bez obzira na njegovu seksualnu orijentaciju.
Ova Kikinđanka je istrajna u borbi za to da njeno dete koje je istopolnog opredeljenja ima svaku šasnu u životu.
„Potičem iz porodice u kojoj se o mnogim temama razgovaralo otvoreno, a moj deda, učitelj u penziji, davno mi je objasnio da postoje u ljudskoj zajednici LGBT ljudi i da zaslužuju svako moguće poštovanje, kao i svaka ljudska jedinka. Uveliko sam sarađivala sa ženskim i LGBT organizacijama, pisala za prvi gej časopis DEČKO kad sam shvatila da je jedno od moje dece sklono istom polu. Bila sam zbunjena, preispitivala se, ali, nijednog trenutka mi nije palo na um da se na bilo koji način udaljim od svog deteta. Prihvatila sam sve kad sam shvatila da je moje dete srećno, da daje i prima ljubav i da je u svojoj vezi potpuno zadovoljno. Druga stvar me je zabrinjavala: znam da u ovom društvu LGBT ljudi često doživljavaju razne oblike nasilja i diskriminacije. To nisam želela svom detetu ni bilo kojoj osobi i zato sam, između ostalog, učestvovala u kampanji Ne odričem se“, kaže Gordana.
Život njene porodice u takvim okolnostima nije lak.
„Najveći problem moje male porodice nisu bile sklonosti i privatni izbori moje dece nego činjenica da sam kao aktivistkinja tri puta ostajala bez posla, i baš nikoga nije bilo briga kako ćemo deca i ja preživeti. Sad su deca odrasla i sama se izdržavaju, ali kad su bili mlađi bilo me je sramota što ne mogu da im obezbedim bolje uslove“, kaže Gordana.
Zanimalo nas je i šta za Gordanu i njeno dete znači Predlog zakona o istoponim zajednicama o kojem se uveliko polemiše i kojin deli srpsku javnost.
„Zakon o istopolnim partnerstvima me je veoma zanimao od kad je uopšte pomenuto njegovo donošenje, što s aspekta struke što lično. Kad bude donet, a to će se dogoditi, pre ili kasnije, promeniće mnogo stvari u ovom društvu, prvenstveno u postupanju institucija, a vremenom i u širim krugovima. Istopolna partnerstva postoje i treba da dobiju punu podršku i u zakonu u skladu sa potrebama ljudi koji žive u istopolnim partnerstvima. To su pravnici smatrali kao jednostavniji način još od antičkih vremena: kad neka pojava već egzistira u društvu, reguliše se odgovarajućim propisima. Drugi način, onaj teži, postoji kad se činjenice – ignorišu. Ukoliko se nadležni odluče za prvi način, uštedeće i sebi i stanovništvu mnogo problema i vremena. U državama gde je istopolno partnerstvo regulisano nije zabeležena nijedna negativna posledica ove odluke, a primećeno je mnogo povoljnih trendova“, objašnjava naša sagovornica koja je pos truci pravnica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
